PIROTEHNIČKA SREDSTVA I NOVA GODINA: Bacanje patrdi – kazne koje su predviđene zakonom u Srbiji

Pred novogodišnje i božićne praznike, kada nam se u vene usele uspavani damari, vazduh zamiriše na pečeno kestenje i ulice dobiju svoje svečano svetleće ruho, zajedno sa magijom praznika, na žalost nam stižu i nemiri koje veselje donosi.

Ko može da ostane imun na nemile slike izmučenih životinja usled korišćenja petardi i povređene i nažalost često osakaćene građane, uz obrazloženje da se nisu nadali ili su se zaneli zbog praznične euforije.

Da bi ove godine bar malo smanjili broj povreda i količinu nepotrebnog bola, vreme je da vas na vreme upozorim.

Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije u članu 17. kao prekršaj je navedeno PALJENJE PIROTEHNIČKIH PROIZVODA ILI PUCANJE.

Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, biće kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, biće kažnjen novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica biće kažnjem kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Takođe, bitno je navesti da je Zakon o prometu eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova definisao da se pod pirotehničkim proizvodima smatraju sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naučne, privredne i druge svrhe, kao i predmeti koji sadrže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke, koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja ili dima.

Dragi čitaoci, ovo znači da tu spadaju i petarde. 

photo-1566796569119-a9881d5483db

Neophodno je navesti da se  proizvodnjom i prometom eksplozivnih materija (pored ostalih ovde spadaju i pirotehnička sredstva) mogu baviti privredni subjekti  koje su registrovani za vršenje te delatnost koje od republičkog organa nadležnog za unutrašnje poslove odnosno nadležnog pokrajinskog organa uprave dobiju odobrenje za vršenje ove delatnosti.

Da ne bi bilo zabune, potrebno je razjasniti da javni red i mir – jeste usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđenja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom, dok je javno mesto prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova.

Na samom kraju želela bih da se zahvalim članovima Policijske stanice Savski venac koji su koji su bili izuzetno prijatni i doprineli nastanku ovog stručnog teksta.

Verujem da ćete ove godine odgovorno pristupiti slavlju i da 1. januara 2020. nećemo biti u prilici da gledamo ruke bez prstiju i ljubimce bez repova i ušiju i ekstremiteta.

Jer da ne zaboravimo, prekršaji protiv javnog reda i mira – jesu protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima ili ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili se na drugi način narušava javni red i mir.

Iskreno verujem da će ovaj tekst učiniti da ga podelite sa drugima kako bi edukacijom uticali na odgovorno ponašanje naših sugrađana jer svako živo biće ima svoja prava.

Život je suviše lep i dragocen da bi njegovu lepotu uskratili sebi i drugima neodgovornim ponašanjem.

Srećne i blagoslovene praznike vam želim.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

 

 

 

PRAVNIK O PROBLEMIMA VRŠNJAČKOG NASILJA:odgovornost maloletnih izvršilaca

 

Izvor : Adria Media Group – YUMAMA

Kako zakon kažnjava maloletne izvršioce vršnjačkog nasilja, otkriva stručna saradnica sajta Yumama, Bojana Bogojević.

2019_12_vrsnjacko_nasilje_pravnik_366022814

Kada razmišljamo i govorimo na temu vršnjačkog nasilja ne možemo, a da se ne zapitamo da li smo i gde smo kao društvo i zajednica pogrešili, gde i dalje grešimo i kako i na koji način motivisati mlađe generacije da isto više ne čine.

Na žalost trenutno ne postoji sistem, koji bi mogao biti izdvojen kao imun na vršnjačko nasilje, već se može reći da postoje one sredine gde je to nasilje izraženije, učestalije i ono gde se nasilje skoro čini nepostojećim.

Ono što kao pravnik i kao neko ko je bio žrtva vršnjačkog nasilja mogu da kažem je da je najbitnije ne skrivati isto jer skrivanje ne pruža zaštitu, nevidljivi vapaj za pomoć se ne čuje i prikrivanje bola ne otvara oči prijatelja, roditelja, profesora i nadležnih organa.

files

Stigmatizacija žrtava nasilja ume delovati poput lavine optužbi, neverica, ali jedino ukoliko se o nečemu  vrši edukacija i širi svest o postojanju i načinima sprečavanja možemo pronaći  ispravno rešenje. Jer kratkoročnim aktivnostima zasigurno nećemo stvoriti bezbedniju sredinu, osvešćeniju zajednicu i dugoročno ostvarenje cilja.

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je takođe prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez pristanka i slanje uznemirujućih SMS poruka.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasilje i zlostavljanje može da se javi od strane: zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno staratelju ili drugom licu koje je preuzelo brigu o detetu i učeniku (u daljem tekstu: roditelj); deteta i učenika prema drugom detetu i učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku i prema zaposlenom.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (dete – dete, učenik – učenik, dete i učenik – zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima.

Prvi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje“.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti

Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima , Porodičnim zakonom , Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zabrani diskrimi, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima , Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika.

Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97 – u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.

2019-12-11-20-14-30-994

Kao najinteresantniji Zakon koji se bavi maloletnicima se izdvojio Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čije se odredbe primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici.

Važno je istaći da licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon, odnosno lica koja nisu navršila četrnaest godina nisu krivično odgovorna.

Shodno uzrastu učinioca izvršena je podela maloletnika na: maloletnike, mlađe maloletnike, starije maloletnike i mlađe punoletnike. 

Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom Zakonom o krivičnom postupku.

Važno je istaći da se prema maloletnim učiniocima krivičnog dela mogu izreći: 

– vaspitni nalozi;

– vaspitne mere;

– kazna maloletničkog zatvora i

– mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti.

Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Izuzetno važno je istaći da se bez dozvole suda ne sme objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku i da organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

Кrivično delo nasilničko ponašanje prvi put je propisano u Кrivičnom zakonu Srbije 1977. godine.

Кrivično delo nasilničkog ponašanja u pravu Republike Srbije propisano je u Кrivičnom zakoniku članom 344.

„Кo grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo

građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine“.

„Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog poniženja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Radnja izvršenja kod dela nasilničkog ponašanja je alternativno propisana i može se sastojati u:

a) grubom vređanju,

b) zlostavljanju

v) vršenju nasilja prema drugom,

g) izazivanju tuče,

d) drskom ili bezobzirnom ponašanju.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice, subjektivno obeležje bića krivičnog dela jeste umišlja.

Izuzetno je važno istaći da je krivično delo  učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Na samom kraju možemo zaključiti da iako je nasilje pojam koji je ljudskom društvu poznat od njegovog samog nastanka, ne smemo ga time opravdavati i doživljavati ga kao društveno prihvatljivo ili način da se uklopimo, jer nikada ne smemo da smetnemo sa uma da žrtva nasilja može da bude svako od nas, imunih nema.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „Uloga roditelja u prevenciji i borbi protiv vršnjačkog nasilja. Naša odgovornost i zaštita dece.“ koji je podržan od strane grada Kikinda.

2019-12-11-20-12-02-897

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

ESPRESO

 

 

NASILJE NAD ŽENAMA

Dana 17.decembra 1999.godine, 25.novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama od strane Generalne skupštine UN-a ( Rezolucija 54/134 ).

Bitno je navesti da ovaj datum ne predstavlja državni praznik.

Na ovaj dan počinje i 16 dana aktivizma koji će se završiti 10. decembra 2019. godine, odnosno na Međunarodni dan ljudskih prava.
Imajući u vidu da se radi o globalnom datumu i borbi ovaj dan obeležen je brojnim aktivnostima usmerenim u cilju sprečavanja i smanjenja nasilja.

 

Najčešće akcije koje se preduzimaju su : marševi, edukativne radionice, odnosno sve aktivnosti koje će skrenuti pažnju društva na ovaj gorući problem koji se nažalost iako težimo ciljevima održivog razvoja, veštačkoj inteligenciji, osnaživanju žena u domenu privrednih aktivnosti, odnosno sveukupnom održivom razvoju nažalost ni malo ne smanjuje.
Šta više, sa sve većom dostupnošću informacija čini se da ga ima sve više. Zašto je to tako i šta nas kao društvo globalno gledano čini prijemčivim za vršenje nasilja je pitanje koje će još dugo ostati pod upitnikom.

20191124_202800

Globalna statistika je nemilosrdna :
– 1 od 3 ženske osobe tokom svog života dožive fizičko ili seksualno nasilje gde je počinilac u najvećem broju slučajeva intimni partner;
– Samo 52% ženskih osoba koje se nalaze u bračnoj zajednici ili drugom vidu zajednice slobodno donose vlastite odluke koje se tiču seksualnih odnosa, upotrebe kontracepcije i zdravstvene zaštite;
– Širom svetska 750 miliona osoba ženskog pola koje su danas žive bile su u braku pre svog 18.rođendana, dok je njih 200 miliona prošlo sakaćenje ženskih genitalija;
– 1 od 2 žene ubijene u svetu lišili su života njihovi partneri ili porodica u 2017.godini, dok je samo 1 od 20 muškaraca ubijen pod sumnjivim okolnostima;
– 71% žrtava trgovine ljudima u svetu su osobe ženskog pola; a 3 od 4 su iskorišćene seksualno;
– Nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan uzrok smrti i invalidnosti među ženama reproduktivnog doba kao i rak.

photo-1516395614785-58f599409d3c

Deklaraciju o eliminisanju  nasilja nad ženama usvojila  je bez glasasanja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji 48/104 od 20. decembra 1993.

Nažalost posmatrajući svetske statistike sa žaljenjem možemo zaključiti da uprkos svim naporima društva i preduzetim aktivnostima globalno gledano i dan danas postoji neshvatljivo veliki procenat nekažnjivosti počinilaca seksualnog nasilja i silovanja.

U Republici Srbiji je u toku 2019.posmatrano do novembra meseca zabeleženo 28 slučajeva ubistva osoba ženskog pola.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, ima osnovni cilj pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. U prvih 27 meseci njegove primene zabeleženo je 109.000 prijava nasilja u porodici.

Najčešći razlozi zbog čega neko trpi nasilje su : nedostatak znanja, strah, stigmatizacija, egzistencijalni strah i nepoverenje u dobijanje adekvatne zaštite i pomoći. Usled navedenog žrtve se odlučuju za liniju manjeg otpora, odnosno od dva zla biraju ono koje im je poznato.
Vrlo važno je istaći da se Zakonom nasiljem u porodici, smatra akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:
-FIZIČKO;
-SEKSUALNO;
-PSIHIČKO;
– EKONOMSKO.
Uočeno je da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na drugo lice prema kome se nasilje preduzima.

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Izuzetno bitno je istaći da je zakonodavac omogućio anonimnu prijavu nasilnika te da ukoliko žrtva nema mogućnosti i znanja kao odgovorno društvo i pojedinci ne bi trebali da zatvaramo oči i nalazimo opravdanje zašto smo prevideli i opravdali modrice na licu komšinice, drugarice, rođake ili sestre.
A vi drage naše ukoliko nemate hrabrosti da ga prijavite onda bar dokumentuje fizičke povrede, prikupiti dokaze ukoliko u bližoj budućnosti skupite hrabrosti.

BITNI TELEFONI:
– POLICIJA 192;
– Prijava nasilja u porodici 0800-100-600;
– Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328;
– SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;
– Autonomni ženski centar -SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 poziv je besplatan;
– Sigurna kuća – 0800 011 011 – besplatan radnim danom 10 : 00 – 19 : 00; mobilni – 062/ 304 – 560 od 19 : 00 – 10 : 00 – noćni.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

LEPA REČ

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2020. GODINU

Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 13.09.2019.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2020.godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 172,54 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2020.godine.

money-2696219__480

Važno je pojasniti na samom početku da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Neophodno je istaći, a shodno iznosu sadašnje cene  rada od 155,30 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 172,54 dinara neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2020. povećana za 11,1 % .

Prema gore navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.65/2019 neto minimalna zarada za isplate u toku 2020. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 27.606,40 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 28.986,72 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 30.367,04 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 31.747,36 dinara.
Važno je napomenuti  da   iznos  bruto minimalnih  zarada zavisi od neoporezivog iznosa zarade, a koji će biti promenjen od 01.01.2020. godine .
Napred navedeni  iznos  predstavlja ujedno i rekordno povećanje gledano unazad deset godina, što predstavlja bitnu stvar uzimajući u obzir da minimalnu zaradu u Republici Srbiji prima okvirno 350.000 zaposlenih.
Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2019. godine vrše se po 155,30 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2020. godine vršiti po 172,54 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.
Na samom kraju treba istaći da je  ovo povećanje bitno i zbog toga što  veliki broj poslodavaca uzima minimalnu zaradu kao početnu, te nam ostaje nada da će zahvaljujući istom i iznos ostalih zarada biti povećan.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

Moj pedijatar

NIŠKI PORTAL

 

VAŽNOST EDUKACIJE IZ OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA

U sadašnjem vremenu kada svedičimo globalnoj promeni klime koja sigurno dovodi do kataklizmičkih slika požara u Sibiru i  topljenja leda, ne mogu, a da ne budem ponosna da sam celokupan naš region pozicionirala na globalnu mapu UN Accredited Climate Change Teachers.

quote20190720163132

Važnost razumevanja oblasti klimatskih promena i kontinuirano obrazovanje i edukacije iz iste je neophodna jer naš alarm za promene koji će nas voditi u bolje sutra po pitanju klime i stanja okoline odavno već zvoni na maksimumu, a osigurači lagano i sigurno iskaču jedan po jedan.
Upravo zbog kompleksnosti same teme važno je istaći da klimatske promene imaju uticaj na sve segmente života kako pojedinca tako i celokupnog društva.

Najznačajnije su : topljenje leda, uticaj na ekonomske tokove i krize, promene u klimi, uticaj na zdravlje, pojačan uticaj na zemlje u razvoju, negativan uticaj na biljni i životinjski svet, ozbiljan efekat na gradove i društvo.
Da, kao što sam i rekla oblast  je velika, važna, a još nisam ni pomenula pravnu regulativu, odnosno pravni režim klimatskih promena ili vezu sa rodnom ravnopravnošću.
Delovanje u cilju sprečavanja daljih klimatskih promena je mnogo više od broja trinaest. Jer trinaest je broj pod kojim se nalazi Act Climate cilj održivog razvoja.

Edukacija iz oblasti klimatskih promena je bojište za naš jedini pravi dom, a to je planeta Zemlja.   Edukacija mora biti sveobuhvatna, aktivno sprovođena na svim nivoima.

U Engleskoj se u Septembru 2019. nastava iz klimatskih promena uvodi u škole u Emiratima takođe.  Moje kolege ( svi mi koji smo akreditovani) su najvažnija karika u borbi protiv klimatskih promena, jer znanje je najznačajnije oružje koje možemo upotrebiti. Jedino edukacija od adekvatnih lica i sa globalnim programima nam može dati nadu da ćemo pobedi u sadašnjosti, a obezbediti budućnost u kojoj ćemo se baviti preventivom.
Jer klimatske promene kao što sam istakla spadaju među jasno definisane ciljeve održivog razvoja. Cilj od koga ne smemo da odstupimo u koliko ne želimo da svedičimo sutrašnjici koja će da sliči nekom Holivudskom spektaklu.

quote20190802223351

Verujte mi situacija je daleko od još jedne marketinške kampanje da bi se pažnja javnosti skrenula sa nekih bitnijih stvari.  Stanje je više nego zabrinjavajuće, izuzetno ozbiljno, a za sagledavanje potrebno je otvoriti oči i pogledati izvan svog dvorišta,  jer ukoliko ne budemo delovali na vreme tuđa nevolja će vrlo brzo postati i naša.

Kao neko ko je Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i poslediplomskim studijama iz oblasti Korporativnog upravljanja verovala  sam da ću moći svo svoje znanje, iskustvo i ekspertizu sa regularnih i dodatnih renomiranih edukativnih ustanova  da iskoristim za boljitak svoje zemlje i celokupnog regiona. Da ja sam jedinstvena i na teritoriji Zapadnog Balkana.

Verujem da ću oblast klimatskih promena i nužnost edukacije iz iste promovisati u regionu jer to je dužnost koju osećam prema društvu u kome živim, a i koja je svrha znanja ukoliko se isto ne prenosi na druge.

Čemu poenta biti lider iz jedne oblasti ako ne inspirišem druge svojim znanjem i edukacijom koju ću pružiti?
Do tada, molim vas jeste da pojedinačni akti nisu dovoljni, ali ako svako od nas za početak odluči da bude Milunka Savić, svojim potezima ćemo inspirisati druge da nas slede i da deluju.
Dok se ne desi da prepoznamo važnost i nophodnost edukacije iz oblasti klimatskih promena postoji par stvari koje svako od nas može preduzeti :

1) smanjite trajanje tusiranja;

2) nosite cegere u kupovinu;

3) koristite flaše koje se mogu više puta upotrebljavati;

4) gasite svetlo kada vam nije potrebno;

5) manje vozite;

6) kupujete lokalno voće i povrće;

7) ne koristite energiju uzalud;

8) kupujete Second Hand odeću;

9) recilkirajte

10) jedite manje govedine ….
Ovo su samo neke od aktivnosti koje možemo preduzeti u svakodnevnom životu, jer tema ovog teksta je više informativnog karaktera.

Moja je dužnost da vam skrenem pažnju na ugroženost prirode i da vas podsetim na našu neraskidivu vezu i zavisnost od iste, jer jedino tada ćemo biti u stanju da shvatimo pravu i istinsku cenu klimatskih promena.

Pitanje koje se postavlja je da li smo spremni da se adekvatno izborimo sa promenama i da preživimo ovaj do sada najveći izazov koji se globalno nalazi pred društvom kao celinom ?

Nadam se da sam vas zainteresovala, da ćete prepoznati značaj teme i da ćete uvideti da je neophodnost edukacije iz oblasti klimatskih promena korak u sigurnu budućnost, a neophodna akcija u sadašnjosti.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje UN Accredited Climate Change Teacher

Na Engleskom jeziku u Australiji:

eYs Magazine – Australia

Tekst objavljen i od strane :

ORIGINAL MAGAZIN

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

NIŠKI PORTAL

SVE U SVEMU

REPUBLIKA – portal Srpskog telegrafa

025.RS

VLASENICA 24 INFO – BiH

MOJ PEDIJATAR

 

Intervju dat za :

BTW MAGAZINE – Hrvatska 

LEPA REČ

 

 

 

 

KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA : uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika

Krivičnim zakonom Republike Srbije u članovima 170 i 172 su predviđena dva za građane, iz ove oblasti, sa lične strane gledano najinteresantnija krivična dela. Tačnije u glavi 17 Krivičnog zakonika RS u gore navedenim članovima su predviđena sledeća krivična dela :
član 170. UVREDA i
član 172. IZNOŠENJE LIČNIH I PORODIČNIH PRILIKA.
hammer-802301_960_720
Zajedničko za oba krivična dela je to da se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi koja se mora podneti u tačno Zakonom za to određenim rokovima . Bitno je istaći da ukoliko  su dela iz čl. 170. do 172. ovog Krivičnog zakonika RS  učinjena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
Za ova krivična dela predviđene su novčane kazne, kao i kazne zatvora, npr. kod krivičnog dela iz clana 172 :
    –  „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ ; ili
    –  „ Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“
Kada se postavlja pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja ono zavisi od visine propisane kazne za konkretno krivično delo.
Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može nastaviti već započeti postupak.
Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.
U slučaju krivičnih dela koje smo naveli u ovom tekstu zastarelost je sledeća:
Za krivično delo Uvrede, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela, a u slučaju Iznošenja ličnih i porodičnih prilika, takođe dve godine, osim ako se ne radi o težem obliku ovog dela ( čl. 172. st. 3. Krivičnog zakona,    „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ Kada krivično  gonjenje zastareva protekom tri godine od izvršenja dela.
Na samom kraju je važno istaći da je Zakonom  određeno sledeće :
„Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno i da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, i ako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.“

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

NIŠKI PORTAL

TRUDNIČKO ODSUSTVO I NOVI ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019, u daljem tekstu Zakon)  koji stupa na snagu 11.04.2019. godine.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad.

Novousvojeni Zakon pooštrava uslove koji se odnose na odsustvo sa rad radi održavanja trudnoće za period od 30-tog  dana odsustva, ukoliko ga zaposlenoj trudnici kod koje postoje opravdani uslovi za korišćeje istog  na predlog ginekologa produži nadležna lekarska komisija.

Pregnant-Woman-with-baby-blocks-on-her-belly

Naime, rešenjima novog Zakona uvodi se novo rešenje da zaposlene trudnice da bi ostvarile pravo da primaju pun izos  novčane naknade  po osnovu odsustva sa rada radi održavanja trudnoće, a koja se isplaćuje iz sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja  moraju da  pre otvaranja ovog bolovanja   rade 12 meseci bez prekida.

Osnovicu  za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja čini  prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada.

Ako otrudnica  koja ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvarila zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je trudnica  ostvarila zaradu, a za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.

Imajući u vidu napred navedeno novčana naknada trudnice koja je ostvarila pravo na novčanu naknadu radi odsustva sa rada radi održavanja trudniće bi se obračunavala  tako što se zbiru zarada koje je ostvarivala dodaje onoliko meseci koliko nedostaje do 12. Bitno je napomenuti da se iznos za  one mesece koji se dodaje do nedostajućih iznosi minimum republičke zarade, odnosno   za mesece za koje nije ostvaril zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.  Zbir koji je doveden na napred navedeni način se deli sa 12 .

Na samom kraju da rezimiramo  : “ Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 72. tačka 1) Zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.   

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

REPORTER

PRESS SERBIA