MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2019.GODINU

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 14.09.2018.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2019.godine. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 155,30 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2019.godine.

Shodno navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.69/2018 neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 24.848 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 26.090,40 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 27.332,80 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 28.575,20 dinara.

Važno je napomenuti da iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji će se menjati od 01.01.2019. godine, a objavljivanje istih se očekuje tokom decembra 2018.godine.

 

Резултат слика за minimalac

 

Neophodno je istaći da se Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi zbog kojih se donosi odluka o uvođenju minimalne zarade. Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2019. godine vršiti po 155,30 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 143,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 155,30 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2019. povećana za 8,6%.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Advertisements

FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM : naknada zarade odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi ( posebne )nege deteta u skladu sa novim zakonom

U decembru 2017.godine je usvojen novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ( u daljem tekstu : Zakon)  koji je u Republici Srbiji počeo da se primenjuje 01.07.2018. godine, a  u današnjem tekstu ćemo se pozabaviti delom koji se odnosi na naknadu zarade odnosno plate za vreme porodisljkog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Na samom početku treba istaći da se gore navedena pitanja u Zakonu regulišu u  5 članova .

Ova naknada zarade predstavlja klasičnu meru finansijske podrške porodici sa decom  čija je svrha da se roditeljima olakša usklađivanje rada i roditeljstva. 

Ovu vrstu naknade ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica  ( zaposleni kod poslodavca ).  Izuzetno, pravo na ovu vrstu naknade može ostvariti i  zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, a dužina trajanja prava na naknadu zarade odnosno plate računa se od dana rođenja deteta, što predstavlja jednu od mnogih novina uvedenih Zakonom.

 Takođe,  ovo pravo  ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

 Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Резултат слика за novi zakon o finansijskoj podrsci porodici sa decom

Važno je istaci da pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Još jedna od novina u ovom delu Zakona predstavlja i način utvrđivanja osnovice za ovu vrstu naknade. Osnovica  se novim zakonskim rešenjem utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Ono što najviše interesuje javnost jeste rešenje koje je predviđeno članom 13. stavom 2. Zakona kojim je regulisano da se  mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija  deljenjem zbira gore navedenih osnovica  osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

 Vema važnu novinu prestvaljaju rešenja člana 14. Zakona kojima :

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Poslodavac, nadležni organ, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate, a po izuzetku  ta dužnost postoji  ako postoji zahtev korisnika prava .

Važno je navesti da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može  podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje i da je  poslodavac, odnosno korisnik naknade zarade, odnosno naknade plate dužan da nadležnom organu prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade odnosno naknade plate.

Bitno je istaći da isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima za ostvarivanje  prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta , a koji  su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.

Za sam kraj  danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09).

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

ŽENSKI KUTAK

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

TABLOID RS

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

CENTAR ZA MAME

Intervju dat u Avgustu 2018. i objavljen od strane :

PARAGRAF LEX

VOICE

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

NIŠKI PORTAL

SRBIN INFO

PATRIOT

 

 

 

 

AUTOMATSKA OVERA ZDRAVSTVENIH KNJIŽICA

 

Republički fond za zdravstveno osiguranje je, nakon okončanja projekta zamene zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama, pristupio realizaciji projekta automatske overe zdravstvenih kartica.

 Automatska overapodrazumeva overu zdravstvenih kartica elektronskim putem, za sva osigurana lica za koje je,shodno podacima Poreske uprave, uplaćen dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Poslodavac više nema obavezu podnošenja zahteva za overu zdravstvenih kartica, jer se ona sada vrši automatski na osnovu podataka o plaćenim doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje.

Na samom početku od jeseni 2017.godine  automatska overa zdravstvenih kartica je bila moguća samo sledećim kategorijama lica : za zaposlene i članove njihovih porodica, korisnike penzije, korisnike naknade preko NSZ i još neke kategorije osiguranika.

Od 28.02.2018. godine Republički fond zdravstvenog osiguranja počeo je i  sa automatskom overom zdravstvenih kartica za  one kategorije osiguranika za koje ovaj postupak u početku nije bio moguć:

  • preduzetnike
  • poljoprivrednike
  • sveštena lica
  • samostalne umetnike
  • inostrane penzionere
  • i još neke kategorije osiguranika.

 

Резултат слика за OVERA ZDRAVSTVENIH KNJIZICA

Overa zdravstvenih kartica i gore  navedenih lica  se obavlja  na osnovu urednih podataka o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje koji Fondu bivaju dostavljeni od Poreske uprave.

Sve napred navedeno znači da sa automatskom overom zdravstvenih kartica nema više potrebe za odlazak na šalter Fonda kako bi se izvršila overa zdravstvenih kartica.

Nakon jednog dana od sprovedenog postupka overe kartice ista će biti vidljiva  svim institucijama zdravstvenog sistema, te će  lica moći nesmetano da koriste svoju karticu u zdravstvenim ustanovama.

VAŽNO :

Ukoliko niste sigurni da li je zdravstvena kartica overena ,  do kog datuma važi overa, da li je poništena  i koja je matična filijala na sajtu Republičkog fonda sve navedeno možete proveriti.

U tom slučaju sasvim je dovoljno da kliknete da link http://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/ekartica/nacinproverekartice/34-ekartica/726-proveraovere    koji će vas odvesti na stranicu Republičkog fonda  namenjenu  proveri isprave o osiguranju.

Nakon pristupa navedenoj stranici potrebno je da u odgovarajuća polja napišete broj zdravstvene kartice , koji se nalazi na njenoj poleđini, ispod bar koda, kao i svoj LBO, koji se nalazi na prednjoj strani kartice. Pritiskom na polje “Pokrenite pretragu” prikazaće se rezultati.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni m pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

MOJ PEDIJATAR

Adria Media Group – YUMAMA

NIŠKI PORTAL

FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM – IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 17.04.2018. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec APRIL  pod br.  službeno/2018-12 od 17.04.2018.   .  utvrđuju se sledeći iznosi roditeljskog dodatka : 

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Roditeljski  dodatak od 01.04.2018. – 30.09.2018.
Za prvo dete – jednokratno   39.898,24
Za drugo dete –  156.017,25 u 24 rate     6.500,72
Za treće dete – 280.818,19 u 24 rate    11.700,76
Za četvrto dete – 374.420,29 u  24 rate    15.600,85

 

O RODITELJSKOM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : RODITELJSKI DODATAK/

NAPOMENA: 

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se  prema broju živorođene dece.  Mame koje u prvom porođaju na svet donesu blizance, dobijaju dodatak za prvorođeno i drugorođeno dete.

Visina iznosa  roditeljskog dodatka zavisi  od toga koje je dete po redu.

Shodno odredbama  Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima  je znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

VAŽNO :

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se  iznos  roditeljskog dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS,  a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

 

NOMINALNI IZNOSI PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM – IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.04.2018. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec APRIL  pod br.  službeno/2018-12 od 17.04.2018.   .  utvrđuje se sledeće :

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Dečiji dodatak od 01.04.2018. – 30.09.2018. ( prvo, drugo, treće i četvrto dete )              2.788,56          3.625,13

 

NAPOMENA :

Uvećani cenzus podrazumeva samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta ometenog u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu.

 

O DEČIJEM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : DEČIJI DODATAK

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za oktobar   2017.
Cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom          

8.665,04
        10.398,04
Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
član 19. stav 1. tačka 1. Zakona            2,84              3,40
član 19. stav 1. tačka 2. Zakona           6,62              7,94

 

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana.

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak treba podneti u opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite u mestu gde žive roditelji.

Zahtev za obnavljanje prava  na dečiji dodatak podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja.

Shodno odredbama  Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima  je znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

Bitno je znati da na  ostvarivanje prava na dečiji dodatak utiču svi prihodi  članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, a koji su ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se nominalni iznosi  dečijeg dodatka usklađuju dva puta godiuušnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS, a cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak se usklađuje mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

MOJ PEDIJATAR

DETINJARIJE

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

 

PRAVA I DUŽNOSTI PACIJENATA U REPUBLICI SRBIJI

Nakon predavanja koje sam održala, a koje je obrađivalo tematiku pravnog položaja trudnica i porodilja i prava i dužnosti pacijenata i koje je bilo izuzetno posećeno, a sama tema o pravima i dužnostima pacijenata izazvala veliku pozornost uvidela sam da postoji velika neupućenost građanstva u prava i dužnosti koje kao pacijenti imaju.

To me nije nimalo iznenadilo, jer sem ovog pravnog predavanja koje se bavilo ovom iznad svega veoma bitnom tematikom, nisam čula da se predavanje sličnog tipa još negde održalo.

Pre samog predavanja obavila sam razgovore i sa pacijentima i sa predstavnicima medicinske struke i obe strane su istakle neophodnost ovakve edukacije. Naravno pacijenti su bili najviše zainteresovani za deo koji se tiče njihovih prava, a medicinari su istakli neophodnost naglašavanja da pacijenti imaju i svoje dužnosti.

Ustav Republike Srbije u članu 68. propisuje pravo na zdravstvenu zaštitu : “ Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom. Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.“

Pored dole navedenih zakona treba navesti i : Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima…

Na samom početku ovog teksta važno je istaći da se zdravstvena zaštita u Republici Srbiji reguliše sa više zakona, a najznačajniji su  :

  • Zakon o zdravstvenoj zaštiti

 – uređuje sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znacaja za organizaciju i sprovodjenje zdravstvenezaštite.

  • Zakon o zdravstvenom osiguranju

– uređuje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana, obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja.

  • Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja

stvoreni su uslovi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu dece do 18 godina starosti, trudnice i porodilje u periodu do 12 meseci po rođenju živog deteta, osiguranih lica koja pravo na zdravstvenu zaštitu ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja nemaju overenu zdravstvenu knjižicu. Neophodno je posedovanje zdravstvene isprave.

  • Zakon o zaštiti prava pacijenata

 – Ovim zakonom uređuju se prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštite tih prava, kao i pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata.

Važno je istaći da se pacijentu  garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova.

Ostvarivanje napred navedenih prava koja se garantuju pacijentu zasniva se iznad svega na uzajamnom partnerskom odnosu pacijenata i zdravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika.  Ovaj partnerski odnos podrazumeva obavezno uzajamno poverenje i poštovanje koje mora da postoji na svim nivoima zdravstvene zaštite kao i prava i dužnosti  partnera iz napred navedenog odnosa.

 Zakon o pravima pacijenata primenjuje se na domaće i strane državljane, na zdravstvene ustanove, privatnu praksu, zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike.

PRAVA PACIJENATA

1.Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite; 2.Pravo na informisanje; 3. Pravo na preventivne mere; 4. Pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge; 5.Pravo na bezbednost pacijenta; 6. Pravo na obaveštenje; 7. Pravo na slobodan izbor;  8.Pravo na drugo stručno mišljenje; 9. Pravo na privatnost i poverljivost; 10. Pravo na pristanak; 11. Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju; 12. Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta; 13.Pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju; 14. Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama; 15.Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu; 16. Pravo na olakšavanje patnji i bola;  17. Pravo na poštovanje pacijentovog vremena; 18. Pravo na prigovor; 19. Pravo na naknadu štete.

 

Резултат слика за Zastita prava pacijenata

DUŽNOSTI PACIJENATA

U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite dužnosti pacijenata  odnose se na odgovornost za lično zdravlje, prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga, zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima, kao i drugim zaposlenima u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi. U ostvarivanju zdravstvene zaštite, pacijent je dužan da se pridržava opštih akata zdravstvene ustanove, privatne prakse…

  1. Odgovornost pacijenta za lično zdravlje

Pacijent je dužan da pri ostvarivanju zdravstvene zaštite:

1) aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja;2) u potpunosti i istinito informiše nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika o svom zdravstvenom stanju;3) pridržava se uputstava i preduzima mere propisane od strane nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

2. Odgovornost pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga

Pacijent je dužan da poštuje prava drugih pacijenata, koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi.

3. Odgovornost pacijenata prema zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima

Pacijent je dužan da se, u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite prema zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, odnosi sa  dužnim poštovanjem i uvažavanjem.Bitno je naročito skrenuti pažnju da je zabranjeno  ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, prilikom pružanja zdravstvene zaštite.

Za pacijente je vrlo važno da znaju da ukoliko se ne pridržavaju dužnosti koje kao pacijenti imaju, nadležni zdravstveni radnik nakon prethodnog upozorenja, može otkazati pružanje dalje dravstvene zaštite pacijentu,. Od ovoga je izuzeto  pružanje hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite.U slučaju da nastupi gore navedena okolnost zdravstvena ustanova, privatna praksa, organizaciona jedinica visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i druga pravna lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, dužni su da pacijentu obezbede dalje pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.

ZAŠTITA PRAVA PACIJENATA

Zaštitu prava pacijenata obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Savetnik pacijenata obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata.Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik, prigovor može podneti savetniku pacijenata pismeno ili usmeno na zapisnik.Podnosilac prigovora, koji je nezadovoljan izveštajem savetnika pacijenata imože se,  obratiti Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran.

Na samom kraju ovog nadasve za pacijente i efikasno funkcionisanje zdravstva važnog teksta  neophodno je ponoviti da je od velike važnosti da pacijenti ozbiljno shvate obavezu poštovanja svojih dužnosti, jer kako smo na početku ovog teksta naveli ostvarivanje prava koje pacijenti imaju zasniva se na partnerskom odnosu pacijenata sa jedne strane i zdravstvenog radnika sa druge strane.

Smatram da je neophodno i važno promovisati ovu materiju kroz informativne kampanje u vidu edukativnih predavanja  među primaocima i pružaocima zdravstvene zaštite i usluga. Prema podacima  veoma je zabrinjavajuće nizak stepen informisanosti građana o pravima, a još veći je stepen neinformisanosti o postojanju dužnosti  koje imaju kao pacijenti.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Duži i detaljniji tekst objavljen od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

Tekst objavljen i od strane :

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

025 rs

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

 

DOZVOLA ZA RAD STRANACA U REPUBLICI SRBIJI

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj stranaca koji se godišnje zapošljava u Republici Srbiji je iz godine u godinu sve veći, a  najčešće su radno angažovani u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima i kao rukovodeći kadar.

Značajno je i to da se povećava  broj stranih državljana koji osniva mala i srednja preduzeća, trgovačke i ugostiteljske objekte.

Rad stranaca u Republici Srbiji reguliše se Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad .

Stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, a koje se zapošljava u Republici Srbiji i  ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Srbije.

Strani državljanin ostvaruje pravo na zaposlenje na teritoriji Republike Srbije pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak ili stalno zaposlenje i dozvolu za rad.
Sam čin postupka izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole za rad sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Postupak pribavljanja dozvole za rad sprovodi se u mestu u kome kompanija u kojoj će stranac biti radno angažovan ima registrovano sedište ili u mestu u kome će strani državljanin da registruje svoju preduzetničku delatnost.

 

Kod nas postoje dve vrsta radnih dozvola :

  1. lična radna dozvola;
  2. radna dozvola.

 

Važno je istaći da  se za isti vremenski period može izdati samo jedna od dve vrste gore navedenih dozvola za rad.

Stranac koji ima radnu dozvolu na teritoriji Republike Srbije može da obavlja isključivo one poslove za koje je radnu dozvolu dobio.

 

U okviru ove dve vrste radnih dozvola postoji više podela pa ćemo se u daljem tekstu pozabaviti svakom od njih .

Lična radna dozvola izdaje se na zahtev stranca ako on / ona:  

  1. ima odobrenje za stalno nastanjenje;
  2. ima status izbeglice;
  3. pripada posebnoj kategoriji stranaca;
  4.  član uže porodice stranca iz tačke 1 i 2;
  5. kome je izdato odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak;
  6. je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.

Pod članovima uže porodice smatraju se supružnici u braku ili van braka stranca koji ima ličnu radnu dozvolu, maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletni pastorci, kao i drugi članovi porodice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje boravak stranaca.

Lična radna dozvola je ona  dozvola za rad koja strancu u Republici Srbiji omogućava slobodno zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti.

Lična radna dozvola izdaje se u slučajevima utvrđenim međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku, u skladu sa tim ugovorom i radi spajanja porodice pod tačno određenim uslovima.

 

Radna dozola izdaje se kao:

  1. radna dozvola za zapošljavanje;
  2. radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja;
  3. radna dozvola za samozapošljavanje.
  • RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE :

 izdaje se na zahtev poslodavca, u skladu sa stanjem na tržištu rada, a pod sledećim uslovima, da:

  1. pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu;
  2. mesec dana pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije pronašao državljane Republike, lica koja imaju slobodan pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evidencije organizacije nadležne za poslove zapošljavanja;
  3. priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za planirani period zaposlenja, a najduže dok traje privremeni boravak.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak i ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo itd.

 

  • RADNA DOZVOLA ZA POSEBNE SLUČAJEVE ZAPOŠLJAVANJA

 izdaje se na zahtev poslodavca, i to za:

  1. upućena lica;
  2. kretanje u okviru privrednog društva;
  3. nezavisne profesionalce i
  4. osposobljavanje i usavršaavanje.

Radna dozvola za upućena lica zaposlena kod stranog poslodavca izdaje se na zahtev poslodavca radi obavljanja poslova ili vršenja usluga na teritoriji Republike od uslovom da ispunjeni sledeći uslovi, odnosno da stranac ima : : odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor između poslodavca za koga se obavljaju poslovi ili vrše usluge i stranog poslodavca koji obavezno sadrži mesto i rok za obavljanje posla; dokaz da je upućeno lice zaposleno kod stranog poslodavca najmanje jednu godinu; akt o upućivanju na privremeni rad u Republiku.

Ova vrsta radne dozvole izdaje se za period za koji je zaključen ugovor između poslodavca za koga se vrše usluge i stranog poslodavca, ali ne duže od godinu dana.

Izuzetno radna dozvola za upućena lica od strane stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u državi sa kojom Republika ima zaključen međunarodni ugovor kojim se uređuje upućivanje, izdaje se u postupku, saglasno uslovima i za period utvrđen tim sporazumom.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva registrovanog u inostranstvu izdaje se na zahtev ogranka, odnosno zavisnog društva koje je registrovano u Republici, u cilju privremenog upućivanja, odnosno premeštanja zaposlenog na rad u taj ogranak, odnosno zavisno društvo, pod uslovom da je lice kod stranog poslodavca zaposleno najmanje godinu dana na poslovima rukovodioca, menadžera ili specijaliste za pojedine oblasti (ključno osoblje), kao i da će u Republici obavljati iste poslove.

Radna dozvola izdaje se na period dok traje privremeni boravak, ali ne duže od jedne godine.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca za poslove ili usluge od interesa za Republiku.

Radna dozvola za nezavisnog profesionalca izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno krajnjeg korisnika usluga.

 Radna dozvola za nezavisnig profesionalca se izdaje ako poseduje: odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor sa poslodavcem ili krajnjim korisnikom usluga koji obavezno sadrži rok za obavljanje posla, odgovarajuće visoko obrazovanje i/ili tehničke kvalifikacije i propisano radno iskustvo u struci.

Radna dozvola izdaje se na period potreban za obavljanje posla, ali ne duže od godinu dana.

Radna dozvola za osposobljavanje i usavršavanje izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno stranca radi obavljanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja. Izdaje se ukoliko  stranac poseduje: odobrenje za privremeni boravak; zaključen ugovor sa poslodavcem o obavljanju obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, koji sadrži mesto i rok trajanja.

Radna dozvola izdaje se na period trajanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, ali ne duže od godinu dana, uz mogućnost produženja za još godinu dana.

 

Резултат слика за RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE

  • RADNA DOZVOLA ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

Ova vrsta radne dozvole izdaje se na zahtev stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Republici  i koji u postupku sprovođenja procedure za  izdavanje ove vrste dozvole dostavi tačno navedenu dokumentaciju u skladu sa Zakonom.

Radna dozvola za samozapošljavanje izdaje se na period dok traje odobrenje za privremeni boravak, a najduže na godinu dana uz mogućnost produženja pod uslovom da stranac dokaže da nastavlja obavljanje istog posla pod uslovima pod kojima je dobio dozvolu.

Važno je  posebno istaći obavezu stranca koji dobije radnu dozvolu za samozapošljavanje, a to je da  je u obavezi  da započne obavljanje poslova za koje je radna dozvola izdata u roku od 90 dana od dana dobijanja te dozvole

U zavisnosti od vrste radne dozvole čije se  izdavanje traži  podnose se dole navedeni zahtevi :

  1. Zahtev za izdavanje radne dozvole za nezavisnog profesionalca;
  2. Zahtev za izdavanje radne dozvole za samozapošljavanje;
  3. Zahtev za izdavanje radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva;
  4. Zahtev za izdavanje lične radne dozvole;
  5. Zahtev za izdavanje radne dozvole za upućena lica;
  6. Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje/obavljanje sezonskih poslova.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad, podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema:

  1. Mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja,  na zahtev stranca (lična radna dozvola)
  2. Sedištu poslodavca, kod dozvola za rad koje se izdaju na zahtev poslodavca i ukoliko je poslodavac registrovan u  Republici Srbiji ( radna dozvola za zapošljavanje, za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva)
  3. Mestu gde se rad obavlja ( radna dozvola za samozapošljavanje  i radna dozvola za nezavisnog profesionalca).

VAŽNA NAPOMENA ZA POSLODAVCE :

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje Nacionalna služba je u obavezi da prethodno sprovede test tržišta rada, odnosno posredovanje u zapošljavanju.

Uslov za dobijanje dozvole za rad po osnovu zapošljavanja jeste da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa kvalifikacijama koje poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava stranac.

Važno je istaći da Vlada RS odlukom može da ograniči broj stranaca ( kvota )  kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.

Kvota se ne primenjuje na stranca, odnosno poslodavca koji zapošljava stranca, a podnosi zahtev za:

1) ličnu radnu dozvolu, osim lične radne dozvole koja se izdaje na zahtev posebne kategorije stranca;

2) radnu dozvolu za kretanje u okviru privrednog društva.

Posebni uslovi za zapošljavanje državljana Evropske unije primenjivaće se od dana stupanja Republike Srbije u članstvo Evropske unije.

Na samom kraju važno je navesti da se dozvola za rad produžava , ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.

Zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30, a najkasnije pre isteka roka važenja prethodne dozvole.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

NAJBOLJA MAMA NA SVETU