KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA : uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika

Krivičnim zakonom Republike Srbije u članovima 170 i 172 su predviđena dva za građane, iz ove oblasti, sa lične strane gledano najinteresantnija krivična dela. Tačnije u glavi 17 Krivičnog zakonika RS u gore navedenim članovima su predviđena sledeća krivična dela :
član 170. UVREDA i
član 172. IZNOŠENJE LIČNIH I PORODIČNIH PRILIKA.
hammer-802301_960_720
Zajedničko za oba krivična dela je to da se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi koja se mora podneti u tačno Zakonom za to određenim rokovima . Bitno je istaći da ukoliko  su dela iz čl. 170. do 172. ovog Krivičnog zakonika RS  učinjena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
Za ova krivična dela predviđene su novčane kazne, kao i kazne zatvora, npr. kod krivičnog dela iz clana 172 :
    –  „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ ; ili
    –  „ Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“
Kada se postavlja pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja ono zavisi od visine propisane kazne za konkretno krivično delo.
Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može nastaviti već započeti postupak.
Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.
U slučaju krivičnih dela koje smo naveli u ovom tekstu zastarelost je sledeća:
Za krivično delo Uvrede, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela, a u slučaju Iznošenja ličnih i porodičnih prilika, takođe dve godine, osim ako se ne radi o težem obliku ovog dela ( čl. 172. st. 3. Krivičnog zakona,    „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ Kada krivično  gonjenje zastareva protekom tri godine od izvršenja dela.
Na samom kraju je važno istaći da je Zakonom  određeno sledeće :
„Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno i da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, i ako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.“

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

NIŠKI PORTAL

Advertisements

TRUDNIČKO ODSUSTVO I NOVI ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019, u daljem tekstu Zakon)  koji stupa na snagu 11.04.2019. godine.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad.

Novousvojeni Zakon pooštrava uslove koji se odnose na odsustvo sa rad radi održavanja trudnoće za period od 30-tog  dana odsustva, ukoliko ga zaposlenoj trudnici kod koje postoje opravdani uslovi za korišćeje istog  na predlog ginekologa produži nadležna lekarska komisija.

Pregnant-Woman-with-baby-blocks-on-her-belly

Naime, rešenjima novog Zakona uvodi se novo rešenje da zaposlene trudnice da bi ostvarile pravo da primaju pun izos  novčane naknade  po osnovu odsustva sa rada radi održavanja trudnoće, a koja se isplaćuje iz sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja  moraju da  pre otvaranja ovog bolovanja   rade 12 meseci bez prekida.

Osnovicu  za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja čini  prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada.

Ako otrudnica  koja ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvarila zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je trudnica  ostvarila zaradu, a za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.

Imajući u vidu napred navedeno novčana naknada trudnice koja je ostvarila pravo na novčanu naknadu radi odsustva sa rada radi održavanja trudniće bi se obračunavala  tako što se zbiru zarada koje je ostvarivala dodaje onoliko meseci koliko nedostaje do 12. Bitno je napomenuti da se iznos za  one mesece koji se dodaje do nedostajućih iznosi minimum republičke zarade, odnosno   za mesece za koje nije ostvaril zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.  Zbir koji je doveden na napred navedeni način se deli sa 12 .

Na samom kraju da rezimiramo  : “ Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 72. tačka 1) Zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.   

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

REPORTER

PRESS SERBIA

 

UPIS DECE U BEOGRADSKE PREDŠKOLSKE USTANOVE

Na samom početku bitno je naglasiti i da konkurs za upis u vrtiće u Beogradu traje od 8 do 25.04.2019.godine.  Liste  upisane dece će biti objavljene 20. 05.2019.,a  nakon  tog datuma sledi rok za podnošenje žalbe koji traje  do 29. 05.2019. Blagovremeno podnete žalbe ukoliko ispunjavaju formalne zahteve za istu upisne komisije   predškolskih ustanova će  razmatrati do 7. 06. 2019.

Prijavu za prijem u vrtić podnosi roditelj, odnosno, staratelj deteta na obrascu preuzetom u vrtiću.

Odluku o prijemu po podnetoj prijavi za upis  donosi centralna komisija koju je imenovao direktor ustanove.

Važna  novina koja se tiče Grada Beograda, a ista je najavljena  iz Sekretarijata za za obrazovanje i dečju zaštitu je  ta da je predviđeno da ukoliko dete ne bude upisano u državni vrtić, zbog toga što u istom nije bilo mesta, upis u vrtić koji  se nalazi uprivatnom vlasništvu ( privatni vrtić ) u buduće  neće se moći ostvariti bez dobijenog odobrenja od nadležnog organa za Grad Beograd.

Ono što najviše interesuje roditelje je iznos cene boravka deteta u vrtiću, cena za boravak deteta u vrtiću će i za 2019.godinu ostati nepromenjena , a grad Beograd će nastaviti sa svojim dosadašnji  subvencijama. Odnosno, subvencije će iznositi 80% od  tačno utvrđene cene.

Na osnovu saznanja i obavljenog obračuna stručnih sužbi Seketarijata ekonomska cena obdaništa iznosiće  27.952 dinara. Shodno svemu napred izloženm dolazimo do zaključka da će iznos na uplatnici koji će roditelji upisivati na istu biti 5.590,00 dinara  svakog meseca.

 

play6

Dokumentacija za upis

Osim upitnika koji roditelji popunjavaju, potrebno je da se dostavi i dokumentacija za upis, i to:

-izvod iz matične knjige rođenih, kao i izvod za svu decu u porodici, ako imate više dece;

– potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu;

– potvrde da su oba roditelja u radnom odnosu;

– za vlasnike preduzeća potrebna je foto-kopija rešenja o upisu u registar;

– za roditelje  koji upisuju treće ili četvrto dete potrebne su foto-kopije izvoda za sve troje, odnosno četvoro dece.

Online upis dece u predškolske ustanove na teritoriji Grada Beograda putem nacionalnog Portala eUprava (www.euprava.gov.rs ) roditeljima će biti dostupan i u ovogodišnjem upisnom roku .

Elektronsko podnošenje zahteva će se, kao i do sada, odvijati u dva jednostavna koraka – popunjavanje i slanje prijave, a proces će ostati u potpunosti besplatan.

Podsetimo, Online upis dece u vrtiće prva je e-usluga nastala kao rezultat povezivanja i ukrštanja baza podataka i sistema različitih državnih institucija. Zahvaljujući ovom složenom procesu, brojna dokumenta potrebna za upis, koja su roditelji do sada morali da pribavljaju pred šalterima, zamenio je jedan obrazac.

Uputstvo za slanje zahteva

  1. Otvorite sajt www.euprava.gov.rs ;
  2. Kliknete na polje „prijava“ u gornjem desnom uglu;
  3. Otvorite nalog ili se ulogujte na svoj profil;
  4. Odaberete uslugu „upis deteta u predškolsku ustanovu“;
  5. Odaberite željenu predškolsku ustanovu;
  6. Popunite formular ličnim podacima roditelja i deteta, te podacima vezanim za upis;
  7. Dobijate rezultate na osnovu unetih podataka, i ako je sve u redu, kliknete na „podnesi zahtev“;
  8. Stiže obaveštenje da je zahtev podnet, ali i mogućnost interakcije s vrtićem preko polja „upišite poruku“.

Napomena koja se tiče dokumentacije: bitno je navesti da se potrebna dokumentacija za upis deteta često razlikuje od  mesta gde se vrtić nalazi, kao  i od same ustanove, pa na ovom mestu koristim priliku da Vam ukažem da je radi Vaše sigurnosti najbolje da pre podnošenja dokumentacije proverite kod ustanove kojoj podnosite prijavu koja je dokumentacija taksativno potrebna.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group- YUMAMA

MOJ PEDIJATAR

 

 

EVIDENCIJA STVARNIH VLASNIKA PRAVNIH I DRUGIH SUBJEKATA

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 25. maja 2018. godine Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 – dalje: Zakon), na predlog Ministarstva privrede Vladi, kojim se predviđa uspostavljanje, sadržina, osnova evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Navedeni Zakon stupio je na snagu 8. juna 2018.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u navedenim oblastima u kojima Republika Srbija nije dovoljno uskladila zakonodavstvo.

Važno je istaći da ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, upiše neistinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.
Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Registrovani subjekt – pravno lice:
1) ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku koji je propisan zakonom kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara
2) koji nema i ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta.

Na samom početku važno je istaći da je zakonodavac propisivanjem gore navedene krivične i prekršajne odgovornosti iskazao jasnu nameru da se obezbedi stvarna primena i poštovanje odredaba Zakona .

apr
Odredbe Zakona i njegovih rešenja koje su se izdvojile kao najviše interesantne su sledeće:

• obaveza da se odredi stvarni vlasnik privrednog subjekta te da se predviđeni obavezni podaci i dokumentacija o stvarnom vlasniku čuvaju najmanje 10 godina –( kao rok za ispunjenje ove zakonske obaveze određen je 8. jul 2018 godine;
• obaveza da se izvrši upis podataka o stvarnom vlasniku putem Agencije za privredne registre( rok za ispunjenje zakonske obaveze je 31.01.2019. godine.).
Od 8. jula 2018. privredni subjekti su bili dužni da obezbede dokumentaciju o stvarnim vlasnicima te da istu čuvaju u sedištu firme/organizacije, ukoliko su osnovani u formi:
1) privrednog društva (društvo ograničene odgovornosti ili akcionarsko društvo, osim javnih akcionarskih društava);
2) zadruge;
3) ogranka stranog privrednog društva;
4) poslovnog udruženja i udruženja, osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica;
5) fondacije i zadužbine;
6) ustanove;
7) predstavništva stranog privrednog društava, udruženja, fondacija i zadužbine.

Važno je istaći da se odredbe ovog Zakona ne primenjuje se na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Gore navedenu dokumentaciju trebatreba dostaviti tek od 01. januara 2019. kada će početi sa radom elektronski servis za prijavu podataka o stvarnim vlasnicima u registar Agencije za privredne registre.

Do 01.01.2019. neophodno je da imate izjavu u kojoj se jasno određeno ko su stvarni vlasnici koja sadrži lične podatke fizičkih lica koja se smatraju stvarnim vlasnicima. Obrazac navedene neophodne izjave nije propisan.
Izuzev navedene izjave, kao potrebnu dokumentaciju neophodno je imati rešenje o registraciji privrednog subjekta ili izvod iz registra Agencije za privredne registre u kojem se vidi stvarna i trenutna vlasnička struktura, očitane lične karte, odnosno kopije pasoša stvarnog vlasnika (jednog ili više njih).

Centralna evidencija sadrži sledeće podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta:
1) za domaće fizičko lice – lično ime, jedinstveni matični broj građana i država prebivališta;
2) za stranca – lično ime, broj pasoša i država izdavanja i/ili lični broj za stranca i/ili broj lične karte stranca i zemlja izdavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije, dan, mesec, godina i mesto rođenja, država prebivališta i državljanstvo;
3) za izbegla ili prognana lica – lično ime, broj legitimacije, dan, mesec, godina i mesto rođenja i država boravišta;
Shodno zakonskim rešenjima stvarnim vlasnikom privrednog subjekta smatra se:

1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela;
2) fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
3) fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
4) fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;
5) fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.
Izuzetno, ukoliko ne postoji mogućnost da se odredi fizičko lice iz gore navedenih pet tačaka na način kako je to propisano, stvarni vlasnik Registrovanog subjekta je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno ono fizičko lice koje je registrovano kao član organa tog subjekta.

Na kraju važno je istaći da prema poslednjim podacima od strane Agencije za privredne registre od 11.12.2018.godine Centralna evidencija stvarnih vlasnika u APR-u biće uspostavljena do kraja godine
U skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i na osnovu upravo objavljenih Pravilnika o sadržini Centralne evidencije stvarnih vlasnika i Pravilnika o načinu i uslovima elektronske razmene podataka APR-a i drugih državnih organa, Centralna evidencija stvarnih vlasnika biće uspostavljena do 31. decembra 2018. godine u Agenciji za privredne registre.
Ovlašćena lica u pravnim licima i drugim subjektima, koji su osnovani do 31. decembra 2018. godine, dužna su da evidentiraju podatke u ovu evidenciju najkasnije do 31. januara 2019. godine.
Centralna evidencija stvarnih vlasnika vodiće se elektronskim putem, preko internet stranice Agencije, na kojoj će uskoro biti objavljene i ostale informacije i uputstva.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

NIŠKI PORTAL

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

 

PRIVREDNA DRUŠTVA – ADRESA ZA PRIJEM E – POŠTE

U cilju unapređenje postojećeg sistema i usaglašavanje sa međunarodnim standardima u oblasti Zakona o privrednim društvima u Republici Srbiji donete su izmene i dopune te je Zakon o privrednim društvima sa izmenama i dopunama ( u daljem tekstu: Zakon ) počeo da se primenjuje 09.06.2018.godine ( osim onih izmena i dopuna koje se odnose na usklađivanje sa pravom Evropske unije, koje će se primenjivati pečev od 01.01.2022.godine i određenih odredbi koje će se primenjivati počevši od 01.10.2018.godine).
Kao jedna od niza izmena i dopuna Zakona je navedena je dužnost privrednih društava da registruju adresu za prijem elektronske pošte.

Serbia-mailing-list
Naime članom 21.Zakona o privrednim društvima predviđena je dužnost privrednog društva da ima adresu za prijem elektronske pošte.
Privredna društva su i do sada imala mogućnost da registruju gore navedenu adresu, ali nakon stupanja na snagu Zakona ova mogućnost od 01.10.2018. godine predstavlja zakonsku obavezu koju će privredna društva biti dužna da registruju kod Agencije za privredne registre bez novčane naknadne.
Privredna društva koja su već registrovana u APR -u, kao i preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih prvrednih društava koja do stupanja na snagu Zakona nemaju registrovani adresu za prijem elektronske pošte počev od 01.10.2018.godine dužna su da zakonsku obavezu ispune, odnosno da registruju navedenu adresu u roku od godinu dana.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

Adria Media Group – YUMAMA

NIŠKI PORTAL

 

ODSUSTVO PO OSNOVU ROĐENJA( porodiljsko odsustvo ) i odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta ZA PREDUZETNICE ( način obračuna od 01.07.2018. )

Nakon velikog broja pitanja koja su usledila posle stupanja na snagu zakona o Finansijskoj podršci porodici sa decom( u daljem tekstu: Zakon )  odnosno od 01.07.2018. i nedoumica koje je izazvala primena istog danas ću se pozabaviti kao što iz naslova možete i videti preduzetnicama.

Stupanjem na snagu novog Zakona preduzetnice koje ostvaruju naknadu svrstane su u kategoriju lica koja to pravo ostvaruju po osnovu kako  je to odredio zakonodavac  – ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta .  Prema Zakonu lica koja su obuhvaćena kategorijom ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta  naknadu za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode  shodno članu 18.stav 1.tačka 2.  po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije.

Osnovica  naknade po osnovu rođenja i nege deteta za preduzetnice  utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.

Резултат слика за porodiljsko odsustvo

Obračun osnovice , vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa na prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Mesečna osnovica ostalih naknada, dobija se deljenjem zbira osnovica i sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice ostalih naknada za ceo posmatrani obračunski period.

Majkama preduzetnicama se od 1. jula 2018. Iznos naknade koja se isplaćuje  računa tako što se mesečna osnovica za ostale naknade podeli sa koeficijentom 1,5.

O pravima iz ovog zakona u prvom stepenu rešava nadležni organ u mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Isplatu mesečnih iznosa naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun preduzetnice koja je podnela  zahtev za ostvarivanje prava, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

Izuzetno za lice koje nema tekući račun, isplatu mesečnih iznosa naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije

Pravo na porodiljsku naknadu se može ostvariti na dva načina: da majka koja je preduzetnica zatvori svoju radnju ili da imenuje poslovođu. Ako zatvori radnju, majka preduzetnica nema pravo na poreze i ne ide joj penzijski staž.

U slučaju da imenuje poslovođu, majka preduzetnica doprinose uplaćuje sama. Doprinosi iznose 37,8 odsto na osnovicu koja majka preduzetnica prima.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknade se od 01.07.2018.godine predaje  u mestu  prebivališta porodilje. Može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade podnosi se na Obrascu ON-RND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i Obrascu ON-PND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Bitno je istaći da se na sve preduzetnice koje su otpočele porodiljsko odsustvo (otvorile doznaku) pre 01.07.2018. godine primenjuju  stari Zakon i u skladu sa tim za njih se podnosi  zahtev sa propratnom dokumentacijom, a kasnije i zahtev za refundaciju sredstava na isti način kao do sada. Dok se na  preduzetnice porodilje koje započnu porodiljsko odsustvo (otvore doznaku) od 01.07.2018. godine primenjuju  novi Zakon.o finansijskoj podršci porodici sa decom i Pravilnik.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

S MEDIA

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MAMA KLIK

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2019.GODINU

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 14.09.2018.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2019.godine. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 155,30 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2019.godine.

Shodno navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.69/2018 neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 24.848 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 26.090,40 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 27.332,80 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 28.575,20 dinara.

Važno je napomenuti da iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji će se menjati od 01.01.2019. godine, a objavljivanje istih se očekuje tokom decembra 2018.godine.

 

Резултат слика за minimalac

 

Neophodno je istaći da se Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi zbog kojih se donosi odluka o uvođenju minimalne zarade. Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2019. godine vršiti po 155,30 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 143,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 155,30 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2019. povećana za 8,6%.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

S MEDIA

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION