ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU ( za vreme drugog stanja i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta)

U izuzetno velikom broju mi se javljaju buduće i sadašnje mame koje muči nedoumica da li mogu dobiti otkaz od strane poslodavca ukoliko ostanu u drugom stanju ili se nalaze na nekom od odsustva na koje imaju pravo nakon porođaja , a isto tako mi se javljaju sa druge strane poslodavci koji su dali otkaz zaposlenoj ili se suočavaju sa obaveštenjem zaposlene da je u drugom stanju.

Vreme je da razrešimo ovu pravnu nedoumicu obema stranama.

Na samom početku važno je naglasiti da se ovaj pravni tekst i pojašnjenje odnosi samo ukoliko je zaposlena žena zasnovala radni odnos. Bez obzira da li je radni odnos zasnovan na neodređeno ili određeno vreme pravno rešenje ovog problema je isto.

Posebna zaštita žena za vreme trajanja drugog stanja  i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, koji je najviši  pravni  akt  Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. Žene su  takođe zaštićene  Konvencijom 183 Međunarodne organizacije rada.

U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih.

Imajući u vidu da u određenim situacijama i otac deteta takođe ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, u ovim  slučajevima i  on takođe uživa zaštitu od otkaza.

 U članu 187. Zakon o radu predviđena je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.  Zaposlenom licu koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme , rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Šta se dešava ukoliko poslodavac zaposlenom licu otkaže ugovor?

Zakonom o radu, predviđa se i ništavost otkaza Ugovora o radu ( otkaz je bez pravnog dejstva )  ukoliko  je poslodavcu na dan otkaza, odnosno donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa,  poznato da je zaposlena u drugom stanju ili mu zaposlena u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o prestanku radnog odnosa  dostavi potvrdu o trudnoći ovlašćenog organa ili drugog nadležnog organa.

 Dakle, rešenje o otkazu ugovora o radu bilo bi ništavo u slučaju ako bi u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato da je zaposlena trudna, odnosno da zaposleni koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta ili odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, ili ako bi ga zaposlena u roku od 30 dana od prijema otkaza, obavestila o tome da se nalazi u drugom stanju  i o tome dostavila potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

U slučaju da poslodavac donese rešenje o prestanku radnog odnosa uprkos postojanju okolnosti zbog kojih zaposlena  uživa zaštitu od otkaza, zaposlena ima pravo da se obrati nadležnoj  inspekciji rada radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja nezakonitosti, kao i da pokrene spor pred nadležnim sudom radi utvrđivanja ništavosti rešenja na osnovu kojeg je i  prestao radni odnos.

Na samom kraju možemo zaključiti da je zakonodavac prepoznao značaj i neophodnost zaštite od otkaza žena za vreme trudnoće i nakon porođaja, te adekvatno regulisao ovo pitanje, što se posebno odnosi na  zaposlene koje su radni odnos zasnovale na određeno vreme.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute Honorary Executive Director for SDG Education

Tekst objavljen i od:

https://yumama.mondo.rs/trudnoca/posao-u-trudnoci/a46924/Pravnica-o-otkazu-u-trudnoci-i-posle-porodjaja.html

https://najboljamamanasvetu.com/zastita-od-otkaza-ugovora-o-radu-za-vreme-drugog-stanja-i-odsustva-sa-rada-radi-nege-i-posebne-nege-deteta/635f89acd4de34048decb443

https://casopisborba.rs/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D1%80/

https://niskiportal.rs/vest/Bojana-Bogojevic-ZASTITA-OD-OTKAZA-UGOVORA-O-RADU

https://www.mojpedijatar.co.rs/zastita-od-otkaza-ugovora-o-radu-za-vreme-drugog-stanja-i-odsustva-sa-rada-radi-nege-i-posebne-nege-deteta/

MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2023. GODINU

Na osnovu člana 112.  Zakona o radu,  Republike Srbije, Vlada Republike Srbije  usvojila je  Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2023.godine. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 105 od 14.9.2022. godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 230 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2023.godine.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Bitno je razjasniti j da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Imajući u vidu najnovije povećanje minimalne zarade  neto minimalna zarada za isplate u toku 2023. godine će iznositi:

  • za mesec sa 160 radnih sati: 36.800,00 dinara.
  • za mesec sa 168 radnih sati: 38.640,00 dinara.
  • za mesec sa 176 radnih sati: 40.480,00 dinara.
  • za mesec sa 184 radna sata: 42.320,00 dinara.

Minimalna cena rada za 2023. godinu uvećana je za 14,3% u odnosu na minimalnu cenu rada iz 2022. godine.

Važno je navesti da je povećanje minimalne zarade  od 14,3% najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada u Republici Srbiji.

Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2022. godine vrše se po 201,22 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2023. godine se vrše po 230,00 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju važno je  podsetiti da se sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2022. godine vrše po 201,22 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2023. godine se vrše po 230 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

Sa 161 glasom za i osam uzdržanih, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u četvrtak  28.07.2022. godine  istorijsku rezoluciju  kojom se pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini proglašava univerzalnim ljudskim pravom.

Generalni sekretar UN-a  António Guterres  nazvao je ovaj razvoj događaja „istorijskim“ i izjavio da će „rezolucija pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjitii nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama…“ Prema rečima iznetim u  saopštenju za štampu UN-a, visoki komesar UN-a Michelle Bachelet  podržala je rezoluciju, ali je istakla da „jednostavna afirmacija našeg prava na zdravu životnu sredinu nije dovoljna” i da „države moraju da sprovedu svoje međunarodne obaveze i povećaju svoje napore da to ostvare”. 

Tekst rezolucije su prvobitno predstavile Kostarika, Maldivi, Slovenija i Švajcarska u junu 2021. godine, ali ga sada kosponzoriše više od 100 država. Tekst rezolucije tek treba da bude objavljen.

Na ovom mestu važno je napomenuti da  je  godine 1972. Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini koja je održana u Stokholmu, završena sopstvenom istorijskom deklaracijom,a ujedno je  bila I prva koja je postavila pitanja životne sredine u prvi plan međunarodnih briga i označila početak dijaloga između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju o vezi koja postoji između ekonomskog rasta, zagađenja vazduha, vode i okeana i blagostanja ljudi širom sveta

Neophodno je istaći, da kao što je i sam generalni sekretar UN naveo , novopriznato pravo biće ključno za rešavanje trostruke planetarne krize.

Da bi bilo jasnije ovde se misli na tri glavne međusobno povezane ekološke pretnje sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava, a to su : klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta – , a sve navedeno je pomenuto u tekstu rezolucije.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

DAN EKOLOŠKOG DUGA 2022 – EARTH OVERSHOOT DAY 2022

Ne mogu da započnem ovaj tekst, a da se ne zapitam da li je moguće da ništa nismo naučili?

Da li zaista verujemo kako će se i problem klimatskih promena rešiti nekim čudom sam od sebe, ili će nam ga rešiti viša sila, ili neko drugi, ali sa time da mi naše navike koje su do promene klime i dovele nećemo morati da promenimo?

Jer, zašto menjati ono na što smo već navikli, što primenjujemo decenijama jer promene, to mora da je nešto loše.

Šta je Dan ekološkog duga, ili Earth Overshoot Day i zašto je on važan?

Dan ekološkog duga je 28.07.2022.godine. Dan ekološkog duga je tačno određeni datum kada je nažalost čovečanstvo već potrošilo prirodne resurse koji su mu na raspolaganju za čitavu godinu 2022.

Od 28.07.2022. svi stanovnici planete počinju da žive na kredit, odnosno da Zemlji uzimaju mnogo više nego što nam u stvari pripada.

Da budem jasnija Dan ekološkog duga, je tačno određeni datum koji označava trenutak u kojem su se u praksi potrošili svi održivi resursi koji sveukupnoj populaciji na planeti stoje na raspolaganju u toku jedne kalendarske godine.

Na ovom mestu je važno reći da se Dan ekološkog duga pomerao sve više prema početku godine. Ovaj podatak nam ukazuje da sve ubrzanije trošimo resurse.

Osim Dana ekološkog duga koji se odnosi na planetu postoji i Dan ekološkog duga za svaku pojedinu zemlju.

Konkretno Dan ekološkog duga Republike Srbije bio je 08.07.2022.godine.

Prevashodno bi mogli biti racionalniji i odgovorniji u potrošnji i smanjiti emisiju ugljen dioksida.

Ugljen dioksid je gas koji dovodi do efekta staklene bašte, čije posledice osetimo uveliko svakog dana. Kao najefikasnija mogućnost koja dovodi do smanjenje količine štetnih i neželjenih emisija jeste prelazak na obnovljive izvore energije.

Da li smo nešto naučili?
Teško mi je da priznam, ali izgleda da nismo.

Približavamo se tački bez povratka, a samo smo u 2020. godini zahvaljujući pandemiji Covid-19 pomerili datum zbog mera koje su bile preduzete u cilju smanjenja širenja virusa.


Na ovom mestu mogu samo da vas pitam da li vas je strah?


Zamislite, ove godine Sredozemno more je u julu 6,2 stepena Celzijusa toplije od onoga što se smatra normalnim!
Pri tome je važno istaći da se voda znatno teže zagreva od vazduha.
Da li shvatate da ukoliko nešto brzo ne preduzmemo ovo što se danas u medijima naziva Luciferom biće „nova normalnost“.
Krajnje je vreme da shvatimo da nam je priroda prijatelj i da klimatske promene nisu negde u budućnosti već su naša sadašnjost koja pogađa sve bez izuzetka.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen od :

https://posrednik.org/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://niskiportal.rs/vest/DAN-EKOLOSKOG-DUGA-2022

https://www.mojpedijatar.co.rs/dane-ekoloskog-duga-2022/

https://casopisborba.rs/%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://najboljamamanasvetu.com/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/62e2f708c1e4db047ebe2af8

https://www.kurir.rs/odrziva-buducnost/3981523/dan-ekoloskog-duga-od-juce-svi-zivimo-na-kredit-resurse-smo-potrosili-i-sada-uzimamo-vise-nego-sto-nam-pripada

SRBIJA OVERSHOOT DAY 2022 : 8 JULI 

„Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu.” Mahatma Gandi 

8 juli 2022. je  Overshoot Day za Republiku Srbiju. 

Šta to u stvari znači? 

To znači da kada bi ostatak stanovnika planete živeo na način na koji žive stanovnici Srbije Earth Overshoot Day bi bio 8.07.2022.godine. 

Ono što je za zabrinjavanje je podatak da Overshoot Day ukazuje na to da su  stanovnici Republike Srbije  u periodu od 1.januara do 8.jula koristili  u proseku onoliko iz prirode koliko se planeta obnavlja tokom cele godine, po osobi.

Da bi podaci bili zanimljiviji bitno je ukazati da je stanovnicima Republike Srbije potrebna  1,8 Srbija da podmire svoje potrebe sa sadašnjim načinom života. 

Izvor: Environment Cartoons by Chris Madden

Što se tiče poređenja sa zemljama u regionu i okruženju  pregled zemalja sa datumima izleda ovako: 

Slovenija: 18.04.2022.      ( 30.04.2021.)

Crna Gora: 17.05.2022.      ( 23.05.2021.)

Hrvatska: 29.05.2022.       ( 06.06.2021.)

BiH:   29.05.2022.      ( 17.06.2021.)

Severna Makedonija :  06.07.2022.  ( 10.07.2022.)

Rumunija : 11.06. 2022. (21.06.202.)

Albanija: 11.03.2022.     ( 12.10.2021.)

Bugarska : 09.06. 2022.     ( 10. 06. 2021.)

Mađarska : 30.05.2022.      ( 08.06.2021.) 

Kao što možemo primetiti, a što je ujedno i globalni trend svi znamo da nas je pandemija Covid 19 globalno usporila, zatvorila, te da smo zahvaljujući restrikcijama manje putovali, a samim time manje trošili fosilna goriva bar na ovaj način. Sa popuštanjem mera i sa žargonski rečeno otvaranjem zemalja izgleda da se vraćamo starim navikama. 

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je to da ukoliko zaista  želimo da zadržimo granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, potrebne su nam drastične promene. Neophodan je izlazak iz naše zone komfora, što nije ni malo lak zadatak. Ali ukoliko želimo da imamo budućnost koja neće ličiti na postapokaliptične holivudske filmove svakodnevne promene za koje ćemo se opredeliti je najmanje što svako od nas kao pojedinac može da učini. 

Jer, da ne zaboravimo, da protiv klimatskih promena ne postoji vakcina i da je neophodno zajedničko i iznad svega kontinuirano delovanje kako bi se ovaj multidimenzionalni rizik uspešno rešio.  

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/SRBIJA-OVERSHOOT-DAY-2022-8-JULI-

https://www.mojpedijatar.co.rs/8-juli-2022-je-overshoot-day-za-republiku-srbiju-sta-to-u-stvari-znaci/

MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2022. GODINU

Na osnovu člana 112.  Zakona o radu,  Republike Srbije, Vlada Republike Srbije  usvojila je  Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2022.godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 201,22 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2022.godine.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Bitno je razjasniti j da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Minimalna cena rada za 2022. godinu uvećana je za 9,4% u odnosu na minimalnu cenu rada iz 2021. godine.

Prema gore navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.87/2021 neto minimalna zarada za isplate u toku 2022. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 32.195,20  dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 33.804,96  dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 35.414,72  dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 37.024,48  dinara.

      MESECMogući broj časova radaMinimalna neto zaradaMinimalna neto zarada po času rada
Januar 2022.           168    33.804,96          201,22
Februar 2022.           160    32.195,20          201,22
Mart 2022.           184    37.024,48          201,22
April 2022.           168    33.804,96          201,22
Maj 2022.           176    35.414,72          201,22
Jun 2022.           176    35.414,72          201,22
Jul 2022.           168    33.804,96          201,22
Avgust 2022.           184    37.024,48          201,22
Septembar 2022.           176    35.414,72          201,22
Oktobar 2022.           168     33.804,96          201,22
Novembar 2022.           176      35.414,72          201,22
Decembar 2022.           176      35.414,72          201,22

Na samom kraju važno je istaći da se sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2021. godine vrše po 183,93 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2022. godine se vrše po 201,22 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador