EVIDENCIJA STVARNIH VLASNIKA PRAVNIH I DRUGIH SUBJEKATA

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 25. maja 2018. godine Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 – dalje: Zakon), na predlog Ministarstva privrede Vladi, kojim se predviđa uspostavljanje, sadržina, osnova evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Navedeni Zakon stupio je na snagu 8. juna 2018.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u navedenim oblastima u kojima Republika Srbija nije dovoljno uskladila zakonodavstvo.

Važno je istaći da ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, upiše neistinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.
Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Registrovani subjekt – pravno lice:
1) ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku koji je propisan zakonom kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara
2) koji nema i ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta.

Na samom početku važno je istaći da je zakonodavac propisivanjem gore navedene krivične i prekršajne odgovornosti iskazao jasnu nameru da se obezbedi stvarna primena i poštovanje odredaba Zakona .

apr
Odredbe Zakona i njegovih rešenja koje su se izdvojile kao najviše interesantne su sledeće:

• obaveza da se odredi stvarni vlasnik privrednog subjekta te da se predviđeni obavezni podaci i dokumentacija o stvarnom vlasniku čuvaju najmanje 10 godina –( kao rok za ispunjenje ove zakonske obaveze određen je 8. jul 2018 godine;
• obaveza da se izvrši upis podataka o stvarnom vlasniku putem Agencije za privredne registre( rok za ispunjenje zakonske obaveze je 31.01.2019. godine.).
Od 8. jula 2018. privredni subjekti su bili dužni da obezbede dokumentaciju o stvarnim vlasnicima te da istu čuvaju u sedištu firme/organizacije, ukoliko su osnovani u formi:
1) privrednog društva (društvo ograničene odgovornosti ili akcionarsko društvo, osim javnih akcionarskih društava);
2) zadruge;
3) ogranka stranog privrednog društva;
4) poslovnog udruženja i udruženja, osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica;
5) fondacije i zadužbine;
6) ustanove;
7) predstavništva stranog privrednog društava, udruženja, fondacija i zadužbine.

Važno je istaći da se odredbe ovog Zakona ne primenjuje se na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Gore navedenu dokumentaciju trebatreba dostaviti tek od 01. januara 2019. kada će početi sa radom elektronski servis za prijavu podataka o stvarnim vlasnicima u registar Agencije za privredne registre.

Do 01.01.2019. neophodno je da imate izjavu u kojoj se jasno određeno ko su stvarni vlasnici koja sadrži lične podatke fizičkih lica koja se smatraju stvarnim vlasnicima. Obrazac navedene neophodne izjave nije propisan.
Izuzev navedene izjave, kao potrebnu dokumentaciju neophodno je imati rešenje o registraciji privrednog subjekta ili izvod iz registra Agencije za privredne registre u kojem se vidi stvarna i trenutna vlasnička struktura, očitane lične karte, odnosno kopije pasoša stvarnog vlasnika (jednog ili više njih).

Centralna evidencija sadrži sledeće podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta:
1) za domaće fizičko lice – lično ime, jedinstveni matični broj građana i država prebivališta;
2) za stranca – lično ime, broj pasoša i država izdavanja i/ili lični broj za stranca i/ili broj lične karte stranca i zemlja izdavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije, dan, mesec, godina i mesto rođenja, država prebivališta i državljanstvo;
3) za izbegla ili prognana lica – lično ime, broj legitimacije, dan, mesec, godina i mesto rođenja i država boravišta;
Shodno zakonskim rešenjima stvarnim vlasnikom privrednog subjekta smatra se:

1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela;
2) fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
3) fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
4) fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;
5) fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.
Izuzetno, ukoliko ne postoji mogućnost da se odredi fizičko lice iz gore navedenih pet tačaka na način kako je to propisano, stvarni vlasnik Registrovanog subjekta je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno ono fizičko lice koje je registrovano kao član organa tog subjekta.

Na kraju važno je istaći da prema poslednjim podacima od strane Agencije za privredne registre od 11.12.2018.godine Centralna evidencija stvarnih vlasnika u APR-u biće uspostavljena do kraja godine
U skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i na osnovu upravo objavljenih Pravilnika o sadržini Centralne evidencije stvarnih vlasnika i Pravilnika o načinu i uslovima elektronske razmene podataka APR-a i drugih državnih organa, Centralna evidencija stvarnih vlasnika biće uspostavljena do 31. decembra 2018. godine u Agenciji za privredne registre.
Ovlašćena lica u pravnim licima i drugim subjektima, koji su osnovani do 31. decembra 2018. godine, dužna su da evidentiraju podatke u ovu evidenciju najkasnije do 31. januara 2019. godine.
Centralna evidencija stvarnih vlasnika vodiće se elektronskim putem, preko internet stranice Agencije, na kojoj će uskoro biti objavljene i ostale informacije i uputstva.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

NIŠKI PORTAL

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

 

Advertisements

PRIVREDNA DRUŠTVA – ADRESA ZA PRIJEM E – POŠTE

U cilju unapređenje postojećeg sistema i usaglašavanje sa međunarodnim standardima u oblasti Zakona o privrednim društvima u Republici Srbiji donete su izmene i dopune te je Zakon o privrednim društvima sa izmenama i dopunama ( u daljem tekstu: Zakon ) počeo da se primenjuje 09.06.2018.godine ( osim onih izmena i dopuna koje se odnose na usklađivanje sa pravom Evropske unije, koje će se primenjivati pečev od 01.01.2022.godine i određenih odredbi koje će se primenjivati počevši od 01.10.2018.godine).
Kao jedna od niza izmena i dopuna Zakona je navedena je dužnost privrednih društava da registruju adresu za prijem elektronske pošte.

Serbia-mailing-list
Naime članom 21.Zakona o privrednim društvima predviđena je dužnost privrednog društva da ima adresu za prijem elektronske pošte.
Privredna društva su i do sada imala mogućnost da registruju gore navedenu adresu, ali nakon stupanja na snagu Zakona ova mogućnost od 01.10.2018. godine predstavlja zakonsku obavezu koju će privredna društva biti dužna da registruju kod Agencije za privredne registre bez novčane naknadne.
Privredna društva koja su već registrovana u APR -u, kao i preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih prvrednih društava koja do stupanja na snagu Zakona nemaju registrovani adresu za prijem elektronske pošte počev od 01.10.2018.godine dužna su da zakonsku obavezu ispune, odnosno da registruju navedenu adresu u roku od godinu dana.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

Adria Media Group – YUMAMA

NIŠKI PORTAL

 

ODSUSTVO PO OSNOVU ROĐENJA( porodiljsko odsustvo ) i odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta ZA PREDUZETNICE ( način obračuna od 01.07.2018. )

Nakon velikog broja pitanja koja su usledila posle stupanja na snagu zakona o Finansijskoj podršci porodici sa decom( u daljem tekstu: Zakon )  odnosno od 01.07.2018. i nedoumica koje je izazvala primena istog danas ću se pozabaviti kao što iz naslova možete i videti preduzetnicama.

Stupanjem na snagu novog Zakona preduzetnice koje ostvaruju naknadu svrstane su u kategoriju lica koja to pravo ostvaruju po osnovu kako  je to odredio zakonodavac  – ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta .  Prema Zakonu lica koja su obuhvaćena kategorijom ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta  naknadu za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode  shodno članu 18.stav 1.tačka 2.  po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije.

Osnovica  naknade po osnovu rođenja i nege deteta za preduzetnice  utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.

Резултат слика за porodiljsko odsustvo

Obračun osnovice , vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa na prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Mesečna osnovica ostalih naknada, dobija se deljenjem zbira osnovica i sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice ostalih naknada za ceo posmatrani obračunski period.

Majkama preduzetnicama se od 1. jula 2018. Iznos naknade koja se isplaćuje  računa tako što se mesečna osnovica za ostale naknade podeli sa koeficijentom 1,5.

O pravima iz ovog zakona u prvom stepenu rešava nadležni organ u mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Isplatu mesečnih iznosa naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun preduzetnice koja je podnela  zahtev za ostvarivanje prava, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

Izuzetno za lice koje nema tekući račun, isplatu mesečnih iznosa naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije

Pravo na porodiljsku naknadu se može ostvariti na dva načina: da majka koja je preduzetnica zatvori svoju radnju ili da imenuje poslovođu. Ako zatvori radnju, majka preduzetnica nema pravo na poreze i ne ide joj penzijski staž.

U slučaju da imenuje poslovođu, majka preduzetnica doprinose uplaćuje sama. Doprinosi iznose 37,8 odsto na osnovicu koja majka preduzetnica prima.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknade se od 01.07.2018.godine predaje  u mestu  prebivališta porodilje. Može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade podnosi se na Obrascu ON-RND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i Obrascu ON-PND – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Bitno je istaći da se na sve preduzetnice koje su otpočele porodiljsko odsustvo (otvorile doznaku) pre 01.07.2018. godine primenjuju  stari Zakon i u skladu sa tim za njih se podnosi  zahtev sa propratnom dokumentacijom, a kasnije i zahtev za refundaciju sredstava na isti način kao do sada. Dok se na  preduzetnice porodilje koje započnu porodiljsko odsustvo (otvore doznaku) od 01.07.2018. godine primenjuju  novi Zakon.o finansijskoj podršci porodici sa decom i Pravilnik.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

S MEDIA

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MAMA KLIK

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2019.GODINU

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 14.09.2018.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2019.godine. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 155,30 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2019.godine.

Shodno navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.69/2018 neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 24.848 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 26.090,40 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 27.332,80 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 28.575,20 dinara.

Važno je napomenuti da iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji će se menjati od 01.01.2019. godine, a objavljivanje istih se očekuje tokom decembra 2018.godine.

 

Резултат слика за minimalac

 

Neophodno je istaći da se Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi zbog kojih se donosi odluka o uvođenju minimalne zarade. Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2019. godine vršiti po 155,30 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 143,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 155,30 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2019. povećana za 8,6%.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

S MEDIA

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

 

FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM : naknada zarade odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi ( posebne )nege deteta u skladu sa novim zakonom

U decembru 2017.godine je usvojen novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ( u daljem tekstu : Zakon)  koji je u Republici Srbiji počeo da se primenjuje 01.07.2018. godine, a  u današnjem tekstu ćemo se pozabaviti delom koji se odnosi na naknadu zarade odnosno plate za vreme porodisljkog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Na samom početku treba istaći da se gore navedena pitanja u Zakonu regulišu u  5 članova .

Ova naknada zarade predstavlja klasičnu meru finansijske podrške porodici sa decom  čija je svrha da se roditeljima olakša usklađivanje rada i roditeljstva. 

Ovu vrstu naknade ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica  ( zaposleni kod poslodavca ).  Izuzetno, pravo na ovu vrstu naknade može ostvariti i  zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, a dužina trajanja prava na naknadu zarade odnosno plate računa se od dana rođenja deteta, što predstavlja jednu od mnogih novina uvedenih Zakonom.

 Takođe,  ovo pravo  ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

 Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Резултат слика за novi zakon o finansijskoj podrsci porodici sa decom

Važno je istaci da pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Još jedna od novina u ovom delu Zakona predstavlja i način utvrđivanja osnovice za ovu vrstu naknade. Osnovica  se novim zakonskim rešenjem utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Ono što najviše interesuje javnost jeste rešenje koje je predviđeno članom 13. stavom 2. Zakona kojim je regulisano da se  mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija  deljenjem zbira gore navedenih osnovica  osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

 Vema važnu novinu prestvaljaju rešenja člana 14. Zakona kojima :

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Poslodavac, nadležni organ, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate, a po izuzetku  ta dužnost postoji  ako postoji zahtev korisnika prava .

Važno je navesti da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može  podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje i da je  poslodavac, odnosno korisnik naknade zarade, odnosno naknade plate dužan da nadležnom organu prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade odnosno naknade plate.

Bitno je istaći da isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima za ostvarivanje  prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta , a koji  su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.

Za sam kraj  danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09).

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

ŽENSKI KUTAK

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

TABLOID RS

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

CENTAR ZA MAME

Intervju dat u Avgustu 2018. i objavljen od strane :

PARAGRAF LEX

VOICE

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

NIŠKI PORTAL

SRBIN INFO

PATRIOT

 

 

 

 

AUTOMATSKA OVERA ZDRAVSTVENIH KNJIŽICA

 

Republički fond za zdravstveno osiguranje je, nakon okončanja projekta zamene zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama, pristupio realizaciji projekta automatske overe zdravstvenih kartica.

 Automatska overapodrazumeva overu zdravstvenih kartica elektronskim putem, za sva osigurana lica za koje je,shodno podacima Poreske uprave, uplaćen dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Poslodavac više nema obavezu podnošenja zahteva za overu zdravstvenih kartica, jer se ona sada vrši automatski na osnovu podataka o plaćenim doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje.

Na samom početku od jeseni 2017.godine  automatska overa zdravstvenih kartica je bila moguća samo sledećim kategorijama lica : za zaposlene i članove njihovih porodica, korisnike penzije, korisnike naknade preko NSZ i još neke kategorije osiguranika.

Od 28.02.2018. godine Republički fond zdravstvenog osiguranja počeo je i  sa automatskom overom zdravstvenih kartica za  one kategorije osiguranika za koje ovaj postupak u početku nije bio moguć:

  • preduzetnike
  • poljoprivrednike
  • sveštena lica
  • samostalne umetnike
  • inostrane penzionere
  • i još neke kategorije osiguranika.

 

Резултат слика за OVERA ZDRAVSTVENIH KNJIZICA

Overa zdravstvenih kartica i gore  navedenih lica  se obavlja  na osnovu urednih podataka o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje koji Fondu bivaju dostavljeni od Poreske uprave.

Sve napred navedeno znači da sa automatskom overom zdravstvenih kartica nema više potrebe za odlazak na šalter Fonda kako bi se izvršila overa zdravstvenih kartica.

Nakon jednog dana od sprovedenog postupka overe kartice ista će biti vidljiva  svim institucijama zdravstvenog sistema, te će  lica moći nesmetano da koriste svoju karticu u zdravstvenim ustanovama.

VAŽNO :

Ukoliko niste sigurni da li je zdravstvena kartica overena ,  do kog datuma važi overa, da li je poništena  i koja je matična filijala na sajtu Republičkog fonda sve navedeno možete proveriti.

U tom slučaju sasvim je dovoljno da kliknete da link http://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/ekartica/nacinproverekartice/34-ekartica/726-proveraovere    koji će vas odvesti na stranicu Republičkog fonda  namenjenu  proveri isprave o osiguranju.

Nakon pristupa navedenoj stranici potrebno je da u odgovarajuća polja napišete broj zdravstvene kartice , koji se nalazi na njenoj poleđini, ispod bar koda, kao i svoj LBO, koji se nalazi na prednjoj strani kartice. Pritiskom na polje “Pokrenite pretragu” prikazaće se rezultati.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni m pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

MOJ PEDIJATAR

Adria Media Group – YUMAMA

NIŠKI PORTAL

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM – IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 17.04.2018. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec APRIL  pod br.  službeno/2018-12 od 17.04.2018.   .  utvrđuju se sledeći iznosi roditeljskog dodatka : 

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Roditeljski  dodatak od 01.04.2018. – 30.09.2018.
Za prvo dete – jednokratno   39.898,24
Za drugo dete –  156.017,25 u 24 rate     6.500,72
Za treće dete – 280.818,19 u 24 rate    11.700,76
Za četvrto dete – 374.420,29 u  24 rate    15.600,85

 

O RODITELJSKOM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : RODITELJSKI DODATAK/

NAPOMENA: 

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se  prema broju živorođene dece.  Mame koje u prvom porođaju na svet donesu blizance, dobijaju dodatak za prvorođeno i drugorođeno dete.

Visina iznosa  roditeljskog dodatka zavisi  od toga koje je dete po redu.

Shodno odredbama  Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima  je znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

VAŽNO :

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se  iznos  roditeljskog dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS,  a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA