IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA – kazne koje predviđa zakon u Srbiji

Od 06.marta 2020.godine kada je u Republici Srbiji potvrđen prvi slučaj lica obolelog od COVID-19 bolesti koju izaziva korona virus odnosno preciznije SARS – CoV2 preduzete su opsežne mere u cilju sprečavanja dalje zaraze, zaštite stanovništva i maksimalno profesionalnog i odgovornog pristupa zdravstvenih radnika na svim nivoima.
Na žalost u ovakvim situacijama čitaocima postaju od značaja i objašnjenja određenih članova Krivičnog zakonika na koje je važno skrenuti pažnju jer nepoštovanje odredbi mogu značajno uticati na kvalitet života stanovništva , a u najgorim slučajevima da stanovnike koštaju ne samo teških posledica već gubitka života.
Imajući u vidu da je u Republici Srbiji u skladu sa članom 200 stav 8. Ustava Republike Srbije uvedeno vanredno stanje, na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja, Vlada Republike Srbije je uvela posebne mere .
U skladu sa potrebom da se izolujemo i da se ne okupljamo i ne družimo, a sve u cilju sprečavanja širenja virusa, bržeg prevazilaženja nastale situacije i izvojevanja pobede nad SARS-CoV2 mnogo više vremena provodimo na društvenim mrežama, na aplikacijama poput Youtube prateći različita dostupna sredstva informisanja izloženi smo dodatnom riziku.
Taj rizik i opasnost koja nas skriveno vreba, a u najvećem broju slučajeva usled panike zbog nastale situacije koje vrlo često nismo ni svesni postajemo podložni različitim informacijama i vestima iz vrlo sumnjivih izvora koji su ih preuzeli iz još neproverenijih .

CollageMaker_20200402_124422603
Da bih vas zaštitila jer možete biti i žrtva i počinilac dužnost mi je da vas posavetujem da je Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343. i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343.

Predmetno krivično delo može da se izvrši na dva načina :
„ (1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. „
U tački jedan je navedeno da imamo tri posledice izvršenja krivičnog dela, a to su: iznošenje lažnih vesti ili tvrdnji kojima se izaziva panika, teže narušavanje javnog reda ili mira i osujećenje ili značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Zoran Stojanović, penzionisani profesor ( redovni profesor ) Pravnog fakulteta u Beogradu iz predmeta Krivično pravo paniku je definisao kao „iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušavaju javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice“.

Ovde bih se posebno osvrnula na iznošenje i prenošenje lažnih vesti jer verujem da ne postoji osoba koja putem društvene mreže ili neke od aplikacija nije dobila dobronamerno obaveštenje o magičnim merama za sprečavanje obolevanja od SARS-CoV2 pa smo imali panične kupovine određenih sredstava za ispiranje grla, velike redove za gorivo, proizvodnju sredstava za dezinfekciju iz kućne radinosti….

Upravo se ovako izvršava kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, odnosno putem društvenih mreža, sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
Shodno situaciji u kojoj se nalazimo i u kojoj ćemo se nalaziti dogledno vreme, a čija dužina u velikom zavisi od naše discipline i poštovanja uvedenih mera koje su za naše dobro bitno je naglasiti da je izvršenje ovog krivičnog dela putem društvenih mreža izvesno.

Ovaj put apelujem na sve vas dragi čitaoci da radi zdravlja vas i vaših bližnjih obratite pažnju na savete koje usvajate, delite kao i na samozvane stručnjake kojih je više u ovakvim vremenima.
Razumljiv je strah i panika koju osećate, osećamo je svi, ali opasnije od toga su posledice koje možete proizvesti velikom broju ljudi zbog gore navedenog krivičnog dela.
Usled svega gore navedenog, a u cilju izvojevanja brze pobede nad zajedničkim izazovom apelujem na sve da slušamo savete renomiranih lekara i da se striktno i odgovorno pridržavamo uvedenih mera, jer ma kako se one vama činile teške smatram da je daleko teže ukoliko zbog olako shvaćene situacije više ne budete u mogućnosti da stvarate nove uspomene.
Odgovornost i strpljenje su najteži životni ispiti, ali ja verujem da ćemo iste uspešno položiti .
Ostanite kod kuće i budite mi zdravi.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst je objavljen i od strane :

Adria Media Group -YUMAMA

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI – kazne za one koji prekrše zakon

Jedanaestog februara 2020. Svetska zdravstvena organizacija je objavila ime za bolest koju izaziva novi korona virus – COVID – 19. Jedanaestog marta 2020. Svetska zdravstvena organizacija je COVID – 19 okarakterisala kao pandemiju.
Shodno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiju možemo govoriti kada se ispune tri dole navedena uslova :
– Pojava novog, nepoznatog oboljenja;
– Uzročnici oboljenja dovode do inficiranja ljudi i teških posledica;
– Uzročnici bolesti se izuzetno brzo šire i zadržavaju među populacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je tom prilikom ukazao da nikada do sada nije viđena pandemija koja može biti kontrolisana.
Tedros – Adhanom Ghebreyesus je insistirao da u cilju spasavanja života potrebno je da se onemogući ili smanji transmisija , što znači pronalaženje i izolovanje što većeg broja slučajeva kao i stavljanje u karantin njihovih najbližih kontakata. Tom prilikom u Ženevi je istakao neophodnost testiranja svakog slučaja sumnjivog na COVID – 19 u cilju da se uspori transmisija.

Šestog marta 2020. Je u Republici Srbiji zabeležen prvi slučaj osobe koja je zaražena korona virusom.

2020_03_kakve_kazne_ocekuju_sve_one_koji_prekrse_srpski_zakon_987597031

Foto: Shutterstock

Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 23 predvideo je krivična dela protiv zdravlja ljudi.
Za trenutak u kome se nalazimo moja je dužnost da čitaoce opomenem da je napred navedeni KZ u članovima 248. I 249. predvideo dva izuzetno važna krivična dela .

Član 248. Se odnosi na krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije gde je u jednom stavu predviđeno : “ Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.”

Dok član 249. reguliše krivično delo prenošenje zarazne bolesti :” Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine.”
Naročito je potrebno skrenuti pažnju na član 259. kojim se uređuju teška dela protiv zdravlja ljudi gde je određeno da :
– Ako usled dela iz čl. 249, zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
– Ako je usled dela iz čl. 249 ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Imajući u vidu sve gore navedeno, kao i nažalost zabeležen izuzetno društveno neodgovoran odnos pojedinaca koji bi trebali da se nalaze u karantinu ili izolaciji prema odluci nadležnih organa i svojim postupcima anuliraju sve napore odgovornih verujem da će isti nakon stavljanja u izgled krivičnih dela da razmisle da li će umesto u izolaciji biti u kafiću i dovoditi u pitanje živote vas, vaše dece, roditelja i na kraju svih nas.
Da li se ikada ti isti zapitaju šta ukoliko svojim ponašanjem ugroze živote zdravstvenih radnika, onih od kojih svi zavisimo i da njihova neodgovornost može dovesti do smrtnih slučajeva?

Hajde da svi zajedno budemo pojačano odgovorni, da apelujemo na sva lica iz naše okoline, putem društvenih mreža da poštuju odredbe Zakona jer tako ćemo imati budućnosti i učiniti dobro delo za sebe, svoje bližnje i svoju zemlju.

Jer : “ Srbija je večna dok su joj deca verna.”

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

MONDO.RS

NIŠKI PORTAL

ORIGINAL MAGAZIN

DA I DŽEKI IMA PRAVO NA PRAVDU

U tu sunčanu februarsku nedelju 09.02.2020. u Pionirskom parku u Beogradu je održan prvi skup protiv ubijanja i zlostavljanja životinja pod nazivom „ BORBA ZA DŽEKIJA“.
Džeki, meni su proradile emocije.
Setila sam se svih onih ostavljenih pasa koje sam dovodila kući i uvek im davala jedno te isto ime Džeki.

Tako je vremenom Džeki postao sinonim za napušteno, za nešto što nije dovoljno dobro da bude nečije, za nešto što nema prava da se voli.
A Džeki je hteo samo malo.

Blagi pogled, toplu ruku na leđima i onaj osećaj pripadnosti koji svi tražimo hteli to da priznamo ili ne.

2020_01_da_i_dzeki_ima_pravo_na_pravdu_539994240 Foto: Shutterstock

Da li svi mi bar jednim svojim delom jesmo ili smo bili Džeki?
Ja jesam, baš onda kada su me napustili prijatelji nakon prvog napada panike. Zagledajte se duboko u sebe, porazgovarajte sa sobom i vlastita tišina će vas nazvati Džeki.
A znate i Džeki ima pravo na ljubav, na sreću, na sisigurnost.
Krivični zakonik Republike Srbije je u glavi 24 koja se odnosi na krivična dela protiv životne sredine u članu 269. propisao krivično delo
Ubijanje i zlostavljanje životinja
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama,
kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom.

Verujem da će Vas ovo saznanje da i DZEKI IMA PRAVO NA PRAVDU, motivisati da reagujemo pravilno i sprečimo njihov bol, učinimo da smanjimo broj počinilaca gnusnih zločina i da ćemo prestati da se za Dzekijeva prava borimo tako što delimo potresne slike i još potresnija videa gde se vidi izvršenje gore navedenog krivičnog dela.
Molim Vas upamtite, život je čudo, možda jednog dana taj Džeki i njegova šapa bude jedina ispružena ruka koju ćete videti.
Vaspitavajte vašu decu da vole životinje jer bez njih bi ovaj svet bio daleko mračniji, hladniji i sveukupno nazdraviji.

Bez svih Džekija ovog sveta nestalo bi magije i onih nedvosmislenih toplih pogleda.
Upamtite u svakom od nas se krije jedan Džeki.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

PIROTEHNIČKA SREDSTVA I NOVA GODINA: Bacanje patrdi – kazne koje su predviđene zakonom u Srbiji

Pred novogodišnje i božićne praznike, kada nam se u vene usele uspavani damari, vazduh zamiriše na pečeno kestenje i ulice dobiju svoje svečano svetleće ruho, zajedno sa magijom praznika, na žalost nam stižu i nemiri koje veselje donosi.

Ko može da ostane imun na nemile slike izmučenih životinja usled korišćenja petardi i povređene i nažalost često osakaćene građane, uz obrazloženje da se nisu nadali ili su se zaneli zbog praznične euforije.

Da bi ove godine bar malo smanjili broj povreda i količinu nepotrebnog bola, vreme je da vas na vreme upozorim.

Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije u članu 17. kao prekršaj je navedeno PALJENJE PIROTEHNIČKIH PROIZVODA ILI PUCANJE.

Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, biće kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, biće kažnjen novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica biće kažnjem kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Takođe, bitno je navesti da je Zakon o prometu eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova definisao da se pod pirotehničkim proizvodima smatraju sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naučne, privredne i druge svrhe, kao i predmeti koji sadrže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke, koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja ili dima.

Dragi čitaoci, ovo znači da tu spadaju i petarde. 

photo-1566796569119-a9881d5483db

Neophodno je navesti da se  proizvodnjom i prometom eksplozivnih materija (pored ostalih ovde spadaju i pirotehnička sredstva) mogu baviti privredni subjekti  koje su registrovani za vršenje te delatnost koje od republičkog organa nadležnog za unutrašnje poslove odnosno nadležnog pokrajinskog organa uprave dobiju odobrenje za vršenje ove delatnosti.

Da ne bi bilo zabune, potrebno je razjasniti da javni red i mir – jeste usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđenja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom, dok je javno mesto prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova.

Na samom kraju želela bih da se zahvalim članovima Policijske stanice Savski venac koji su koji su bili izuzetno prijatni i doprineli nastanku ovog stručnog teksta.

Verujem da ćete ove godine odgovorno pristupiti slavlju i da 1. januara 2020. nećemo biti u prilici da gledamo ruke bez prstiju i ljubimce bez repova i ušiju i ekstremiteta.

Jer da ne zaboravimo, prekršaji protiv javnog reda i mira – jesu protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima ili ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili se na drugi način narušava javni red i mir.

Iskreno verujem da će ovaj tekst učiniti da ga podelite sa drugima kako bi edukacijom uticali na odgovorno ponašanje naših sugrađana jer svako živo biće ima svoja prava.

Život je suviše lep i dragocen da bi njegovu lepotu uskratili sebi i drugima neodgovornim ponašanjem.

Srećne i blagoslovene praznike vam želim.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

 

 

 

PRAVNIK O PROBLEMIMA VRŠNJAČKOG NASILJA:odgovornost maloletnih izvršilaca

 

Izvor : Adria Media Group – YUMAMA

Kako zakon kažnjava maloletne izvršioce vršnjačkog nasilja, otkriva stručna saradnica sajta Yumama, Bojana Bogojević.

2019_12_vrsnjacko_nasilje_pravnik_366022814

Kada razmišljamo i govorimo na temu vršnjačkog nasilja ne možemo, a da se ne zapitamo da li smo i gde smo kao društvo i zajednica pogrešili, gde i dalje grešimo i kako i na koji način motivisati mlađe generacije da isto više ne čine.

Na žalost trenutno ne postoji sistem, koji bi mogao biti izdvojen kao imun na vršnjačko nasilje, već se može reći da postoje one sredine gde je to nasilje izraženije, učestalije i ono gde se nasilje skoro čini nepostojećim.

Ono što kao pravnik i kao neko ko je bio žrtva vršnjačkog nasilja mogu da kažem je da je najbitnije ne skrivati isto jer skrivanje ne pruža zaštitu, nevidljivi vapaj za pomoć se ne čuje i prikrivanje bola ne otvara oči prijatelja, roditelja, profesora i nadležnih organa.

files

Stigmatizacija žrtava nasilja ume delovati poput lavine optužbi, neverica, ali jedino ukoliko se o nečemu  vrši edukacija i širi svest o postojanju i načinima sprečavanja možemo pronaći  ispravno rešenje. Jer kratkoročnim aktivnostima zasigurno nećemo stvoriti bezbedniju sredinu, osvešćeniju zajednicu i dugoročno ostvarenje cilja.

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je takođe prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez pristanka i slanje uznemirujućih SMS poruka.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasilje i zlostavljanje može da se javi od strane: zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno staratelju ili drugom licu koje je preuzelo brigu o detetu i učeniku (u daljem tekstu: roditelj); deteta i učenika prema drugom detetu i učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku i prema zaposlenom.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (dete – dete, učenik – učenik, dete i učenik – zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima.

Prvi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje“.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti

Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima , Porodičnim zakonom , Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zabrani diskrimi, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima , Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika.

Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97 – u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.

2019-12-11-20-14-30-994

Kao najinteresantniji Zakon koji se bavi maloletnicima se izdvojio Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čije se odredbe primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici.

Važno je istaći da licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon, odnosno lica koja nisu navršila četrnaest godina nisu krivično odgovorna.

Shodno uzrastu učinioca izvršena je podela maloletnika na: maloletnike, mlađe maloletnike, starije maloletnike i mlađe punoletnike. 

Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom Zakonom o krivičnom postupku.

Važno je istaći da se prema maloletnim učiniocima krivičnog dela mogu izreći: 

– vaspitni nalozi;

– vaspitne mere;

– kazna maloletničkog zatvora i

– mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti.

Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Izuzetno važno je istaći da se bez dozvole suda ne sme objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku i da organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

Кrivično delo nasilničko ponašanje prvi put je propisano u Кrivičnom zakonu Srbije 1977. godine.

Кrivično delo nasilničkog ponašanja u pravu Republike Srbije propisano je u Кrivičnom zakoniku članom 344.

„Кo grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo

građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine“.

„Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog poniženja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Radnja izvršenja kod dela nasilničkog ponašanja je alternativno propisana i može se sastojati u:

a) grubom vređanju,

b) zlostavljanju

v) vršenju nasilja prema drugom,

g) izazivanju tuče,

d) drskom ili bezobzirnom ponašanju.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice, subjektivno obeležje bića krivičnog dela jeste umišlja.

Izuzetno je važno istaći da je krivično delo  učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Na samom kraju možemo zaključiti da iako je nasilje pojam koji je ljudskom društvu poznat od njegovog samog nastanka, ne smemo ga time opravdavati i doživljavati ga kao društveno prihvatljivo ili način da se uklopimo, jer nikada ne smemo da smetnemo sa uma da žrtva nasilja može da bude svako od nas, imunih nema.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „Uloga roditelja u prevenciji i borbi protiv vršnjačkog nasilja. Naša odgovornost i zaštita dece.“ koji je podržan od strane grada Kikinda.

2019-12-11-20-12-02-897

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

ESPRESO

 

 

NASILJE NAD ŽENAMA

Dana 17.decembra 1999.godine, 25.novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama od strane Generalne skupštine UN-a ( Rezolucija 54/134 ).

Bitno je navesti da ovaj datum ne predstavlja državni praznik.

Na ovaj dan počinje i 16 dana aktivizma koji će se završiti 10. decembra 2019. godine, odnosno na Međunarodni dan ljudskih prava.
Imajući u vidu da se radi o globalnom datumu i borbi ovaj dan obeležen je brojnim aktivnostima usmerenim u cilju sprečavanja i smanjenja nasilja.

 

Najčešće akcije koje se preduzimaju su : marševi, edukativne radionice, odnosno sve aktivnosti koje će skrenuti pažnju društva na ovaj gorući problem koji se nažalost iako težimo ciljevima održivog razvoja, veštačkoj inteligenciji, osnaživanju žena u domenu privrednih aktivnosti, odnosno sveukupnom održivom razvoju nažalost ni malo ne smanjuje.
Šta više, sa sve većom dostupnošću informacija čini se da ga ima sve više. Zašto je to tako i šta nas kao društvo globalno gledano čini prijemčivim za vršenje nasilja je pitanje koje će još dugo ostati pod upitnikom.

20191124_202800

Globalna statistika je nemilosrdna :
– 1 od 3 ženske osobe tokom svog života dožive fizičko ili seksualno nasilje gde je počinilac u najvećem broju slučajeva intimni partner;
– Samo 52% ženskih osoba koje se nalaze u bračnoj zajednici ili drugom vidu zajednice slobodno donose vlastite odluke koje se tiču seksualnih odnosa, upotrebe kontracepcije i zdravstvene zaštite;
– Širom svetska 750 miliona osoba ženskog pola koje su danas žive bile su u braku pre svog 18.rođendana, dok je njih 200 miliona prošlo sakaćenje ženskih genitalija;
– 1 od 2 žene ubijene u svetu lišili su života njihovi partneri ili porodica u 2017.godini, dok je samo 1 od 20 muškaraca ubijen pod sumnjivim okolnostima;
– 71% žrtava trgovine ljudima u svetu su osobe ženskog pola; a 3 od 4 su iskorišćene seksualno;
– Nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan uzrok smrti i invalidnosti među ženama reproduktivnog doba kao i rak.

photo-1516395614785-58f599409d3c

Deklaraciju o eliminisanju  nasilja nad ženama usvojila  je bez glasasanja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji 48/104 od 20. decembra 1993.

Nažalost posmatrajući svetske statistike sa žaljenjem možemo zaključiti da uprkos svim naporima društva i preduzetim aktivnostima globalno gledano i dan danas postoji neshvatljivo veliki procenat nekažnjivosti počinilaca seksualnog nasilja i silovanja.

U Republici Srbiji je u toku 2019.posmatrano do novembra meseca zabeleženo 28 slučajeva ubistva osoba ženskog pola.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, ima osnovni cilj pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. U prvih 27 meseci njegove primene zabeleženo je 109.000 prijava nasilja u porodici.

Najčešći razlozi zbog čega neko trpi nasilje su : nedostatak znanja, strah, stigmatizacija, egzistencijalni strah i nepoverenje u dobijanje adekvatne zaštite i pomoći. Usled navedenog žrtve se odlučuju za liniju manjeg otpora, odnosno od dva zla biraju ono koje im je poznato.
Vrlo važno je istaći da se Zakonom nasiljem u porodici, smatra akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:
-FIZIČKO;
-SEKSUALNO;
-PSIHIČKO;
– EKONOMSKO.
Uočeno je da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na drugo lice prema kome se nasilje preduzima.

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Izuzetno bitno je istaći da je zakonodavac omogućio anonimnu prijavu nasilnika te da ukoliko žrtva nema mogućnosti i znanja kao odgovorno društvo i pojedinci ne bi trebali da zatvaramo oči i nalazimo opravdanje zašto smo prevideli i opravdali modrice na licu komšinice, drugarice, rođake ili sestre.
A vi drage naše ukoliko nemate hrabrosti da ga prijavite onda bar dokumentuje fizičke povrede, prikupiti dokaze ukoliko u bližoj budućnosti skupite hrabrosti.

BITNI TELEFONI:
– POLICIJA 192;
– Prijava nasilja u porodici 0800-100-600;
– Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328;
– SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;
– Autonomni ženski centar -SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 poziv je besplatan;
– Sigurna kuća – 0800 011 011 – besplatan radnim danom 10 : 00 – 19 : 00; mobilni – 062/ 304 – 560 od 19 : 00 – 10 : 00 – noćni.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

LEPA REČ

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2020. GODINU

Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 13.09.2019.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2020.godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 172,54 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2020.godine.

money-2696219__480

Važno je pojasniti na samom početku da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Neophodno je istaći, a shodno iznosu sadašnje cene  rada od 155,30 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 172,54 dinara neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2020. povećana za 11,1 % .

Prema gore navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.65/2019 neto minimalna zarada za isplate u toku 2020. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 27.606,40 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 28.986,72 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 30.367,04 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 31.747,36 dinara.
Važno je napomenuti  da   iznos  bruto minimalnih  zarada zavisi od neoporezivog iznosa zarade, a koji će biti promenjen od 01.01.2020. godine .
Napred navedeni  iznos  predstavlja ujedno i rekordno povećanje gledano unazad deset godina, što predstavlja bitnu stvar uzimajući u obzir da minimalnu zaradu u Republici Srbiji prima okvirno 350.000 zaposlenih.
Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2019. godine vrše se po 155,30 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2020. godine vršiti po 172,54 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.
Na samom kraju treba istaći da je  ovo povećanje bitno i zbog toga što  veliki broj poslodavaca uzima minimalnu zaradu kao početnu, te nam ostaje nada da će zahvaljujući istom i iznos ostalih zarada biti povećan.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

Moj pedijatar

NIŠKI PORTAL