MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2022. GODINU

Na osnovu člana 112.  Zakona o radu,  Republike Srbije, Vlada Republike Srbije  usvojila je  Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2022.godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 201,22 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2022.godine.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Bitno je razjasniti j da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Minimalna cena rada za 2022. godinu uvećana je za 9,4% u odnosu na minimalnu cenu rada iz 2021. godine.

Prema gore navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.87/2021 neto minimalna zarada za isplate u toku 2022. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 32.195,20  dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 33.804,96  dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 35.414,72  dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 37.024,48  dinara.

      MESECMogući broj časova radaMinimalna neto zaradaMinimalna neto zarada po času rada
Januar 2022.           168    33.804,96          201,22
Februar 2022.           160    32.195,20          201,22
Mart 2022.           184    37.024,48          201,22
April 2022.           168    33.804,96          201,22
Maj 2022.           176    35.414,72          201,22
Jun 2022.           176    35.414,72          201,22
Jul 2022.           168    33.804,96          201,22
Avgust 2022.           184    37.024,48          201,22
Septembar 2022.           176    35.414,72          201,22
Oktobar 2022.           168     33.804,96          201,22
Novembar 2022.           176      35.414,72          201,22
Decembar 2022.           176      35.414,72          201,22

Na samom kraju važno je istaći da se sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2021. godine vrše po 183,93 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2022. godine se vrše po 201,22 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

KREATIVNOŠĆU PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Klimatske promene su postale deo naše sadašnjice. Vidimo ih, osetimo, čujemo….

Nekada manje, nekada više, ali neminovno su tu sa nama, prate nas kao senka i kada senke nema.

Više ne možemo da dopustimo da očekujemo da će ovaj gorući problem rešiti neko za nas, već je potrebno da svako da svoj doprinos.

Malog doprinosa nema, ma koliko se akt koji preduzmete vama činio mali, priroda za svaki kaže jedno hvala.

Približilo nam se vreme praznika.

Pozivi na darivanje su toliko glasni da i oni sa najjačim karakterom imaju problema da se istom ne odazovu. Priznajem poklone spremam i ja, ali moji su „ climate friendly“ u najvećoj meri.

Kao što znamo krivac za klimatske promene smo mi, ljudi zbog prevelikog korišćenja fosilnih goriva usled čega se otpušta prevelika količina gasova sa efektom staklene bašte koji dalje ostaju zarobljeni u našoj atmosferi, podižu globalnu temperaturu , a o razornim posledicama globalnog otpoljenja smo bar načuli, a i nije tema današnjeg teksta.
Kada razmišljate o ublažavanju klimatskih promena i smanjenju karbonskog otiska, većina nas zna da treba manje da vozimo i ugasimo svetla u prostorijama u kojima ne boravimo; ali da li ste upoznati sa time da organski i neorganski otpad koji proizvodimo veoma doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte?

Danas pričamo kako svojom kreativnošću možemo pomoći planeti, spasiti šumu, okean, životinjski i biljni svet i čovečanstvo, a ipak darivati poklone za predstojeće praznike .

Neki od predloga :

  1. Iskustva – poklonite nekome uspomene, darujte neko novo iskustvo, oslušnite šta je osoba želela da poseti ;
  2. Napravite sami poklon  –  svi imamo stvari koje možemo da prenamenimo, da sačinimo od stare metalne kutije uz pomoć par detalja  i kamenčića divnu kutiju za nakit;
  3. Sami napravite dekorativno pakovanje – toliko potrošenih postaljina završi kao otpad , hajde da u njih pakujemo poklone ;
  4. Ispecite prijateljima omiljene kolače ili jelo ;
  5. Napravite novogodišnje čestitke i dekorišite ih sa proizvodima za šminkanje koje verujem svi imamo;
  6. Pažljivo otvarajte poklone koje dobijete kako bi ukrasni papir, kutije i kese mogli ponovo da upotrebite;
  7. Izbegavajte plastiku što više možete;
  8. Neka  vam kupovina novoga bude poslednji izbor jer tako pomažemo našoj planeti.

Nadam se da će vam saveti koristiti. Da će probuditi ono uspavano dete u vama i duh praznika i da ćemo svojom kreativnošću uticati na svoju decu, porodicu, kolege i usvojiti neke nove dobre navike u borbi protiv razornih posledica klimatskih promena. 

Molim vas upamtite da treba da smanjimo stvaranje otpada na najveću moguću meru, jer način života bez otpada ne samo da čuva materijal na našim deponijama, već i smanjuje vaš ugljenični otisak.

Kada se organski otpad razlaže, oslobađaju se  se ugljen-dioksid i  metan.  Proizvodnja i spaljivanje neorganskog otpada u svojoj proizvodnji koristi prirodne resurse kao što su voda, gorivo, metal, drvo, što rezultira emisijom gasova staklene bašte, posebno ugljen-dioksida i drugih zagađivača.

Plastični otpad proizvodi emisije gasova staklene bašte tokom svake faze svog životnog ciklusa. Vađenje i transport plastike zavisi od nafte, gasa i uglja. Proizvodnja i odlaganje plastike takođe oslobađa tone emisija ugljenika.

Upravljanje otpadom (transport, spaljivanje, itd.) je veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte.

Na samom kraju je važno da vas suočim sa podacima da  svet generiše 2,01 milijardu tona komunalnog čvrstog otpada godišnje. Širom sveta, otpad koji se stvara po osobi dnevno u proseku iznosi 0,74 kilograma.

Sretni vam climate friendly   novogodišnji  i božićni praznici.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/KREATIVNOSCU-PROTIV-KLIMATSKIH-PROMENA

NASILJE NAD ŽENAMA I ODRŽIVI RAZVOJ

25.novembar se svuda u svetu obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama .

Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, datum su prihvatile Ujedinjene nacije 1990. godine, kada je i službeno potvrđen kao „međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama“. 

Na ovaj dan dan Ujedinjene nacije, vlade i organizacije širom sveta pozivaju sve aktere društva da se uključe u aktivnost čiji je cilj da se spreči nasilje nad ženama.

Poražavajuća činjenica je da  nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja jedno od najrasprostranjenijih, najupornijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u današnjem svetu.

U 28 država Evropske unije, nešto više od jedne od pet žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera (European Union Agency for Fundamental Rights , 2014).

Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN) kreću u novu, globalnu, višegodišnju inicijativu usmerenu na eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama (VAWG) – Spotlight Initiative .

Inicijativa je tako nazvana jer skreće pažnju na ovo pitanje, stavljajući ga u centar pažnje i  u centar napora za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030.

Inicijativa Spotlight će odgovoriti na sve oblike nasilja nad ženama, sa posebnim fokusom na nasilje u porodici, seksualno i rodno zasnovano nasilje i štetne prakse, femicid, trgovinu ljudima i seksualnu i ekonomsku (radnu) eksploataciju. U skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030, Inicijativa će u potpunosti integrisati princip „ne ostavljati nikog za sobom“ (‘leaving no one behind’).

Cilj održivog razvoja broj 5 se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica .

UN su definisale 9 ciljeva i 14 indikatora za SDG 5. Ciljevi specificiraju ciljeve, a indikatori predstavljaju metriku pomoću koje svet teži da prati da li su ovi ciljevi postignuti.

Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, najvažniji je međunarodni ugovor u oblasti prava žena, a Republika Srbija je istu ratifikovala 1981. godine.

Što se tiče samog nasilja nad ženama ono se može manifestovati kroz sledeće oblike:

1.       Ekonomsko nasilje –  je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

2.       Psihičko nasilje – je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede…….

3.       Fizičko nasilje –  je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….

4.       Seksualno nasilje –  je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin. …….

Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pod pojmom ‘Nasilje u porodici’ podrazumeva akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Član 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da je „Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.“

Važno je istaći da nasilje nad ženama i devojčicama ima mnogo manifestacija, gde određeni oblici nasilja mogu biti češći u određenim okruženjima, zemljama i regionima.

Izuzetno je važno da žene i devojčice kontinuirano podsećamo i na vreme edukujemo o nasilju, a ne samo u nedelji meseca u kome se obeležava 25. Novembar.

Takođe, neophodno je žrtvama nasilja povratiti veru u sam sistem zaštite i raditi na sprečavanju nihove stigmatizacije u društvu, jer upravo zbog  izražene stigmatizacije žrtve se retko ili tek u poslednjem momentu jave i zatraže pomoć.  Kao neophodno na samom kraju bih istakla da u Republici Srbiji postoje mehanizmi zaštite  nasilja nad ženama i da se aktivno radi na ostvarivanju cilja odrzivog razvoja broj 5 – rodna ravnopravnost.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/NASILJE-NAD-ZENAMA-I-ODRZIVI-RAZVOJ

https://yumama.mondo.rs/kolumne/bojana-bogojevic/a44147/Kome-da-se-obrati-zrtva-nasilja.html

NOVE PREVENTIVNE MERE ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCE ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD

Ministarstvo rada Republike Srbije je donelo Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti ( u daljem tekstu: Pravilnik )koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br.94/2020 .

Gore navedeni Pravilnik stupa na snagu 11.07.2020.godine.

Pravilnik sadrži odredbe koje se odnose na zaposlene i poslodavce kako bi se obezbedio najbezbedniji mogući rad.

Pravilnik ima 10 članova .
U članu 1 . propisuju se mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti
U članu 2. određuje se obim primene Pravilnika gde je određeno da se ovaj Pravilnik primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.
U članu 3. propisuje se plan primene mera gde je određeno da je poslodavac dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini, plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

mask-4991841_1280

U članu 4. propisuju se obaveze poslodavca i šta plan primene mera mora da sadrži.

Plan primene mera obavezno sadrži:

1) preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti;
2) zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti;
3) mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.

U članu 5. propisuje se šta je poslodavac dužan da obezbedi.

Poslodavac je dužan da obezbedi :

1) pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih poslodavac je dužan da obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih:
1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;
6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

U članu 6.je određeno da proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.

U članu 8. su navedene obaveze zaposlenih.

Zaposleni je obavezan da:

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Na samom kraju je važno navesti da shodno članu 9. Pravilnika plan primene mera iz člana 3. Pravilnika poslodavci su dužni da donesu u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje Ekspert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Tekst objavljen i od strane :

YUMAMA

NIŠKI PORTAL

MOJ PEDIJATAR

IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA – kazne koje predviđa zakon u Srbiji

Od 06.marta 2020.godine kada je u Republici Srbiji potvrđen prvi slučaj lica obolelog od COVID-19 bolesti koju izaziva korona virus odnosno preciznije SARS – CoV2 preduzete su opsežne mere u cilju sprečavanja dalje zaraze, zaštite stanovništva i maksimalno profesionalnog i odgovornog pristupa zdravstvenih radnika na svim nivoima.
Na žalost u ovakvim situacijama čitaocima postaju od značaja i objašnjenja određenih članova Krivičnog zakonika na koje je važno skrenuti pažnju jer nepoštovanje odredbi mogu značajno uticati na kvalitet života stanovništva , a u najgorim slučajevima da stanovnike koštaju ne samo teških posledica već gubitka života.
Imajući u vidu da je u Republici Srbiji u skladu sa članom 200 stav 8. Ustava Republike Srbije uvedeno vanredno stanje, na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja, Vlada Republike Srbije je uvela posebne mere .
U skladu sa potrebom da se izolujemo i da se ne okupljamo i ne družimo, a sve u cilju sprečavanja širenja virusa, bržeg prevazilaženja nastale situacije i izvojevanja pobede nad SARS-CoV2 mnogo više vremena provodimo na društvenim mrežama, na aplikacijama poput Youtube prateći različita dostupna sredstva informisanja izloženi smo dodatnom riziku.
Taj rizik i opasnost koja nas skriveno vreba, a u najvećem broju slučajeva usled panike zbog nastale situacije koje vrlo često nismo ni svesni postajemo podložni različitim informacijama i vestima iz vrlo sumnjivih izvora koji su ih preuzeli iz još neproverenijih .

CollageMaker_20200402_124422603
Da bih vas zaštitila jer možete biti i žrtva i počinilac dužnost mi je da vas posavetujem da je Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343. i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343.

Predmetno krivično delo može da se izvrši na dva načina :
„ (1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. „
U tački jedan je navedeno da imamo tri posledice izvršenja krivičnog dela, a to su: iznošenje lažnih vesti ili tvrdnji kojima se izaziva panika, teže narušavanje javnog reda ili mira i osujećenje ili značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Zoran Stojanović, penzionisani profesor ( redovni profesor ) Pravnog fakulteta u Beogradu iz predmeta Krivično pravo paniku je definisao kao „iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušavaju javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice“.

Ovde bih se posebno osvrnula na iznošenje i prenošenje lažnih vesti jer verujem da ne postoji osoba koja putem društvene mreže ili neke od aplikacija nije dobila dobronamerno obaveštenje o magičnim merama za sprečavanje obolevanja od SARS-CoV2 pa smo imali panične kupovine određenih sredstava za ispiranje grla, velike redove za gorivo, proizvodnju sredstava za dezinfekciju iz kućne radinosti….

Upravo se ovako izvršava kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, odnosno putem društvenih mreža, sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
Shodno situaciji u kojoj se nalazimo i u kojoj ćemo se nalaziti dogledno vreme, a čija dužina u velikom zavisi od naše discipline i poštovanja uvedenih mera koje su za naše dobro bitno je naglasiti da je izvršenje ovog krivičnog dela putem društvenih mreža izvesno.

Ovaj put apelujem na sve vas dragi čitaoci da radi zdravlja vas i vaših bližnjih obratite pažnju na savete koje usvajate, delite kao i na samozvane stručnjake kojih je više u ovakvim vremenima.
Razumljiv je strah i panika koju osećate, osećamo je svi, ali opasnije od toga su posledice koje možete proizvesti velikom broju ljudi zbog gore navedenog krivičnog dela.
Usled svega gore navedenog, a u cilju izvojevanja brze pobede nad zajedničkim izazovom apelujem na sve da slušamo savete renomiranih lekara i da se striktno i odgovorno pridržavamo uvedenih mera, jer ma kako se one vama činile teške smatram da je daleko teže ukoliko zbog olako shvaćene situacije više ne budete u mogućnosti da stvarate nove uspomene.
Odgovornost i strpljenje su najteži životni ispiti, ali ja verujem da ćemo iste uspešno položiti .
Ostanite kod kuće i budite mi zdravi.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst je objavljen i od strane :

Adria Media Group -YUMAMA

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI – kazne za one koji prekrše zakon

Jedanaestog februara 2020. Svetska zdravstvena organizacija je objavila ime za bolest koju izaziva novi korona virus – COVID – 19. Jedanaestog marta 2020. Svetska zdravstvena organizacija je COVID – 19 okarakterisala kao pandemiju.
Shodno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiju možemo govoriti kada se ispune tri dole navedena uslova :
– Pojava novog, nepoznatog oboljenja;
– Uzročnici oboljenja dovode do inficiranja ljudi i teških posledica;
– Uzročnici bolesti se izuzetno brzo šire i zadržavaju među populacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je tom prilikom ukazao da nikada do sada nije viđena pandemija koja može biti kontrolisana.
Tedros – Adhanom Ghebreyesus je insistirao da u cilju spasavanja života potrebno je da se onemogući ili smanji transmisija , što znači pronalaženje i izolovanje što većeg broja slučajeva kao i stavljanje u karantin njihovih najbližih kontakata. Tom prilikom u Ženevi je istakao neophodnost testiranja svakog slučaja sumnjivog na COVID – 19 u cilju da se uspori transmisija.

Šestog marta 2020. Je u Republici Srbiji zabeležen prvi slučaj osobe koja je zaražena korona virusom.

2020_03_kakve_kazne_ocekuju_sve_one_koji_prekrse_srpski_zakon_987597031

Foto: Shutterstock

Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 23 predvideo je krivična dela protiv zdravlja ljudi.
Za trenutak u kome se nalazimo moja je dužnost da čitaoce opomenem da je napred navedeni KZ u članovima 248. I 249. predvideo dva izuzetno važna krivična dela .

Član 248. Se odnosi na krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije gde je u jednom stavu predviđeno : “ Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.”

Dok član 249. reguliše krivično delo prenošenje zarazne bolesti :” Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine.”
Naročito je potrebno skrenuti pažnju na član 259. kojim se uređuju teška dela protiv zdravlja ljudi gde je određeno da :
– Ako usled dela iz čl. 249, zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
– Ako je usled dela iz čl. 249 ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Imajući u vidu sve gore navedeno, kao i nažalost zabeležen izuzetno društveno neodgovoran odnos pojedinaca koji bi trebali da se nalaze u karantinu ili izolaciji prema odluci nadležnih organa i svojim postupcima anuliraju sve napore odgovornih verujem da će isti nakon stavljanja u izgled krivičnih dela da razmisle da li će umesto u izolaciji biti u kafiću i dovoditi u pitanje živote vas, vaše dece, roditelja i na kraju svih nas.
Da li se ikada ti isti zapitaju šta ukoliko svojim ponašanjem ugroze živote zdravstvenih radnika, onih od kojih svi zavisimo i da njihova neodgovornost može dovesti do smrtnih slučajeva?

Hajde da svi zajedno budemo pojačano odgovorni, da apelujemo na sva lica iz naše okoline, putem društvenih mreža da poštuju odredbe Zakona jer tako ćemo imati budućnosti i učiniti dobro delo za sebe, svoje bližnje i svoju zemlju.

Jer : “ Srbija je večna dok su joj deca verna.”

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

MONDO.RS

NIŠKI PORTAL

ORIGINAL MAGAZIN