SVETSKI DAN ZDRAVLJA-EFEKTI KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE KOŽE

Važno je odmah naglasiti da ovaj tekst nije sponzorisala nijedna kozmetička ni farmaceutska kompanija, kao nijedan od pružalaca zdravstvenih usluga.

Svake godine, 7 aprila – na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ovogodišnja globalna kampanja, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju I informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada I životne sredine i slobodi od diskriminacije.

Izvor: WHO – World Health Organization

Upravo zbog važnosti datuma kao i u skladu sa temom odlučila sam da se posvetim temi koja je važna za sve nas i postaje sve važnija .

Svedoci smo da sada, slobodno se može reći dugi niz godina dominiraju u medijima naslovi o hitnom rešavanju globalnog pitanja koje se odnosi na oblast klimatskih promena. Široki spektar efekata klimatskih promena uključuju između ostalih i štetu našoj koži i pored generalne štete po naše zdravlje I osim štete na životnu sredinu. Ovaj tekst ispituje brojne načine na koje klimatske promene utiču na zdravlje kože i korake koje možemo sami preduzeti kako bi se zaštitili. Bitno je podsetiti i istaći da koža prekriva površinu celog tela I ujedno je najveći ljudski organ.Površina kože odraslog čoveka iznosi oko 2 m2, a debljina joj je od 1,5 do 3 mm. U koži se nalaze i centri za osećaj dodira, bola, toplote i hladnoće.Pre svega, ključno je naglasiti da možete bolje zaštititi zdravlje svoje kože od efekata klimatskih promena usvajanjem samozaštitnih radnji u svoju svakodnevnu rutinu. Podsetite se da su zaštita životne sredine i vaša koža međusobno zavisni i da svako od nas preduzimanjem adekvatnih radnji i akcija može bar malo pomoći u stvaranju sveta koji je jači i zdraviji.

Koji faktori i na koji način utiču na zdravlje kože

Ekstremni vremenski uslovi

Toplotni talasi, uragani i suše postali su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove ekstremne vremenske prilike mogu direktno uticati na našu kožu. Produženo izlaganje ekstremnim temperaturama može dovesti do dehidracije, što može učiniti kožu perutavom, suvom i iritabilnom. Štaviše, teško vreme može pogoršati kožne bolesti poput psorijaze i ekcema.

Zagađenje vazduha

Zdravlje kože može biti oštećeno kao rezultat povećanja zagađenja vazduha uzrokovanog klimatskim promenama. Materije poput , sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugi zagađivači mogu prodreti u kožu i dovesti do upalnih procesa i preranogranog starenja. Akne, rozacea, pa čak i rak kože su povezani sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduhu.

UV zračenje

Globalne temperature su porasle kao rezultat klimatskih promena, što je ubrzalo stanjivanje ozonskog omotača. Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika koji filtrira štetne ultraljubičaste sunčeve zrake . Kao rezultat stanjivanja ozonskog omotača, dolazi do povećanja količine UV zračenja od sunca. Jedan od glavnih uzroka oštećenja kože, uključujući opekotine od sunca, starenje kože i rak kože, je UV zračenje. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, oblačenje zaštitne odeće i pronalaženje senke tokom najtoplijih delova dana su osnovni načini da zaštitimo našu kožu od UV zraka, dok bih naručito naglasila da je korišćenje krema sa zaštitnim faktorom postalo obavezno tokom cele godine gde naravno varira jačina zaštitnog faktora. Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom deluje kao zaštitna barijera protiv sunčeve svetlosti. Bitno je da zapamtite da je i sunčeva svetlost reflektujuća. U letnjim mesecima sunčeva svetlost se odbija od vode i peska. Zimi se odbija od snega. Ako provodite vreme u planinama, na plaži ili uživate u zimskim sportovima, postoji povećan rizik od oštećenja od sunca, čak i kada je napolju oblačno.

Varijacije u alergenima i vlažnosti

Klimatske promene utiču na nivo vlažnosti, a to može uticati na učestalost i intenzitet kožnih alergija. Povećani rast buđi može biti rezultat višeg nivoa vlažnosti, što može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije. Štaviše, neke alergije, poput polena, mogu postati jače u toplijim klimama.

Stres i mentalno zdravlje

Široke psihološke posledice klimatskih promena uključuju povišen nivo stresa i anksioznosti. Produženi stres se može manifestovati kao osip i drugi problemi sa kožom. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju i korišćenje strategija za smanjenje stresa kao što su vežbanje, meditacija i traženje pomoći od prijatelja, porodice ili stručnjaka su od ključne važnosti.

Zaštita zdravlja kože od klimatskih promena

Iako smo do sada uvideli da su klimatske promene ozbiljan rizik po zdravlje kože, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da smanjimo njihove efekte i zaštitimo se:

1.Uspostaviti rutinu nege kože
Koristiti proizvode prilagođene našem jedinstvenom tipu kože i zahtevima za čišćenje, vlaženje i zaštitu kože na redovnoj osnovi.

2.Zaštita od sunca
Kada ste napolju, potražite hlad, nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje trideset.

3.Budite u toku sa stanjem vazduha
Tako što ćete proveriti lokalne indekse kvaliteta vazduha i u skladu sa tim izmeniti svoje planove na otvorenom. Smanjite količinu vremena koje provodite napolju i koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru kada je nivo zagađenja visok.

4.Ostanite hidrirani i imajte uravnoteženu ishranu
Da biste unapredili zdravlje kože i opšte blagostanje, pijte puno vode i imajte ishranu punu vitamina, antioksidanata i vitalnih masnih kiselina.

5.Stavite kape, šešire i zaštitnu odeću:nošenje zaštitne odeće, kao što su košulje sa dugim rukavima i pantalone, može smanjiti kontakt kože sa opasnim hemikalijama u vazduhu, zagađivačima i prašinom, osim što sprečava izlaganje UV zračenju.

6.Pregledajte proizvode koje koristite za negu kože
Određeni proizvodi za negu kože, kao što su losioni, adstringenti i hidratanti, sadrže sastojke koji mogu pogoršati postojeće probleme sa kožom. Shodno tome, da biste smanjili negativne efekte, potrebno je da pažljivo odaberete proizvode za negu kože.

7.Često posećujte dermatologa
Čak i u odsustvu klimatskih promena, rutinske posete dermatologu mogu vam pomoći da izbegnete buduće probleme tako što ćete biti obavešteni o svim promenama na vašoj koži i omogućiti vam da preduzmete preventivne mere kao i da na vreme u slučaju potrebe počnete valjanu terapiju.

Na kraju je važno istaći da je zdravlje naše kože samo jedan od mnogih delova našeg života na koje utiče složena oblast klimatskih promena. Možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena na našu kožu tako što ćemo ozbiljno shvatiti vezu između klimatskih promena i zdravlja kože i preduzeti preporučene mere.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education- UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

POMOĆ I NEGA DRUGOG LICA

Pomoć i nega drugog lica (  poznatije kao dodatak za tuđu negu ) je pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakonom je određeno da  za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica –korisnik ima  pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica  koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu.

Ova isplata nije uslovljena visinom drugih primanja.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe,a za koje je na osnovu porpisa utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i napred navedeno lice  koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

 

Jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Da biste ostvarili pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica potrebno je da podnesete zahtev, mada se postupak može pokrenuti i po službenoj dužnosti.

 

Uz zahtev za priznavanje ovog prava se prilaže:

• Zahtev;
• Original medicinske dokumentacije od lekara specijaliste o postojanju potrebe za pomoći i negom drugog lica;
• Fotokopija lične karte i lična karta na uvid;
• Naziv i adresa ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih lica, ako je podnosilac zahteva smešten u takvu ustanovu;

Ako je podnosilac zahteva osiguranik, pored navedene, treba priložiti i sledeću dokumentaciju:

• Overenu fotokopiju radne knjižice;
• Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ;
• Fotokopiju lične karte i lična karta na uvid;
• Prijavu o povredi na radu, ukoliko je potreba za pomoći i negom drugog lica nastala kao posledica povrede na radu;
• Dokaz o već ostvarenom pravu kod drugog organa.

 

    Neophodna dokumentacija, kada ovo pravo ostvarujete za dete:

•   zahtev;
• izvod iz matične knjige rođenih deteta;
•  mišljenje specijaliste;
•  predlog pedijatra za veštačenje;
•  fotokopije nalaza lekara specijalista i otpusnih lista;
•  fotokopije lične karte oba roditelja,
•  fotokopija zdravstvene knjižice detet;,
•  fotokopija prijave prebivališta deteta;
•  ukoliko je dete rođeno van teritorije Republike Srbije – uverenje o državljanstvu.

 

Pravo na novčani dodatak za pomoć i negu drugogo lica kao i pravo na uvećani dodatak priznaje se od dana kada ste podneli zahtev ukoliko  su u momentu podnošenja zahteva bili ispunjeni usovi Vam se to pravo i prizna.

Korisnik ovog prava kao i prava na uvećani dodatak, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.

O pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak, odlučuje Centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Ukoliko se u toku postupka izmene okolnosti na osnovu kojih je bila određena mesna nadležnost Centra za socijalni rad, postupak nastavlja onaj Centar koji je nadležan s obzirom na izmenjene okolnosti.

 

Važno je istaći da samu ocenu nesposobnosti za rad, potrebe za pomoći i negom drugog lica i postojanje i stepen telesnog oštećenja utvrđuju organi veštačenja .

U onim slučajevima gde invalidska komisija proceni da se zdravstveno stanje lica može poboljšati zakazuje se kontrolni pregled.

 

Na samom kraju važno je sumirati  da  prema važećim zakonskim odredbama ovo pravo mogu da ostvare, praktično, samo nepokretni, slepi, dementni i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, lica na dijalizi i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se kreću po kući.

Ukoliko niste zadovoljni odlukom po Vašem zahtevu, možete podneti žalbu.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria media Group – YUMAMA

SMEDIA

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR