MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

Davnog decembra 2000. godine, Generalna skupština UN usvojila je 22. maj kao dan Medjunarodnog biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje teksta Konvencije 22. maja 1992.

Datum je izabran za proslavu usvajanja prvobitnog teksta Konvencije o biološkoj raznolikosti. Konvencija ima učesnike iz skoro svih zemalja. Ujedinjene nacije (UN) su 29. decembra 1993. proglasile da je Konvencija „zvanično stupila na snagu“. Danas je poznata kao Konvencija o biološkoj raznolikosti (CBD).

CBD je međunarodni ugovor za očuvanje biodiverziteta, održivo korišćenje komponenti biodiverziteta i pravednu podelu koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa.

Mnoga područja planete se sada čuvaju kao deo zaštićenih područja od važnosti biodiverziteta.

Konvencija nastavlja da se bavi pretnjama po biodiverzitet tako što proizvodi naučne izveštaje i razvija alate koji pomažu u naporima za očuvanje.

Šta je biodiverzitet?

Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:

-gena, genetički diverzitet;

-vrsta, diverzitet vrsta (specijski diverzitet)

i

-ekosistema, ekosistemski diverzitet.

Potrebno je istaći da je biodiverzitet od ključnog značaja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj čovečanstva!

Biodiverzitet se narušava svakodnevno: – promenom načina iskorišćavanja zemljišta i mora;

– od strane invazivnih vrsta;

– klimatskim promenama;

– zagađenjem i

– prekomernim korišćenjem resursa.

Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.

Ove godine se ovaj dan obeležava 22.05.2023 sa naglaskom da iako istog datuma svake godine ima drugu temu kojom se bavi.

Tema ovogodišnjeg Medjunarodnog dana biodiverziteta je „Od sporazuma do akcije: Povratak biodiverziteta“.

Iako svaki Dan biodiverziteta nosi poseban značaj, ovogodišnja globalna proslava donosi sa sobom obnovljen osećaj nade usvajanjem Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal na COP 15.

Godine 2022. ,usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal koji navodi četiri dugoročna cilja za 2050. i 23 hitna cilja koja treba postići do 2030. Ovaj okvir postavlja ambiciozan plan za implementaciju široko zasnovanih akcija kako bi se došlo do transformacije u našim društvima. ’ odnos sa biodiverzitetom do 2030. i obezbediti da se do 2050. ispuni zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom.

Poražavajući podatak je da prošle decenije izgubljeno 14% koralnih grebena. A još alarmantnije je da se milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem.

Prema biološkoj raznovrsnosti Republika Srbija predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.

Važno je naglasiti da je čovečanstvu ostalo izuzetno malo vremena da sačuvamo raznolikost vrsta našeg sveta koje ga naseljavaju.

Neophodna je radikalna, sinhronizovana i globalna promena u našem odnosu prema prirodi i drugim živim bićima – da bismo izgradili istinski bolji zajednički svet za sve.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

https://najboljamamanasvetu.com/medjunarodni-dan-biodiverziteta/646c74f8d4de34048decb6c0: MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

MEĐUNARODNI DAN NULTOG OTPADA – ZERO WASTE DAY

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 14. decembra 2022. godine zvanično priznala značaj inicijative nultog otpada i proglasila 30. mart Međunarodnim danom nultog otpada.

Ovaj datum će se obeležavati svake godine počev od 2023. godine.

Međunarodni dan nultog otpada je od izuzetne važnosti jer mu je cilj da promoviše održive modele potrošnje i proizvodnje i podigne svest o tome kako inicijative za nulti otpad doprinose unapređenju Agende za održivi razvoj 2030.

Poražavajući su podaci da čovečanstvo na godišnjem nivou generiše oko 2,24 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada , od čega se samo 55 odsto upravlja u kontrolisanim objektima.

Zastrašujući su proračuni da bi ova količina do 2050.godine mogla porasti na 3,88 milijardi tona godišnje.

Svake godine se baca oko 931 milion tona hrane, a očekuje se da će do  2040. godine 37 miliona tona plastičnog otpada godišnje ući u okean .

Važno je istaći da sektor otpada u izuzetnoj meri  doprinosi emisiji gasova staklene bašte u urbanim sredinama i gubitku biodiverziteta.

Principi upravljanja otpadom

Savremeno upravljanje otpadom čini sve što može da obezbedi efikasno korišćenje vrednih sirovina i energije. Manje otpada je dobro za životnu sredinu, štiti ljude i štedi resurse.

Prevencija ne podrazumeva samo mere preduzete da bi se smanjila količina nastalog otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog veka proizvoda, već i mere preduzete za smanjenje štetnih uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi i izbegavanje štetnih proizvoda:

1.Izbegavanje otpada,

2.ponovna upotreba,

3.reciklaža,

4.iskorišćenje

5.odlaganje otpada–

 upravljanje otpadom funkcioniše po ovim principima.

Izvor . European Commission

Otpad mozemo podeliti :

• Prema toksičnosti,

• Prema mestu nastanka,

• Prema sastavu.

Prema toksičnosti, otpad se deli na :

• Opasan otpad

• Neopasan otpad

• Inertan otpad.

Prema mestu nastanka, otpad se deli na :

• Komunalni otpad

• Kućni otpad

• Komercijalni otpad

• Biorazgradivi otpad

• Ambalažni otpad

• Medicinski otpad

• Industrijski otpad

• Građevinski otpad

• Poljoprivredni otpad.

Prema  Zakonu o upravljanju otpadom  Republike Srbije otpad može biti:

1.komunalni otpad (kućni otpad);

2.komercijalni otpad;

3.industrijski otpad.

Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada.

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

Na samom kraju je neophodno istaći da je sprečavanje otpada najpoželjna opcija, a slanje otpada na deponiju bi trebalo da bude poslednje rešenje.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute Honorary Executive Director for SDG Education

Tekst objavljen i od strane:

• https://najboljamamanasvetu.com/prvi-medjunarodni-dan-nultog-otpada-zero-waste-day/64256230d4de34048decb655

• https://www.mojpedijatar.co.rs/medunarodni-dan-nultog-otpada-zero-waste-day/
• https://niskiportal.rs/vest/MEDJUNARODNI-DAN-NULTOG-OTPADA–

ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU ( za vreme drugog stanja i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta)

U izuzetno velikom broju mi se javljaju buduće i sadašnje mame koje muči nedoumica da li mogu dobiti otkaz od strane poslodavca ukoliko ostanu u drugom stanju ili se nalaze na nekom od odsustva na koje imaju pravo nakon porođaja , a isto tako mi se javljaju sa druge strane poslodavci koji su dali otkaz zaposlenoj ili se suočavaju sa obaveštenjem zaposlene da je u drugom stanju.

Vreme je da razrešimo ovu pravnu nedoumicu obema stranama.

Na samom početku važno je naglasiti da se ovaj pravni tekst i pojašnjenje odnosi samo ukoliko je zaposlena žena zasnovala radni odnos. Bez obzira da li je radni odnos zasnovan na neodređeno ili određeno vreme pravno rešenje ovog problema je isto.

Posebna zaštita žena za vreme trajanja drugog stanja  i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, koji je najviši  pravni  akt  Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. Žene su  takođe zaštićene  Konvencijom 183 Međunarodne organizacije rada.

U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih.

Imajući u vidu da u određenim situacijama i otac deteta takođe ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, u ovim  slučajevima i  on takođe uživa zaštitu od otkaza.

 U članu 187. Zakon o radu predviđena je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.  Zaposlenom licu koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme , rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Šta se dešava ukoliko poslodavac zaposlenom licu otkaže ugovor?

Zakonom o radu, predviđa se i ništavost otkaza Ugovora o radu ( otkaz je bez pravnog dejstva )  ukoliko  je poslodavcu na dan otkaza, odnosno donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa,  poznato da je zaposlena u drugom stanju ili mu zaposlena u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o prestanku radnog odnosa  dostavi potvrdu o trudnoći ovlašćenog organa ili drugog nadležnog organa.

 Dakle, rešenje o otkazu ugovora o radu bilo bi ništavo u slučaju ako bi u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato da je zaposlena trudna, odnosno da zaposleni koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta ili odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, ili ako bi ga zaposlena u roku od 30 dana od prijema otkaza, obavestila o tome da se nalazi u drugom stanju  i o tome dostavila potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

U slučaju da poslodavac donese rešenje o prestanku radnog odnosa uprkos postojanju okolnosti zbog kojih zaposlena  uživa zaštitu od otkaza, zaposlena ima pravo da se obrati nadležnoj  inspekciji rada radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja nezakonitosti, kao i da pokrene spor pred nadležnim sudom radi utvrđivanja ništavosti rešenja na osnovu kojeg je i  prestao radni odnos.

Na samom kraju možemo zaključiti da je zakonodavac prepoznao značaj i neophodnost zaštite od otkaza žena za vreme trudnoće i nakon porođaja, te adekvatno regulisao ovo pitanje, što se posebno odnosi na  zaposlene koje su radni odnos zasnovale na određeno vreme.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute Honorary Executive Director for SDG Education

Tekst objavljen i od:

https://yumama.mondo.rs/trudnoca/posao-u-trudnoci/a46924/Pravnica-o-otkazu-u-trudnoci-i-posle-porodjaja.html

https://najboljamamanasvetu.com/zastita-od-otkaza-ugovora-o-radu-za-vreme-drugog-stanja-i-odsustva-sa-rada-radi-nege-i-posebne-nege-deteta/635f89acd4de34048decb443

https://casopisborba.rs/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D1%80/

https://niskiportal.rs/vest/Bojana-Bogojevic-ZASTITA-OD-OTKAZA-UGOVORA-O-RADU

https://www.mojpedijatar.co.rs/zastita-od-otkaza-ugovora-o-radu-za-vreme-drugog-stanja-i-odsustva-sa-rada-radi-nege-i-posebne-nege-deteta/

MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2023. GODINU

Na osnovu člana 112.  Zakona o radu,  Republike Srbije, Vlada Republike Srbije  usvojila je  Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2023.godine. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 105 od 14.9.2022. godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 230 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2023.godine.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Bitno je razjasniti j da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Imajući u vidu najnovije povećanje minimalne zarade  neto minimalna zarada za isplate u toku 2023. godine će iznositi:

• za mesec sa 160 radnih sati: 36.800,00 dinara.

• za mesec sa 168 radnih sati: 38.640,00 dinara.

• za mesec sa 176 radnih sati: 40.480,00 dinara.

• za mesec sa 184 radna sata: 42.320,00 dinara.

Minimalna cena rada za 2023. godinu uvećana je za 14,3% u odnosu na minimalnu cenu rada iz 2022. godine.

Važno je navesti da je povećanje minimalne zarade  od 14,3% najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada u Republici Srbiji.

Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2022. godine vrše se po 201,22 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2023. godine se vrše po 230,00 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju važno je  podsetiti da se sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2022. godine vrše po 201,22 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2023. godine se vrše po 230 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Tekst objavljen i od strane:

https://najboljamamanasvetu.com/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2023-godinu/63432f9cc1e4db047ebe2bd6

https://www.mojpedijatar.co.rs/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2023-godinu/https://www.mojpedijatar.co.rs/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2023-godinu/https://www.mojpedijatar.co.rs/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2023-godinu/

https://niskiportal.rs/komentari/MINIMALNA-ZARADA-U-REPUBLICI-SRBIJI

GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

Sa 161 glasom za i osam uzdržanih, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u četvrtak  28.07.2022. godine  istorijsku rezoluciju  kojom se pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini proglašava univerzalnim ljudskim pravom.

Generalni sekretar UN-a  António Guterres  nazvao je ovaj razvoj događaja „istorijskim“ i izjavio da će „rezolucija pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjitii nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama…“ Prema rečima iznetim u  saopštenju za štampu UN-a, visoki komesar UN-a Michelle Bachelet  podržala je rezoluciju, ali je istakla da „jednostavna afirmacija našeg prava na zdravu životnu sredinu nije dovoljna” i da „države moraju da sprovedu svoje međunarodne obaveze i povećaju svoje napore da to ostvare”. 

Tekst rezolucije su prvobitno predstavile Kostarika, Maldivi, Slovenija i Švajcarska u junu 2021. godine, ali ga sada kosponzoriše više od 100 država. Tekst rezolucije tek treba da bude objavljen.

Na ovom mestu važno je napomenuti da  je  godine 1972. Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini koja je održana u Stokholmu, završena sopstvenom istorijskom deklaracijom,a ujedno je  bila I prva koja je postavila pitanja životne sredine u prvi plan međunarodnih briga i označila početak dijaloga između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju o vezi koja postoji između ekonomskog rasta, zagađenja vazduha, vode i okeana i blagostanja ljudi širom sveta

Neophodno je istaći, da kao što je i sam generalni sekretar UN naveo , novopriznato pravo biće ključno za rešavanje trostruke planetarne krize.

Da bi bilo jasnije ovde se misli na tri glavne međusobno povezane ekološke pretnje sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava, a to su : klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta – , a sve navedeno je pomenuto u tekstu rezolucije.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen i od :

https://najboljamamanasvetu.com/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/62ea97f0c1e4db047ebe2b03: GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM https://www.mojpedijatar.co.rs/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/ : GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

DAN EKOLOŠKOG DUGA 2022 – EARTH OVERSHOOT DAY 2022

Ne mogu da započnem ovaj tekst, a da se ne zapitam da li je moguće da ništa nismo naučili?

Da li zaista verujemo kako će se i problem klimatskih promena rešiti nekim čudom sam od sebe, ili će nam ga rešiti viša sila, ili neko drugi, ali sa time da mi naše navike koje su do promene klime i dovele nećemo morati da promenimo?

Jer, zašto menjati ono na što smo već navikli, što primenjujemo decenijama jer promene, to mora da je nešto loše.

Šta je Dan ekološkog duga, ili Earth Overshoot Day i zašto je on važan?

Dan ekološkog duga je 28.07.2022.godine. Dan ekološkog duga je tačno određeni datum kada je nažalost čovečanstvo već potrošilo prirodne resurse koji su mu na raspolaganju za čitavu godinu 2022.

Od 28.07.2022. svi stanovnici planete počinju da žive na kredit, odnosno da Zemlji uzimaju mnogo više nego što nam u stvari pripada.

Da budem jasnija Dan ekološkog duga, je tačno određeni datum koji označava trenutak u kojem su se u praksi potrošili svi održivi resursi koji sveukupnoj populaciji na planeti stoje na raspolaganju u toku jedne kalendarske godine.

Na ovom mestu je važno reći da se Dan ekološkog duga pomerao sve više prema početku godine. Ovaj podatak nam ukazuje da sve ubrzanije trošimo resurse.

Osim Dana ekološkog duga koji se odnosi na planetu postoji i Dan ekološkog duga za svaku pojedinu zemlju.

Konkretno Dan ekološkog duga Republike Srbije bio je 08.07.2022.godine.

Prevashodno bi mogli biti racionalniji i odgovorniji u potrošnji i smanjiti emisiju ugljen dioksida.

Ugljen dioksid je gas koji dovodi do efekta staklene bašte, čije posledice osetimo uveliko svakog dana. Kao najefikasnija mogućnost koja dovodi do smanjenje količine štetnih i neželjenih emisija jeste prelazak na obnovljive izvore energije.

Da li smo nešto naučili?
Teško mi je da priznam, ali izgleda da nismo.

Približavamo se tački bez povratka, a samo smo u 2020. godini zahvaljujući pandemiji Covid-19 pomerili datum zbog mera koje su bile preduzete u cilju smanjenja širenja virusa.

Na ovom mestu mogu samo da vas pitam da li vas je strah?

Zamislite, ove godine Sredozemno more je u julu 6,2 stepena Celzijusa toplije od onoga što se smatra normalnim!
Pri tome je važno istaći da se voda znatno teže zagreva od vazduha.
Da li shvatate da ukoliko nešto brzo ne preduzmemo ovo što se danas u medijima naziva Luciferom biće „nova normalnost“.
Krajnje je vreme da shvatimo da nam je priroda prijatelj i da klimatske promene nisu negde u budućnosti već su naša sadašnjost koja pogađa sve bez izuzetka.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen od :

https://posrednik.org/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://niskiportal.rs/vest/DAN-EKOLOSKOG-DUGA-2022

https://www.mojpedijatar.co.rs/dane-ekoloskog-duga-2022/

https://casopisborba.rs/%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://najboljamamanasvetu.com/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/62e2f708c1e4db047ebe2af8

https://www.kurir.rs/odrziva-buducnost/3981523/dan-ekoloskog-duga-od-juce-svi-zivimo-na-kredit-resurse-smo-potrosili-i-sada-uzimamo-vise-nego-sto-nam-pripada