ZAJEDNIČKO RODITELJSKO PRAVO – „ ZAJEDNIČKO STARATELJSTVO „

Nakon velikog broja pitanja o zajedničkom roditeljskom pravu ili kako ga većina naziva zajedničkom starateljstvu nakon razvoda braka  koja sam dobila što od čitalaca što od meni bliskih prijatelja reših da prvi tekst u ovoj godini bude posvećen upravo ovoj temi.

Na samom početku bitno je istaći da se roditeljsko pravo može vršiti zajednički bez obzira da li roditelji deteta ili dece vode zajednički život ili je zajednica života prestala .

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno onda  kada vode zajednički život.

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sam pojam “ zajedničkog starateljstva “ odnosno zajedničkog vršenja roditeljskog prava je novijeg datuma i pod njim se podrazumeva sporazumevanje i dogovaranje roditelja oko onih pitanja koja su vezana za decu. Roditelji ovde faktički dele sve svakodnevne obaveze i aktivnosti koje imaju oko dece kao što mogu biti odvođenje dece u školu ili obdanište, na sport, u kupovinu, u muzičku školu …..

Da bi ovaj koncept zaživeo i živeo onako kako je najbolje za dete neophodno je, a i samim tim se podrazumeva da roditelji imaju dobar međusobni odnos i da je njihovo funkcionisanje usklađeno kako bi mogli  da se dogovaraju oko preduzimanja aktivnosti i da se međusobno uvažavaju.

Većina roditelja je istakla kako im je ovakav koncept starateljstva odnosno zajedničkog vršenja roditeljskog prava poprilično zahtevan, ali nakon razvoda braka ovaj koncept je manje stresan za decu jer su istim lišena osećaja gubitka jednog od roditelja.

Roditelji koji i nakon razvoda braka nastavljaju sa konfliktima i čiji je odnos i dalje opterećen onim problemima koji su do samog čina razvoda i doveli nisu najbolji kandidati za zajedničko vršenje roditeljskog prava te im se savetuje da na ovaj model vršenja roditeljskog prava sačekaju dok svoje međusobne odnose ne dovedu do potrebnog nivoa.

zajednicko-roditeljsko-pravo

Da bi do zajedničkog vršenja roditeljskog prava došlo, roditelji moraju da postignu sporazum . Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.

 Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

U Zakonu je jasno i izričito određeno da se adresa prebivališta deteta mora znati te je važno istaći da prilikom određivanja iste navedenu odredbu nije moguće slobodno  tumačiti i mesto prebivališta deteta određivati proizvoljno ( što znači nije dozvoljeno dogovaranje “ deca će da žive malo kod supruga, malo kod supruge “.) Deca žive isključivo kod jednog roditelja na čijoj adresi im se nalazi tačno određeno prebivalište, a sama dinamika i način viđanja sa drugim roditeljom kao i podela i organizacija oko ostvarivanja svakodnevnih obaveza roditelja oko dece regulisana je dogovorom i sporazumom oko podele obaveza.

Određivanje tačne adrese prebivališta dece je od izuzetne važnosti za njihov psihološki rast i razvoj jer je za decu izuzetno važno da imaju osećaj i da znaju gde je njihov dom.

O starateljstvu dece nakon razvoda konačnu odluku donosi sud uz uvažavanje stručnog  mišljenja tima nadležnog Centra za socijalni rad kao organa starateljstva, a vodeći računa o najboljem interesu deteta. Ukoliko prilikom donošenja napred navedenog mišljenja dođe do opravdane potrebe stručni tim Centra za socijalni rad može obaviti posebne razgovore sa svakim detetom kako bi na osnovu istih doneo rešenje o tome kome će se poveriti starateljstvo. Veoma često se dešava da tom prilikom profesionalni tim Centra vrši obilazak prebivališta majke i/ili oca kako bi na najbolji način na licu mesta utvrdio ko od dvoje roditelja može detetu pružiti bolje uslove za život.

Važno je navesti da se u Konvenciji o pravima deteta iz 1989.godine ističe kao neophodno da dete koje je sposobno da formira vlastitio mišljenje ima pravo da isto slobodno iznese u svim postupcima koji ga se tiču i da se njegovom mišljenju posveti dužna pažnja, a u zavisnosti od uzrasta i ustanovljene zrelosti deteta.

Isto rešenje predviđa i Porodični zakon Republike Srbije u kom je propisano da se  mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja se tiču deteta i u svim postupcima u kojima se odlučuje o pravima deteta, imajući u vidu godine i zrelost deteta, te da  dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja.

Porodičnim zakonom je određeno da dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima i da dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.

Konvencijom o pravima deteta predviđeno je da detetu treba da se omogući da bude saslušano  u sudskim i upravnim postupcima, lično ili preko zastupnika ili organa u skladu sa procesnim pravilima domaćeg prava. Ovo se naročito odnosi na pitanje starateljstva, vršenje roditeljskog prava i svih postupaka koji za posledicu ili kao rezultat imaju odvajanje deteta od roditelja.

Na samom kraju je važno istaći da Porodični zakon republike Srbije  reguliše mogućnost deteta  koje je napunilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje  da samostalno odlučiti sa kojim će roditeljem živeti.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

MONDO Portal Srbija

NASLOVI Net

VESTI RS

PALO RS

AKTUELNO NET

 MONDO Portal Crna Gora

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta u Republici Srbiji od 01.01. 2017.godine iznos minimalne zarade po radnom satu  iznosiće 130,00 dinara.

Ovakvom odlukom Saveta minimalna cena rada po radnom satu povećana je prvi put nakon dve godine.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Zaposleni koji počevši od 01.01.2017. budu imali najmanje 168 radnih sati u jednom mesecu imaće minimalnu mesečnu zaradu u iznosu od 22.620,00 dinara, za mesec u kome imaju najmanje 176 radnih sati 22.880,00 dinara, a najveći iznos minimalne zarade od 23.920,00 dinara imaće oni zaposleni koji u mesecu imaju 184 radna sata, što ujedno predstavlja  najveći broj radnih sati.

 minimalac

 

Minimalna cena rada od 130,00 dinara po radnom satu  je u  neto iznosu, odnosno bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

PRAVO NA NOVČANU SOCIJALNU POMOĆ

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada kako pojedincu tako i porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći, odnosno osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i isplaćuje se mesečno. 

To je osnovni oblik novčane pomoći socijalno ugroženim osobama.

Osnovni uslov za ostvarivanje ovog prava je da pojedinac odnosno porodica imaju mesečne prihode manje od iznosa novčane socijalne pomoći.

Porodicom se smatraju  supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici  bez obzira na stepen srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Na ovom mestu važno je navesti da je kod supružnika i dece na školovanju predviđen izuzetak od obaveze života u zajedničkom domaćinstvu, te se shodno navedenom, članom porodice smatra supružnik bez obzira na njegovo faktičko mesto života i dete koje zbog školovanja ne živi u svojoj porodici – sa vremenskim ograničenjem do kraja roka propisanog za  školovanje, a najkasnije do navršene  26. godine života.

Izuzetno je važno istaći  da se članom porodice ne smatra izvršilac nasilja u porodici, odnosno da prihodi koje to lice ostvaruje i imovina tog lica  ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove za ostvarivanje ovog prava.

Članom porodice staratelja smatra se i osoba sa smetnjama u razvoju, koja se u toj porodici nalazi na osnovu rešenja centra.

Prema odredbama Rešenja o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 88/2016) koje  se primenjuje počev od utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć za oktobar 2016. godine osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, koja je usklađena sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci od 1. oktobra 2016. godine iznosi 7.946,00 dinara, nominalni iznosi novčane socijalne pomoći utvrđuju se:

1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini 1 od osnovice ili 7.946,00 dinara;

2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini 0,5 od osnovice ili 3.973,00 dinara;

3) za dete do 18 godina u visini 0,3 od osnovice ili 2.384,00 dinara.

socijalna-pomoc-za-pojedinca-1328585176-82999

Opšti uslovi za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć za pojedinca:

1) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad  ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica;

2) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje;

3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;

4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan;

5) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta površini do 0,5 hektara. Odgovarajućim stambenim prostorom, smatra se soba po članu porodice, odnosno veličina sobe do 10 metara kvadratnih;

6) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;

7) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca;

8) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, ili porodica koji ne ispunjavaju uslove  ako centru za socijalni rad daju saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane socijalne pomoći.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć moze ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, ukoliko ima zemljište u površini do jednog hektara.

Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Ukoliko porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbog toga što njen član ne ispunjava  gore navedene uslove,  pravo na novčanu socijalnu pomoć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad ukoliko ispuni predviđene uslove.

Nesposobnim za rad se smatraju :

1) žena i muškarac koji su navršili godine života određene propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju;

2) dete do navršene 15. godine života;

3) dete na školovanju, do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života;

4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju;

5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu;

6) nezaposleno lice koje se stara o članu porodice iz člana 81. stav 2. ovog zakona, koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu;

7) lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom;

8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje.

Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć.

Uvećana novčana socijalna pomoć utvrđuje se tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 %.

Novčana socijalna pomoć isplaćuje se mesečno, u iznosima zaokruženim u dinarima.

Korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć miruje dok se korisnik nalazi na izdržavanju kazne zatvora u trajanju dužem od mesec dana ili ako mu je  izrečena mera obaveznog lečenja u odgovarajućoj ustanovi.

O pravu na novčanu socijalnu pomoć,  odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Na kraju važno je istaći da je  Nacionalna služba za zapošljavanje  dužna  da obavesti centar za socijalni rad ukoliko se korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć zaposli, radno angažuje, stekne pravo na novčanu pomoć za osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, odbije ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje, osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, dok je korisnik novčane socijalne pomoći dužan da prihvati posao koji mu ponudi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane : 

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

NETMEDIJA

ZLOSTAVLJANJE NA RADU – MOBING I KAKO GA PREPOZNATI

Za mobing kao oblik nasilja karakteristično je psihičko zlostavljanje ili maltretiranje, psihički teror ili moralno zlostavljanje. Sve navedeno se dešava na radnom mestu i upravo je to ono što diferencira mobing od svih drugih oblika zlostavljanja.
Zlostavljanje na radu postalo je kažnjivo stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje je takođe i navođenje drugih da se ponašaju na gore navedeni način.

Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.

Žrtva zlostavljanja može biti samo zaposleno odnosno na drugi način radno angažovano lice.

Prema definiciji Međunarodne organizacije rada ( MOR ), mobing predstavlja uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao surovi, zlonamerni, osvetoljubivi, ponižavajući i uvredljivi pokušaj da se sabotira jedan ili čak grupa zaposlenih.

Kod nas se umesto termina mobing koriste : psiho teror, zlostavljanje na radu….

U osnovi mobing je negativni uticaj na psihu zaposlenog sa postojanjem namere da se to uradi.

Velika konkurencija na tržištu radne snage, globalizacija, ekonomska kriza i nesigurnost radnih mesta doveli su do povećanja učestalosti mobinga.

Cj2KDM8WkAA4K95

Aktivnosti kojima se zaposleni zlostavlja mogu se podeliti na sledeće :

  • Napadi usmereni na mogućnost adekvatnog komuniciranja : npr. nadređeni i / ili kolege onemogućavaju žrtvu da se izražava; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti ….
  • Napadi usmereni na mogućnost održavanja socijalnih kontakata: žrtva se stalno izoluje; svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji; žrtva se premešta u udaljenu kancelariju; žrtva se ne poziva na zajedničke sastanke….
  • Napadi usmereni na ličnu reputaciju : ogovaranje; izmišljanje priča o žrtvinom privatnom životu; negativni komentari …
  • Napadi usmereni na kvalitet profesionalne situacije : stalne kritike i prigovori; stalna kažnjavanja; vređanja; oduzimanje sredstava za rad; zatrpavanje zadacima; određivanje kratkih rokova; stalno menjanje radnih zadataka…
  • Napadi usmereni na zdravlje : žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji štete njenom zdravlju; nedopušta joj se odlazak na godišnji odmor; nedopušta joj se korišćenje slobodnih dana…

Ovde je važno navesti da onaj ko vrši mobing ima svesnu nameru ( u izuzetnim slučajevima ta namera je nesvesna) da naškodi zaposlenom i/ili da ga na kraju prisili da napusti sredinu u kojoj je zaposlen.

Mobing se može pojaviti u dva svoja oblika :

  1. Vertikalni mobing
  2. Horizontalni mobing

Kod vertikalnog mobinga pretpostavljeni:

  • Zlostavlja jednog podređenog zaposlenog;
  • Zlostavlja jednog po jednog zaposlenog   ( strateški mobing ) ;
  • Jedna grupa podređenih zaposlenih zlostavlja jednog nadređenog.

Kod horizontalnog mobinga dolazi do šikaniranja zaposlenih koji su na istom hijerarhijskom nivou.  Do horizontalnog mobinga dolazi usled ubeđenja da određeni kolega predstavlja smetnju ka napredovanju u karijeri te da će se njegovom eliminacijom željeni napredak  desiti.

Ukoliko imamo situaciju da sve opisano preduzima nadređeni, dolazimo do toga da se zaposleni koji se nalaze na nižem hijerarhijskom stupnju najčešće povedu za njim te se prema zaposlenom koji je žrtva zlostavljanja ( mobirani ) ponašaju gore nego nadređeni ( u ovom slučaju mober ) samo da bi se nadređenom dopali.

Drugi deo zaposlenih koji se ne povedu za ponašanjem nadređenog najčešće ne preduzimaju ništa kako bi zaštitili kolegu, odnosno žrtvu zlostavljanja najčešće iz straha da i sami zbog toga ne postanu žrtve zlostavljanja.

La Discrimination

U najvećem broju slučajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u najmanjem broju slučajeva je reč o mobingu koji vrši grupa zaposlenih prema nadređenom.

Prema nemačkom psihologu Heinzu Leymanu koji je i prvi naučnik koji je počeo istraživanje fenomena mobinga svaki zaposleni tokom svog radnog veka ima 25% šansi da barem jednom bude žrtva zlostavljanja na radu.

Kako se zaštititi ?

 Ukoliko ste žrtva zlostavljanja, a zlostavljač je drugi zaposleni potrebno je da se prvo obratite svom poslodavcu i pokrenuti interni postupak zaštite od zlostavljanja na radu . Nakon sprovedenog internog postupka zaposleni može zaštitu ostvariti na sudu.

Ukolko je zlostavljač poslodavac, žrtva zlostavljanja u ovom slučaju može odmah ( bez internog postupka) pokrenuti spor, odnosno potražiti sudsku zaštitu.

 U postupku pred sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva zabranu ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

U sudskom postupku, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

 

Na samom kraju bitno je navesti da je poslodavac  dužan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.

  • tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja 

Tekst objavljen i od strane :

CENTAR ZA MAME

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST – Corporate Social Responsibility

Pojam KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST ( Corporate Social Resposibility- CSR) u Srbiji je postao veoma polularan sa dolaskom inostranih kompanija i već nebrojeno puta izrabljivan od strane raznih znanjem nepotkovanih novinara,voditelja , menadžera i samoprkolamovanih korporativnih stručnjaka. Gledajući i slušajući te samozvane stručnjake za pomenutu oblast reših da se bar malo pozabavim njome i na kratko upalim svetlo i ljudima pojasnim šta se u stvari krije iza tog ekspolatisanog naziva.  

Šta je u stvari CSR?

CSR je  bitan faktor za politiku konkurentnosti jedne kompanije na tržištu, jer konkurencija zavisi od tehnologije, ugleda i poverenja koje kompanija ima na tržištu. Za svaku vrstu proizvoda formira se nova tj.drugačija ciljna grupa, odnosno formira se drugačija strategija. Tako se vrši diferencijacija proizvoda na skupine. Što se tiče kompanija i konkurentnosti one moraju da stvaraju privid da ne žele da uguše konkurenciju , jer društvo takvo ponašanje ne voli.

Izveštaji o CSR-u u većini slučajeva su samo dobro osmišljeni marketinški potezi. Jer CSR se odnosi na sve delove jednog društva – radimo za dobrobit zajednice. CSR je doprinela uvođenju nove poslovne etike po kojoj se kompanija stara da ima uvažavanje od sredine u kojoj posluje. Na osnovu toga dolazimo da kao osnovni cilj u izveštajima o CSR većina kompanija navodi : da teže uključivanju na tržište rada što više stanovnika , da će se boriti za podizanje opšteg nivoa zdravlja promenom tehnologije koju kompanija koristi ,da će poštovati ljudska prava, da će se zalagati za poštovanje politike rodne ravnopravnosti u svim delovima kompanije sa posebnim osvrtom na upravljačke pozcije, te da će unaprediti standarde poslovanja u zemlji u kojoj radi.

Imajući u vidu da  jednu kompaniju čine ljudi koji su u njoj zaposleni, da oni sa njihovim znanjem, umećem, voljom, snagom i karakterom oblikuju imidž jedne kompanije mogu slobodno reći da se CSR  počinje razvijati kod kuće te da morate prvo biti odgovorni kako biste postali deo društveno odgovorne kompanije, jer kompanija vas odgovornosti ne može naučiti, ona vas može samo prisiliti na takvo ponašanje.

CSR strategija bazira se na menadžerskoj odgovornosti akcionarima, ne za dividende , nego za ukupno uvećanje kapitala kompanije  jer je cena akcija u neposrednoj vezi sa poverenjem koje korisnici  imaju u kompaniju , poverenje kolearira sa cenom akcija.  Jedno istraživanje sprovedeno u Evropi pokazalo je da 70 %  kupaca radije koristi proizvode kompanije koja je društveno odgovorna .

CSR je način na koji kompanija povećava svoj ugled , a takođe i jedan od načina putem koga se ugled i najbrže gubi . CSR se manifestuje  u lepo uređenom prostoru koji predstavlja imidž kompanije, lepo uređenoj okolini fabrike ili kompanije i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju dobrobiti i napretka cele zajednice, što nesumnjivo vodi kao održivom razvoju kome svi treba da težimo.  

CSR - Bojana

Na tržištu kapitala CSR se manifestuje pomoću stabilnosti cena akcija i u njihovom blagom rastu .  Nije cilj da akcije naglo poskupljaju jer to će privući isključivo špekulativni kapital , zbog toga što menadžer neće moći da održi stabilnu cenu akcija na tržištu.

CSR ima takođe i uticaj na javni poredak jer kompanija ne sme da stvori privid da ne poštuje pravni poredak, iako svi znamo da u većini slučajeva kompanije friziraju finansijske izveštaje i da su to obično kompanije koje su bile najglasnije u isticanju njihove borbe i zalaganja za ljudska prava u svojim CSR izveštajima.

Značajno je to da je politika CSR koja podrazumeva aktivnost na lokalnom nivou , namenjena  prevashodno velikim kompanijama koje uobičajeno svoje prioritete ističu na globalnom nivou. Kada je reč o uticaju na mikro celinu  mnogo su pažljivije male kompanije . One se staraju da određeni prioriteti dođu do izražaja odnosno kod njih je izraženo da se drže dobrih poslovnih običaja.

Male kompanije insistiraju na svojoj tzv. sudbinskoj vezanosti za lokalnu sredinu, dok se velike kompanije u većini slučajeva sele tamo gde su im bolji uslovi za njihovu proizvodnju.

Bitna stvar u politici CSR je to da multinacionalne kompanije koje posluju u različitim tj.demokratski i nedemokratski uređenim društvima  kroz  politiku CSR treba načelno da ponude više društvu koje je nedemokratski uređeno. Menadžeri kompanije moraju da ubede manjinske i većinske akcionare da je novac koji bi otišao na isplatu dividendi bolje utrošiti za korist cele zajednice. Na taj način CSR  tj. što ste vi više društveno odgovorni , vaša kompanija postaje pojam odnosno postaje brend. Prestiž iz jedne sfere se prenosi u drugu sferu.

Politika CSR je realnost , kompanija zaista mora da vodi računa o svom imidžu  i mora da se vodi po principu dobrovoljnosti  . Nadam se da će ovaj tekst o CSR uticati na kompanije u Srbiji da i u budućnosti vrše pozitivan uticaj na društvo u celini , jer je za samu kompaniji od velikog značaja da se pokaže kao ” patriotska kompanija “.

Volela bih da vodeći menadžeri prepoznaju CSR kao jednu od bitnih razlika među konkurencijom  jer u moru istih  proizvoda i usluga kupca i budućeg ulagača nešto mora da privuče baš vama.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

POMOĆ I NEGA DRUGOG LICA

Pomoć i nega drugog lica (  poznatije kao dodatak za tuđu negu ) je pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakonom je određeno da  za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica –korisnik ima  pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica  koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu.

Ova isplata nije uslovljena visinom drugih primanja.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

pomoć i nega

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe,a za koje je na osnovu porpisa utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i napred navedeno lice  koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

 

Jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Da biste ostvarili pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica potrebno je da podnesete zahtev, mada se postupak može pokrenuti i po službenoj dužnosti.

 

Uz zahtev za priznavanje ovog prava se prilaže:

  • Zahtev;
  • Original medicinske dokumentacije od lekara specijaliste o postojanju potrebe za pomoći i negom drugog lica;
  • Fotokopija lične karte i lična karta na uvid;
  • Naziv i adresa ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih lica, ako je podnosilac zahteva smešten u takvu ustanovu;

Ako je podnosilac zahteva osiguranik, pored navedene, treba priložiti i sledeću dokumentaciju:

  • Overenu fotokopiju radne knjižice;
  • Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ;
  • Fotokopiju lične karte i lična karta na uvid;
  • Prijavu o povredi na radu, ukoliko je potreba za pomoći i negom drugog lica nastala kao posledica povrede na radu;
  • Dokaz o već ostvarenom pravu kod drugog organa.

 

    Neophodna dokumentacija, kada ovo pravo ostvarujete za dete:

  •   zahtev;
  • izvod iz matične knjige rođenih deteta;
  •  mišljenje specijaliste;
  •  predlog pedijatra za veštačenje;
  •  fotokopije nalaza lekara specijalista i otpusnih lista;
  •  fotokopije lične karte oba roditelja,
  •  fotokopija zdravstvene knjižice detet;,
  •  fotokopija prijave prebivališta deteta;
  •  ukoliko je dete rođeno van teritorije Republike Srbije – uverenje o državljanstvu.

 

Pravo na novčani dodatak za pomoć i negu drugogo lica kao i pravo na uvećani dodatak priznaje se od dana kada ste podneli zahtev ukoliko  su u momentu podnošenja zahteva bili ispunjeni usovi Vam se to pravo i prizna.

Korisnik ovog prava kao i prava na uvećani dodatak, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.

O pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak, odlučuje Centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Ukoliko se u toku postupka izmene okolnosti na osnovu kojih je bila određena mesna nadležnost Centra za socijalni rad, postupak nastavlja onaj Centar koji je nadležan s obzirom na izmenjene okolnosti.

 

Važno je istaći da samu ocenu nesposobnosti za rad, potrebe za pomoći i negom drugog lica i postojanje i stepen telesnog oštećenja utvrđuju organi veštačenja .

U onim slučajevima gde invalidska komisija proceni da se zdravstveno stanje lica može poboljšati zakazuje se kontrolni pregled.

 

Na samom kraju važno je sumirati  da  prema važećim zakonskim odredbama ovo pravo mogu da ostvare, praktično, samo nepokretni, slepi, dementni i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, lica na dijalizi i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se kreću po kući.

Ukoliko niste zadovoljni odlukom po Vašem zahtevu, možete podneti žalbu.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria media Group – YUMAMA

SMEDIA

 

SOLIDARNI POREZ – POVRAĆAJ SREDSTAVA

Vlada Republike Srbije je 16.12.2015.godine donela Zaključak na osnovu koga se ispravlja nepravda koja je učinjena licima primenom odredaba Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

Navedena nepravda je nastala zbog toga što navedeni Zakon koristi izraz “ mesečni neto prihod” odnosno prihod koji se odnosi na jedan obračunski period  i predviđa kao predmet umanjenja mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara  pri čemu se u Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i u Pravilniku o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru nigde  ne pravi razlika između ostvarenih primanja za tačno određeni kalendarski mesec ( primanja u jednom obračunskom periodu )  i ukupnog prihoda koji je jednom  licu  isplaćen u jednom mesecu, a koji se odnosi na primanja za više obračunskih perioda. Na ovaj način došlo je do situacije na koju smo u ranijem tekstu ukazivali, a koja se odnosi upravo na to da su ovom  poreskom obavezom bila obuhvaćena lica koja kumulativno prime u jednom mesecu zaostale zarade ili naknade zarada i na taj način ostvare mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.

Lica kojima je na gore naveden način vršeno umanjenje neto prihoda treba da podnesu zahtev za povraćaj sredstava odnosno za obustavu postupka utvrđivanja tzv. solidarnog poreza nadležnoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta oporezovanog fizičkog lica, odnosno poreskom organu koji je doneo rešenje.

SOLIDARNI P.

Uz zahtev koji se podnosi Poreskoj upravi neophodno je dostaviti sledeću dokumentaciju :

  • obračun primanja za svaki obračunski period;
  • isplatni list ili odgovarajući ugovor za obračun primanja koji se odnose na više obračunskih perioda;
  • drugi akt isplatioca prihoda kojim se dokazuje isplata prihoda obračunatih za veći broj meseci, a koji su iplaćeni u jednom mesecu.

Na osnovu podnetog zahteva sa priloženom dokumentacijom, Poreska uprava će sprovesti postupak, a po okončanju istog doneće rešenje o povraćaju plaćene razlike za uplatu neto prihoda na tekući račun podnosioca, odnosno obustaviće postupak za utvrđivanje  tzv. solidarnog poreza.

Na kraju da rezimiramo, ovaj Zahtev mogu podneti lica kojima je vršeno umanjenje neto prihoda prema odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, a po osnovu  primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračuskih perioda.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME