DOZVOLA ZA RAD STRANACA U REPUBLICI SRBIJI

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj stranaca koji se godišnje zapošljava u Republici Srbiji je iz godine u godinu sve veći, a  najčešće su radno angažovani u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima i kao rukovodeći kadar.

Značajno je i to da se povećava  broj stranih državljana koji osniva mala i srednja preduzeća, trgovačke i ugostiteljske objekte.

Rad stranaca u Republici Srbiji reguliše se Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad .

Stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, a koje se zapošljava u Republici Srbiji i  ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Srbije.

Strani državljanin ostvaruje pravo na zaposlenje na teritoriji Republike Srbije pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak ili stalno zaposlenje i dozvolu za rad.
Sam čin postupka izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole za rad sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Postupak pribavljanja dozvole za rad sprovodi se u mestu u kome kompanija u kojoj će stranac biti radno angažovan ima registrovano sedište ili u mestu u kome će strani državljanin da registruje svoju preduzetničku delatnost.

 

Kod nas postoje dve vrsta radnih dozvola :

  1. lična radna dozvola;
  2. radna dozvola.

 

Važno je istaći da  se za isti vremenski period može izdati samo jedna od dve vrste gore navedenih dozvola za rad.

Stranac koji ima radnu dozvolu na teritoriji Republike Srbije može da obavlja isključivo one poslove za koje je radnu dozvolu dobio.

 

U okviru ove dve vrste radnih dozvola postoji više podela pa ćemo se u daljem tekstu pozabaviti svakom od njih .

Lična radna dozvola izdaje se na zahtev stranca ako on / ona:  

  1. ima odobrenje za stalno nastanjenje;
  2. ima status izbeglice;
  3. pripada posebnoj kategoriji stranaca;
  4.  član uže porodice stranca iz tačke 1 i 2;
  5. kome je izdato odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak;
  6. je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.

Pod članovima uže porodice smatraju se supružnici u braku ili van braka stranca koji ima ličnu radnu dozvolu, maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletni pastorci, kao i drugi članovi porodice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje boravak stranaca.

Lična radna dozvola je ona  dozvola za rad koja strancu u Republici Srbiji omogućava slobodno zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti.

Lična radna dozvola izdaje se u slučajevima utvrđenim međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku, u skladu sa tim ugovorom i radi spajanja porodice pod tačno određenim uslovima.

 

Radna dozola izdaje se kao:

  1. radna dozvola za zapošljavanje;
  2. radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja;
  3. radna dozvola za samozapošljavanje.
  • RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE :

 izdaje se na zahtev poslodavca, u skladu sa stanjem na tržištu rada, a pod sledećim uslovima, da:

  1. pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu;
  2. mesec dana pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije pronašao državljane Republike, lica koja imaju slobodan pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evidencije organizacije nadležne za poslove zapošljavanja;
  3. priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za planirani period zaposlenja, a najduže dok traje privremeni boravak.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak i ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo itd.

 

  • RADNA DOZVOLA ZA POSEBNE SLUČAJEVE ZAPOŠLJAVANJA

 izdaje se na zahtev poslodavca, i to za:

  1. upućena lica;
  2. kretanje u okviru privrednog društva;
  3. nezavisne profesionalce i
  4. osposobljavanje i usavršaavanje.

Radna dozvola za upućena lica zaposlena kod stranog poslodavca izdaje se na zahtev poslodavca radi obavljanja poslova ili vršenja usluga na teritoriji Republike od uslovom da ispunjeni sledeći uslovi, odnosno da stranac ima : : odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor između poslodavca za koga se obavljaju poslovi ili vrše usluge i stranog poslodavca koji obavezno sadrži mesto i rok za obavljanje posla; dokaz da je upućeno lice zaposleno kod stranog poslodavca najmanje jednu godinu; akt o upućivanju na privremeni rad u Republiku.

Ova vrsta radne dozvole izdaje se za period za koji je zaključen ugovor između poslodavca za koga se vrše usluge i stranog poslodavca, ali ne duže od godinu dana.

Izuzetno radna dozvola za upućena lica od strane stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u državi sa kojom Republika ima zaključen međunarodni ugovor kojim se uređuje upućivanje, izdaje se u postupku, saglasno uslovima i za period utvrđen tim sporazumom.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva registrovanog u inostranstvu izdaje se na zahtev ogranka, odnosno zavisnog društva koje je registrovano u Republici, u cilju privremenog upućivanja, odnosno premeštanja zaposlenog na rad u taj ogranak, odnosno zavisno društvo, pod uslovom da je lice kod stranog poslodavca zaposleno najmanje godinu dana na poslovima rukovodioca, menadžera ili specijaliste za pojedine oblasti (ključno osoblje), kao i da će u Republici obavljati iste poslove.

Radna dozvola izdaje se na period dok traje privremeni boravak, ali ne duže od jedne godine.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca za poslove ili usluge od interesa za Republiku.

Radna dozvola za nezavisnog profesionalca izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno krajnjeg korisnika usluga.

 Radna dozvola za nezavisnig profesionalca se izdaje ako poseduje: odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor sa poslodavcem ili krajnjim korisnikom usluga koji obavezno sadrži rok za obavljanje posla, odgovarajuće visoko obrazovanje i/ili tehničke kvalifikacije i propisano radno iskustvo u struci.

Radna dozvola izdaje se na period potreban za obavljanje posla, ali ne duže od godinu dana.

Radna dozvola za osposobljavanje i usavršavanje izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno stranca radi obavljanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja. Izdaje se ukoliko  stranac poseduje: odobrenje za privremeni boravak; zaključen ugovor sa poslodavcem o obavljanju obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, koji sadrži mesto i rok trajanja.

Radna dozvola izdaje se na period trajanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, ali ne duže od godinu dana, uz mogućnost produženja za još godinu dana.

 

Резултат слика за RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE

  • RADNA DOZVOLA ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

Ova vrsta radne dozvole izdaje se na zahtev stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Republici  i koji u postupku sprovođenja procedure za  izdavanje ove vrste dozvole dostavi tačno navedenu dokumentaciju u skladu sa Zakonom.

Radna dozvola za samozapošljavanje izdaje se na period dok traje odobrenje za privremeni boravak, a najduže na godinu dana uz mogućnost produženja pod uslovom da stranac dokaže da nastavlja obavljanje istog posla pod uslovima pod kojima je dobio dozvolu.

Važno je  posebno istaći obavezu stranca koji dobije radnu dozvolu za samozapošljavanje, a to je da  je u obavezi  da započne obavljanje poslova za koje je radna dozvola izdata u roku od 90 dana od dana dobijanja te dozvole

U zavisnosti od vrste radne dozvole čije se  izdavanje traži  podnose se dole navedeni zahtevi :

  1. Zahtev za izdavanje radne dozvole za nezavisnog profesionalca;
  2. Zahtev za izdavanje radne dozvole za samozapošljavanje;
  3. Zahtev za izdavanje radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva;
  4. Zahtev za izdavanje lične radne dozvole;
  5. Zahtev za izdavanje radne dozvole za upućena lica;
  6. Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje/obavljanje sezonskih poslova.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad, podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema:

  1. Mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja,  na zahtev stranca (lična radna dozvola)
  2. Sedištu poslodavca, kod dozvola za rad koje se izdaju na zahtev poslodavca i ukoliko je poslodavac registrovan u  Republici Srbiji ( radna dozvola za zapošljavanje, za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva)
  3. Mestu gde se rad obavlja ( radna dozvola za samozapošljavanje  i radna dozvola za nezavisnog profesionalca).

VAŽNA NAPOMENA ZA POSLODAVCE :

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje Nacionalna služba je u obavezi da prethodno sprovede test tržišta rada, odnosno posredovanje u zapošljavanju.

Uslov za dobijanje dozvole za rad po osnovu zapošljavanja jeste da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa kvalifikacijama koje poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava stranac.

Važno je istaći da Vlada RS odlukom može da ograniči broj stranaca ( kvota )  kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.

Kvota se ne primenjuje na stranca, odnosno poslodavca koji zapošljava stranca, a podnosi zahtev za:

1) ličnu radnu dozvolu, osim lične radne dozvole koja se izdaje na zahtev posebne kategorije stranca;

2) radnu dozvolu za kretanje u okviru privrednog društva.

Posebni uslovi za zapošljavanje državljana Evropske unije primenjivaće se od dana stupanja Republike Srbije u članstvo Evropske unije.

Na samom kraju važno je navesti da se dozvola za rad produžava , ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.

Zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30, a najkasnije pre isteka roka važenja prethodne dozvole.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

 

 

Advertisements

PRIJAVA ZAPOSLENOG NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Izmenama i dopunama Zakona o radu Republike Srbije krajem 2017. godine  došlo je do promene roka  u kome je potrebno prijaviti zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. 

Registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa Zakonom o radu  podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.

U skladu sa izmenama Zakona o radu omogućeno je da se putem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja CROSO prijava na obavezno socijalno osiguranje registruje i  pre stupanja na rad zaposlenog ili drugog radno angažovanog lisca.

Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog sociijalnog osiguranja.

 

CROSO

 

Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje  predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana Zakonom  o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. 

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2018.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije koja je objavljena u “ Službenom glasniku RS “ broj 88/2017 od 29.09.2017. godine minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje , u periodu januar – decembar 2018. Godine iznosiće 143,00 dinara ( neto ), po radnom času.

Shodno gore navedenoj promeni iznosa radnog časa sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2017. godine vrše se po 130 dinara neto po radnom času a sve isplate koje će se vršiti od 1.1.2018. godine se vrše po 143 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI 

U skladu sa  gore navedenim promenama, neto minimalna zarada  u toku 2018. godine će iznositi :

  • Za mesec koji ima 160 radnih sati : 22. 880,00 dinara;
  • Za mesec koji ima 168 radnih sati : 24. 024,00 dinara;
  • Za mesec koji ima176 radnih sati :  25. 168,00 dinara;
  • Za mesec koji ima 184 radna sata :  26. 312,00 dinara.

 

MINIMALAC

 

Minimalna bruto  zarada  u toku 2018. godine će iznositi :

  • Za mesec koji ima 160 radnih sati : 30. 957,20 dinara;
  • Za mesec koji ima 168 radnih sati : 32. 589,16 dinara;
  • Za mesec koji ima176 radnih sati :  34. 221,11 dinara;
  • Za mesec koji ima 184 radna sata :  35. 853,07 dinara.

Neophodno je istaći da  bruto iznos za isplate od meseca februara 2018. zavisi od neoporezivog iznosa zarada koji se menja od 01.02.2018. godine.

 

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 130,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 143,00 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2018. povećana za 10 %.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane: 

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

 

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta u Republici Srbiji od 01.01. 2017.godine iznos minimalne zarade po radnom satu  iznosiće 130,00 dinara.

Ovakvom odlukom Saveta minimalna cena rada po radnom satu povećana je prvi put nakon dve godine.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Zaposleni koji počevši od 01.01.2017. budu imali najmanje 168 radnih sati u jednom mesecu imaće minimalnu mesečnu zaradu u iznosu od 22.620,00 dinara, za mesec u kome imaju najmanje 176 radnih sati 22.880,00 dinara, a najveći iznos minimalne zarade od 23.920,00 dinara imaće oni zaposleni koji u mesecu imaju 184 radna sata, što ujedno predstavlja  najveći broj radnih sati.

 minimalac

 

Minimalna cena rada od 130,00 dinara po radnom satu  je u  neto iznosu, odnosno bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

INSPEKCIJA RADA U REPUBLICI SRBIJI

Inspektorat za rad obavlja poslove  inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim društvima  u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akta i ugovora o radu  kojima se uređuju prava obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja kao i ustanovama.

Prijava inspekciji rada može se podneti inspekciji rada u mestu gde je sedište poslodavca. Prijava se moze poslati poštom ili faksom, ili je lično odneti u kancelariju inspekcije. Možete je podneti i usmeno, tako što ćete otići u inspekciju rada i ispričati svoj problem dežurnom inspektoru.

Za  pismene prijave ne postoji nikakav proceduralni formular.Dovoljno je da se detaljno opiše problem na koji se žalite i okolnosti u kojima je nastao, i da se navedu podaci o poslodavcu, svoje ime i kontakt informacije (adresa, telefon, imejl). Ukoliko postoje svedoci bilo bi dobro da ih navedete, kao i da priložite dokumetnaciju koju posedujete.

Što se tiče same inspekcije , ne bi trebalo da brinete oko toga da li će direktor saznati za prijavu. Inspektori ne smeju da mu kažu koje je lice  podnelo prijavu, ni da li ga je neko uopšte prijavio ili se radi o redovnoj kontroli.

Osim u slučaju nezakonitog otkaza, rok za prijavu ne postoji, mada je svakako bolje da se postupak pokrene što pre. Ako su predmet prijave poslodavca neisplaćena novčana potraživanja (plate, naknade, bonusi…), ti dugovi zastarevaju u roku od tri godine od trenutka njihovog nastanka, pa inspekcija nakon isteka tog perioda neće moći da uradi ništa.

Inspektorat_02

Ukoliko se radi otkazu koji smatrate nezakonitim, inspekciji se možete obratiti tek nakon podnošenja tužbe sudu protiv poslodavca.Tužbu za nezakonit otkaz može da se podnese u roku od 60 dana od dana otkaza, a prijava inspekciji – u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe.

Nakon primljene prijave, inspektor rada pokreće postupak u okviru kojeg ispituje da li je u određenoj firmi ili preduzeću zaista došlo do kršenja zakonskih propisa.

Rok za završetak postupka je mesec dana od trenutka podnošenja prijave, odnosno petnaest dana – ako se postupak vodi zbog prijave nezakonitog otkaza. Izuzetno, rokovi mogu biti produženi na dva meseca.

Na kraju postupka inspektor donosi rešenje.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu u roku od 8 dana od dana dostvaljanja rešenja. Podnosilac žalbe može da bude i zaposleni i poslodavac, u zavisnosti od toga čije je pravo povređeno.  Zaposleni će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja inspektora kojim j eodbijen njegov zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca. Poslodavac će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja kojim je inspektor naložio otklanjanje povrede propisa ili odložio izvršenje o otkazu ugovora o radu.

Žalba na rešenja o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar je dužan da u roku od 30 dana od prijema žalbe odluči po žalbi.

Tokom postupka imate pravo da se informišete o toku postupka po Vašoj prijavi. Na kraju postupka inspektor je dužan da Vas pismeno obavesti o ishodu postupka i preduzetim merama.

Ukoliko ova mera ne reši problem, zaštitu Vaših prava moraćete da potražite na sudu. U tom slučaju biće izuzetno korisno što ste se prvo obratili inspekciji rada, jer njihovi nalazi, zaključci, rešenja i nalozi mogu poslužiti kao čvrsti dokazi u sudskom postupku.

Obzirom da Inspektorat za rad ima ukupno 28 odvojenih jedinica – odeljenja i odseka inspekcije rada koja se nalaze u upravnim okruzima i gradu Beogradu i dva odeljenja inspekcije rada u sedištu Inspektorata.

Obzirom na okrug možete se obratiti na dole navedene adrese:

Severnobački okrug
– Subotica –   Trg Lazara Nešića 1, IV sprat, 024/ 641-184 subotica.ir@minrzs.gov.rs

– Bačka Topola – Maršala Tita bb, 024/ 552 – 398

 Srednjebanatski okrug
– Zrenjanin – Trg slobode 10, prizemlje, 0230/ 534-714 zrenjanin.ir@minrzs.gov.rs

Severnobanatski okrug

– Kikinda – Trg srpskih dobrovoljaca 12, I sprat, 0230/ 21-030 kikinda.ir@minrzs.gov.rs

– Senta – Glavni trg 1,  I sprat, 024/ 813 – 574 lokal 189

Južnobanatski okrug
– Pančevo – Trg kralja Petra I 2 – 4, IV sprat, 013/ 344-378 pancevo.ir@minrzs.gov.rs

– Vršac – Trg Svetog Save 10, I sprat, 013/ 838-927, 013/ 835-445

Zapadnobački okrug
– Sombor – Trg Cara Uroša 1, I sprat, 025/ 22-367 sombor.ir@minrzs.gov.rs

Sremski okrug
– Sremska Mitrovica Svetog Dimitrija 8, II sprat, 022/ 554-799 sr.mitrovica.ir@minrzs.gov.rs

Mačvanski okrug
– Šabac – Cara Dušana 1/3, III sprat, 015/ 342-245 sabac.ir@minrzs.gov.rs

Kolubarski okrug
– Valjevo – Karađorđeva 31, I sprat, 014/ 227-955 valjevo.ir@minrzs.gov.rs

Podunavski okrug
– Smederevo – Trg republike 5, I, II i III sprat, 026/ 224-211 smederevo.ir@minrzs.gov.rs

Braničevski okrug
– Požarevac – Drinska 2, I sprat, 012/ 225-741, pozarevac.ir@minrzs.gov.rs

Šumadijski okrug
– Kragujevac – Save Kovačevića 7, suteren, I i II sprat, 034/ 336-245, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Pomoravski okrug
– Jagodina – Knjeginje Milica 80a, II sprat, 035/ 234-481, jagodina.ir@minrzs.gov.rs

Borski okrug
– Bor – Bor, Moše Pijade 19, II sprat, 019/ 544-041, bor.ir@minrzs.gov.rs

Zaječarski okrug
– Zaječar – Generala Gambete 44, III sprat, 030/ 458-065, zajecar.ir@minrzs.gov.rs

Zlatiborski okrug
– Užice – Dimitrija Tucovića 52, I i II sprat, 031/ 513-949, uzice.ir@minrzs.gov.rs

Moravički okrug
– Čačak – Župana Stracimira 2, I sprat, 031/ 510-193, cacak.ir@minrzs.gov.rs

Raški okrug
– Kraljevo – Trg Jovana Sarića 3 , III sprat, 036/ 331-422, kraljevo.ir@minrzs.gov.rs

Rasinski okrug
– Kruševac – Balkanska 63, II sprat, 037/ 440-478, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Nišavski okrug
– Niš – Strahinjića bana bb, II sprat, 018/ 523-256, nis.ir@minrzs.gov.rs

Toplički okrug
– Prokuplje – Cara Lazara 49, prizemlje, 027/ 324-316, prokuplje.ir@minrzs.gov.rs

Pirotski okrug
– Pirot – Srpskih vladara 83, I sprat, 010/ 313-463, pirot.ir@minrzs.gov.rs

Jablanički okrug
– Leskovac – Pana Đukića 9 – 11, prizemlje, 016/ 21-41-81, leskovac.ir@minrzs.gov.rs

Pčinjski okrug
– Vranje – Peti kongres 1, I sprat, 017/ 413-845, vranje.ir@minrzs.gov.r

Kosovska Mitrovica

– Ulica oslobođenja – zgrada vatrogasnog doma -, 028/ 422-845

Beograd 1

– Omladinskih brigada 1, 011/31-31-407, beograd1.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 2

– 27.marta 43-45, 011/2753-689, beograd2.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 3

– 27.marta 43-45, 011/330-95-21, beograd3.ir@minrzs.gov.rs

 

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane : 

VAŠ ADVOKAT

MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Minimalna zarada ili žargonski rečeno  „ minimalac „ je najniži zakonski propisan novčani iznos koji  može biti isplaćen zaposlenom  za njegov rad. Razlog za uvođenje minimalne zarade se ogleda u potrebi  da se najsiromašnijim radnicima garantuje minimalni prihod. Ipak, može se reći da minimalna zarada  nije najbolje rešenje jer primetan je njen uticaj  na porast nezaposlenosti, koji je naročito izražen   kod onih grupa radnika koji su zaposleni  u delatnostima koje su neproduktivne, jer podiže troškove poslodavcima. To dovodi do toga da će određene grupe radnika uživati u većoj zaradi nego inače, ali će zato drugi radnici biti primorani da rade na crno – odnosno ne prijavljeni, bez prava na zdravstvenu zaštitu, osiguranje za slučaj nezaposlenosti …ili će biti dovedeni u situaciju da uopšte neće moći da nađu zaposlenje.  Primećeno je i da minimalna zarada podstiče da na tržištu budu zastupljeni oni koji inače ne bi bili zainteresovani da posluju i rade.

O MINIMALNOJ CENI RADA ZA 2017. GODINU POGLEDATI NA : MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017. GODINU

Prema članu 112. Zakona o radu, iznos minimalne zarade određuje Socijalno – ekonomski savet za teritoriju cele zemlje, koji čine predstavnici poslodavačkih udruženja i sindikata, a tek ukoliko on ne bi mogao da donese odluku, da bi to bila ingerencija Vlade. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu i  određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi zbog kojih se  donosi  odluka  o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenima u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimaloj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

4-odnos

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.

Ukoliko dođe  do značajnih  promena nekog od elemenata koji su napred navedeni, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Bitno je navesti da se minimalna cena rada ne može utvrditi u iznosu koji je niži od iznosa minimalne cene rada koja je utvrđena za prethodnu godinu.

Zarada zaposlenima se isplaćuje u rokovima koji su utvrđeni opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg  za prethodni mesec.

Zarada se isplaćuje samo u novcu, ukoliko zakonom nije drugačije određeno.

Odlukom o visini minimalne cene rada za period januar – decebmar 2015. godine („Službeni glasnik RS“, broj 104/2014) utvrđen je iznos od 121,00 dinar ( neto iznos ) po radnom času, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine.

Preračun sa neto na bruto je izvršen primenom usklađenog dinarskog neoporezivog iznosa zarade od 11.433 dinara koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 5/2015, a koji stupa na snagu 1. februara 2015. godine. Minimalna neto zarada po mesecima u 2015. godini iznosi :

JANUAR–21.296,00DINARA;
FEBRUAR–19.360,00DINARA;
MART–21.296,00DINARA;
APRIL–21.296,00DINARA;
MAJ–20.328,00DINARA;
JUN–21.296,00DINARA;
JUL–22.264,00DINARA;
AVGUST–20.328,00DINARA;
SEPTEMBAR–21.296,00DINARA;
OKTOBAR–21.296,00DINARA;
NOVEMBAR–20.328,00DINARA;
DECEMBAR – 22.264,00 DINARA.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju se na zaradu koja se isplaćuje, s tim što osnovica doprinosa ne može biti manja od najniže mesečne osnovice doprinosa, saglasno članu 36. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013 , 57/2014 i 68/2014). Navedeno  pravilo važi i kada poslodavac isplaćuje minimalnu zaradu.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

OPTIMIZACIJA RADNE SNAGE

Pred trendom smanjenja radne snage odlučih malo da se pozabavim  stručno rečeno optimizacijom radne snage.  Ova tema mi je naročito zanimljiva ne samo zbog iskustva koje imam u pomenutoj aktivnosti nego i zbog toga što većina ostaje bez svojih radnih mesta, a da ne zna da su ustvari “ optimizovani “.

Optimizacija radnih mesta, pre svega, zavisi od potreba proizvodnje, odnosno kretanja na tržištu, kao i nekih drugih okolnosti kojе mogu direktno uticati na rastuću ili opadajuću potrebu za odrеđenim radnim mestom.

Radni potencijal jedne firme nije mali i svaka je okrenuta maksimizaciji profita. Najbitnije je da radnici koji su angažovani u istoj budu raspoređeni na ona radna mesta na kojima će svoje znanje i sposobnosti iskoristiti na najbolji mogući način.

Kada se pristupi profesionalnoj optimizaciji radne snage najbitnije je da se objektivnim testiranjem zaposlenih utvrde tačne mogućnosti i potencijal svakog zaposlenog u firmi. Na taj način dobijeni prikaz mogućnosti i sposobnosti uticaće na to  da se kao menadžer ne zamarate pogrešnim očekivanjima od svojih zaposlenih.
Ovakava procena na duže staze može vasu firmu spasiti nekih neprijatnih događaja u budućnosti, kao što su gubitak pozicije na tržištu, štrajk zaposlenih, loša reputacija, a verujem i najbitnije stavke, a to je da vam najbolji i najsposobniji radnici odlaze.

Motivacija zaposlenih za rad je jedan od najznačajnijih elemenata uspešnosti. Ona se razlikuje od zaposlenog do zaposlenog i to kvalitativno i kvantitativno.

Bitno je istaći da namera optimizacije radne snage nije isključivo usmerena ka smanjenju broja zaposlenih nego već isključivo ka  transformaciji firme kako bi postala efikasnija, samim time i konkurentnija na tržištu, što bi na duže staze uticalo na njen razvojni potencijal.

ca4abefc7badf747644c8c71ebd8d32b-240x180

 

Ukliko se desi da Vi budete  “ negativno optimizovani “  odnosno da budete otpušteni zbog toga što ste okarakterisani kao tehnološki višak , bitno je znati da  je termin koji se sada koristi “ višak zaposlenih “.

Kada postanete višak znači da je potreba za vašim radnim mestom kod određenog poslodavca prestala usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću.

-tehnološke promene ukazuju da je radno mesto na kome zaposleni radi postalo nepotrebno zbog promena nastalih usled uvođenja određenih tehnoloških inovacija;

-ekonomske promene označavaju finansijske problem sa kojia se suočava poslodavac usled kojih nije u mogućnosti da zadrži sve zaposlene koji su do tada radili;
-organizacione promene  označavaju bilo koju vrstu reorganizacije koja predstavlja jedan od modela organizovanja firme radi izlaska iz  krize.

Zaposleni u slučaju da je postao “ tehnološki višak “ ima prava da iskoristi preostali godišnji odmor i to ceo odmor za onu kalendarsku godinu u kojoj je proglašen kao višak. Ako mu poslodavac ne omogući napred navedeno pravo , zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor do čega je došlo krivicom poslodavca.

Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine., koju mu je poslodavac dužan  isplatiti pre  otkaza ugovor a o radu, što znači da se ugovor o radu ne može otkazati pre isplate otpremnine. Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u random odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Na samom kraju zaposleni ima pravo da preuzme urednu dokumentaciju koja se odnosi na njego prestanak radnog odnosa, koja podrazumeva Rešenje o prestanku radnog odnosa, uredno zaključenu radnu knjižicu i potvrdu o iskorištenom godišnjem odmoru.

Zaposleni ima pravo da mu u skladu sa opštim aktom I ugovorom o radu  budu isplaćene sve neisplaćene zarade, naknade I druga primanja koja je ostavario do dana prestanka radnog odnosa .Ove isplate poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Zakon o radu propisuje da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze”.  U praksi se dešava da poslodavci sa svojim zaposlenima zaključe tzv.sporazume o neisplaćenim, zaradama kojima se obavezuju da će navedene zarade isplatiti u nekom budućem period. Na ovaka način poslodavci smatraju das u sebe zaštitili  u sporovima do kojih dođe ističu prigovor zastarelosti. Sudska praksa je zauzela drugačije stanovište i ovakav sporazum se smatra priznanjem duga od strane poslodavca, što dovodi do prekida zastarelosti i samim tim, otpočinjanja novog roka :  „Zaključenjem sporazuma o regulisanju međusobnih odnosa u vezi neisplaćenih zarada poslodavac je učinio pismeno priznanje duga i time učinio prekid zastarelosti, tako da nije protekao trogodišnji rok predviđen članom 196. Zakona o radu za isplatu zaostalih zarada, a u vezi člana 392. stav 6. Zakona o obligacionim odnosima“ (Presuda Okružnog suda u Nišu, Gž. 1 771/2009 od 10.7.2009. godine).

Bitno je navesti da prema Zakonu o Radu, kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, prema Opštem kolektivnom ugovoru  zaposlena žena sa detetom do dve godine u čijem domaćinstvu prosečna primanja po članu ne prelaze minimalnu zaradu, ne može biti otpuštena kao višak.

Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom sa određenim godinama staža osiguranja utvrđenih posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Na samom kraju bitno je zaključiti da nas  je društveni i privredni razvoj doveo do potrebe da u procese odlučivanja i snošenja odgovornosti za poslovanje kompanija  uključimo što širi krug zaposlenih. Zahvaljujući gore navedenom doprinosi se racionalnijem iskorišćavanju raspoloživih proizvodnih sredstava i radnih sposobnosti, te se pristupa decentralizaciji upravljanja , što ujedno omogućava inicijativu zaposlenih ka poslovnom uspehu kompanije koja dovodi i do opravdane potrebe za optimizacijom radne snage.

 

  • tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane : 

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE