MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta u Republici Srbiji od 01.01. 2017.godine iznos minimalne zarade po radnom satu  iznosiće 130,00 dinara.

Ovakvom odlukom Saveta minimalna cena rada po radnom satu povećana je prvi put nakon dve godine.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Zaposleni koji počevši od 01.01.2017. budu imali najmanje 168 radnih sati u jednom mesecu imaće minimalnu mesečnu zaradu u iznosu od 22.620,00 dinara, za mesec u kome imaju najmanje 176 radnih sati 22.880,00 dinara, a najveći iznos minimalne zarade od 23.920,00 dinara imaće oni zaposleni koji u mesecu imaju 184 radna sata, što ujedno predstavlja  najveći broj radnih sati.

 minimalac

 

Minimalna cena rada od 130,00 dinara po radnom satu  je u  neto iznosu, odnosno bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

INSPEKCIJA RADA U REPUBLICI SRBIJI

Inspektorat za rad obavlja poslove  inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim društvima  u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akta i ugovora o radu  kojima se uređuju prava obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja kao i ustanovama.

Prijava inspekciji rada može se podneti inspekciji rada u mestu gde je sedište poslodavca. Prijava se moze poslati poštom ili faksom, ili je lično odneti u kancelariju inspekcije. Možete je podneti i usmeno, tako što ćete otići u inspekciju rada i ispričati svoj problem dežurnom inspektoru.

Za  pismene prijave ne postoji nikakav proceduralni formular.Dovoljno je da se detaljno opiše problem na koji se žalite i okolnosti u kojima je nastao, i da se navedu podaci o poslodavcu, svoje ime i kontakt informacije (adresa, telefon, imejl). Ukoliko postoje svedoci bilo bi dobro da ih navedete, kao i da priložite dokumetnaciju koju posedujete.

Što se tiče same inspekcije , ne bi trebalo da brinete oko toga da li će direktor saznati za prijavu. Inspektori ne smeju da mu kažu koje je lice  podnelo prijavu, ni da li ga je neko uopšte prijavio ili se radi o redovnoj kontroli.

Osim u slučaju nezakonitog otkaza, rok za prijavu ne postoji, mada je svakako bolje da se postupak pokrene što pre. Ako su predmet prijave poslodavca neisplaćena novčana potraživanja (plate, naknade, bonusi…), ti dugovi zastarevaju u roku od tri godine od trenutka njihovog nastanka, pa inspekcija nakon isteka tog perioda neće moći da uradi ništa.

Inspektorat_02

Ukoliko se radi otkazu koji smatrate nezakonitim, inspekciji se možete obratiti tek nakon podnošenja tužbe sudu protiv poslodavca.Tužbu za nezakonit otkaz može da se podnese u roku od 60 dana od dana otkaza, a prijava inspekciji – u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe.

Nakon primljene prijave, inspektor rada pokreće postupak u okviru kojeg ispituje da li je u određenoj firmi ili preduzeću zaista došlo do kršenja zakonskih propisa.

Rok za završetak postupka je mesec dana od trenutka podnošenja prijave, odnosno petnaest dana – ako se postupak vodi zbog prijave nezakonitog otkaza. Izuzetno, rokovi mogu biti produženi na dva meseca.

Na kraju postupka inspektor donosi rešenje.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu u roku od 8 dana od dana dostvaljanja rešenja. Podnosilac žalbe može da bude i zaposleni i poslodavac, u zavisnosti od toga čije je pravo povređeno.  Zaposleni će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja inspektora kojim j eodbijen njegov zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca. Poslodavac će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja kojim je inspektor naložio otklanjanje povrede propisa ili odložio izvršenje o otkazu ugovora o radu.

Žalba na rešenja o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar je dužan da u roku od 30 dana od prijema žalbe odluči po žalbi.

Tokom postupka imate pravo da se informišete o toku postupka po Vašoj prijavi. Na kraju postupka inspektor je dužan da Vas pismeno obavesti o ishodu postupka i preduzetim merama.

Ukoliko ova mera ne reši problem, zaštitu Vaših prava moraćete da potražite na sudu. U tom slučaju biće izuzetno korisno što ste se prvo obratili inspekciji rada, jer njihovi nalazi, zaključci, rešenja i nalozi mogu poslužiti kao čvrsti dokazi u sudskom postupku.

Obzirom da Inspektorat za rad ima ukupno 28 odvojenih jedinica – odeljenja i odseka inspekcije rada koja se nalaze u upravnim okruzima i gradu Beogradu i dva odeljenja inspekcije rada u sedištu Inspektorata.

Obzirom na okrug možete se obratiti na dole navedene adrese:

Severnobački okrug
– Subotica –   Trg Lazara Nešića 1, IV sprat, 024/ 641-184 subotica.ir@minrzs.gov.rs

– Bačka Topola – Maršala Tita bb, 024/ 552 – 398

 Srednjebanatski okrug
– Zrenjanin – Trg slobode 10, prizemlje, 0230/ 534-714 zrenjanin.ir@minrzs.gov.rs

Severnobanatski okrug

– Kikinda – Trg srpskih dobrovoljaca 12, I sprat, 0230/ 21-030 kikinda.ir@minrzs.gov.rs

– Senta – Glavni trg 1,  I sprat, 024/ 813 – 574 lokal 189

Južnobanatski okrug
– Pančevo – Trg kralja Petra I 2 – 4, IV sprat, 013/ 344-378 pancevo.ir@minrzs.gov.rs

– Vršac – Trg Svetog Save 10, I sprat, 013/ 838-927, 013/ 835-445

Zapadnobački okrug
– Sombor – Trg Cara Uroša 1, I sprat, 025/ 22-367 sombor.ir@minrzs.gov.rs

Sremski okrug
– Sremska Mitrovica Svetog Dimitrija 8, II sprat, 022/ 554-799 sr.mitrovica.ir@minrzs.gov.rs

Mačvanski okrug
– Šabac – Cara Dušana 1/3, III sprat, 015/ 342-245 sabac.ir@minrzs.gov.rs

Kolubarski okrug
– Valjevo – Karađorđeva 31, I sprat, 014/ 227-955 valjevo.ir@minrzs.gov.rs

Podunavski okrug
– Smederevo – Trg republike 5, I, II i III sprat, 026/ 224-211 smederevo.ir@minrzs.gov.rs

Braničevski okrug
– Požarevac – Drinska 2, I sprat, 012/ 225-741, pozarevac.ir@minrzs.gov.rs

Šumadijski okrug
– Kragujevac – Save Kovačevića 7, suteren, I i II sprat, 034/ 336-245, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Pomoravski okrug
– Jagodina – Knjeginje Milica 80a, II sprat, 035/ 234-481, jagodina.ir@minrzs.gov.rs

Borski okrug
– Bor – Bor, Moše Pijade 19, II sprat, 019/ 544-041, bor.ir@minrzs.gov.rs

Zaječarski okrug
– Zaječar – Generala Gambete 44, III sprat, 030/ 458-065, zajecar.ir@minrzs.gov.rs

Zlatiborski okrug
– Užice – Dimitrija Tucovića 52, I i II sprat, 031/ 513-949, uzice.ir@minrzs.gov.rs

Moravički okrug
– Čačak – Župana Stracimira 2, I sprat, 031/ 510-193, cacak.ir@minrzs.gov.rs

Raški okrug
– Kraljevo – Trg Jovana Sarića 3 , III sprat, 036/ 331-422, kraljevo.ir@minrzs.gov.rs

Rasinski okrug
– Kruševac – Balkanska 63, II sprat, 037/ 440-478, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Nišavski okrug
– Niš – Strahinjića bana bb, II sprat, 018/ 523-256, nis.ir@minrzs.gov.rs

Toplički okrug
– Prokuplje – Cara Lazara 49, prizemlje, 027/ 324-316, prokuplje.ir@minrzs.gov.rs

Pirotski okrug
– Pirot – Srpskih vladara 83, I sprat, 010/ 313-463, pirot.ir@minrzs.gov.rs

Jablanički okrug
– Leskovac – Pana Đukića 9 – 11, prizemlje, 016/ 21-41-81, leskovac.ir@minrzs.gov.rs

Pčinjski okrug
– Vranje – Peti kongres 1, I sprat, 017/ 413-845, vranje.ir@minrzs.gov.r

Kosovska Mitrovica

– Ulica oslobođenja – zgrada vatrogasnog doma -, 028/ 422-845

Beograd 1

– Omladinskih brigada 1, 011/31-31-407, beograd1.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 2

– 27.marta 43-45, 011/2753-689, beograd2.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 3

– 27.marta 43-45, 011/330-95-21, beograd3.ir@minrzs.gov.rs

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Minimalna zarada ili žargonski rečeno  „ minimalac „ je najniži zakonski propisan novčani iznos koji  može biti isplaćen zaposlenom  za njegov rad. Razlog za uvođenje minimalne zarade se ogleda u potrebi  da se najsiromašnijim radnicima garantuje minimalni prihod. Ipak, može se reći da minimalna zarada  nije najbolje rešenje jer primetan je njen uticaj  na porast nezaposlenosti, koji je naročito izražen   kod onih grupa radnika koji su zaposleni  u delatnostima koje su neproduktivne, jer podiže troškove poslodavcima. To dovodi do toga da će određene grupe radnika uživati u većoj zaradi nego inače, ali će zato drugi radnici biti primorani da rade na crno – odnosno ne prijavljeni, bez prava na zdravstvenu zaštitu, osiguranje za slučaj nezaposlenosti …ili će biti dovedeni u situaciju da uopšte neće moći da nađu zaposlenje.  Primećeno je i da minimalna zarada podstiče da na tržištu budu zastupljeni oni koji inače ne bi bili zainteresovani da posluju i rade.

O MINIMALNOJ CENI RADA ZA 2017. GODINU POGLEDATI NA : MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017. GODINU

Prema članu 112. Zakona o radu, iznos minimalne zarade određuje Socijalno – ekonomski savet za teritoriju cele zemlje, koji čine predstavnici poslodavačkih udruženja i sindikata, a tek ukoliko on ne bi mogao da donese odluku, da bi to bila ingerencija Vlade. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu i  određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi zbog kojih se  donosi  odluka  o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenima u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimaloj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

4-odnos

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.

Ukoliko dođe  do značajnih  promena nekog od elemenata koji su napred navedeni, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Bitno je navesti da se minimalna cena rada ne može utvrditi u iznosu koji je niži od iznosa minimalne cene rada koja je utvrđena za prethodnu godinu.

Zarada zaposlenima se isplaćuje u rokovima koji su utvrđeni opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg  za prethodni mesec.

Zarada se isplaćuje samo u novcu, ukoliko zakonom nije drugačije određeno.

Odlukom o visini minimalne cene rada za period januar – decebmar 2015. godine („Službeni glasnik RS“, broj 104/2014) utvrđen je iznos od 121,00 dinar ( neto iznos ) po radnom času, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine.

Preračun sa neto na bruto je izvršen primenom usklađenog dinarskog neoporezivog iznosa zarade od 11.433 dinara koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 5/2015, a koji stupa na snagu 1. februara 2015. godine. Minimalna neto zarada po mesecima u 2015. godini iznosi :

JANUAR–21.296,00DINARA;
FEBRUAR–19.360,00DINARA;
MART–21.296,00DINARA;
APRIL–21.296,00DINARA;
MAJ–20.328,00DINARA;
JUN–21.296,00DINARA;
JUL–22.264,00DINARA;
AVGUST–20.328,00DINARA;
SEPTEMBAR–21.296,00DINARA;
OKTOBAR–21.296,00DINARA;
NOVEMBAR–20.328,00DINARA;
DECEMBAR – 22.264,00 DINARA.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju se na zaradu koja se isplaćuje, s tim što osnovica doprinosa ne može biti manja od najniže mesečne osnovice doprinosa, saglasno članu 36. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013 , 57/2014 i 68/2014). Navedeno  pravilo važi i kada poslodavac isplaćuje minimalnu zaradu.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

OPTIMIZACIJA RADNE SNAGE

Pred trendom smanjenja radne snage odlučih malo da se pozabavim  stručno rečeno optimizacijom radne snage.  Ova tema mi je naročito zanimljiva ne samo zbog iskustva koje imam u pomenutoj aktivnosti nego i zbog toga što većina ostaje bez svojih radnih mesta, a da ne zna da su ustvari “ optimizovani “.

Optimizacija radnih mesta, pre svega, zavisi od potreba proizvodnje, odnosno kretanja na tržištu, kao i nekih drugih okolnosti kojе mogu direktno uticati na rastuću ili opadajuću potrebu za odrеđenim radnim mestom.

Radni potencijal jedne firme nije mali i svaka je okrenuta maksimizaciji profita. Najbitnije je da radnici koji su angažovani u istoj budu raspoređeni na ona radna mesta na kojima će svoje znanje i sposobnosti iskoristiti na najbolji mogući način.

Kada se pristupi profesionalnoj optimizaciji radne snage najbitnije je da se objektivnim testiranjem zaposlenih utvrde tačne mogućnosti i potencijal svakog zaposlenog u firmi. Na taj način dobijeni prikaz mogućnosti i sposobnosti uticaće na to  da se kao menadžer ne zamarate pogrešnim očekivanjima od svojih zaposlenih.
Ovakava procena na duže staze može vasu firmu spasiti nekih neprijatnih događaja u budućnosti, kao što su gubitak pozicije na tržištu, štrajk zaposlenih, loša reputacija, a verujem i najbitnije stavke, a to je da vam najbolji i najsposobniji radnici odlaze.

Motivacija zaposlenih za rad je jedan od najznačajnijih elemenata uspešnosti. Ona se razlikuje od zaposlenog do zaposlenog i to kvalitativno i kvantitativno.

Bitno je istaći da namera optimizacije radne snage nije isključivo usmerena ka smanjenju broja zaposlenih nego već isključivo ka  transformaciji firme kako bi postala efikasnija, samim time i konkurentnija na tržištu, što bi na duže staze uticalo na njen razvojni potencijal.

ca4abefc7badf747644c8c71ebd8d32b-240x180

 

Ukliko se desi da Vi budete  “ negativno optimizovani “  odnosno da budete otpušteni zbog toga što ste okarakterisani kao tehnološki višak , bitno je znati da  je termin koji se sada koristi “ višak zaposlenih “.

Kada postanete višak znači da je potreba za vašim radnim mestom kod određenog poslodavca prestala usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću.

-tehnološke promene ukazuju da je radno mesto na kome zaposleni radi postalo nepotrebno zbog promena nastalih usled uvođenja određenih tehnoloških inovacija;

-ekonomske promene označavaju finansijske problem sa kojia se suočava poslodavac usled kojih nije u mogućnosti da zadrži sve zaposlene koji su do tada radili;
-organizacione promene  označavaju bilo koju vrstu reorganizacije koja predstavlja jedan od modela organizovanja firme radi izlaska iz  krize.

Zaposleni u slučaju da je postao “ tehnološki višak “ ima prava da iskoristi preostali godišnji odmor i to ceo odmor za onu kalendarsku godinu u kojoj je proglašen kao višak. Ako mu poslodavac ne omogući napred navedeno pravo , zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor do čega je došlo krivicom poslodavca.

Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine., koju mu je poslodavac dužan  isplatiti pre  otkaza ugovor a o radu, što znači da se ugovor o radu ne može otkazati pre isplate otpremnine. Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u random odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Na samom kraju zaposleni ima pravo da preuzme urednu dokumentaciju koja se odnosi na njego prestanak radnog odnosa, koja podrazumeva Rešenje o prestanku radnog odnosa, uredno zaključenu radnu knjižicu i potvrdu o iskorištenom godišnjem odmoru.

Zaposleni ima pravo da mu u skladu sa opštim aktom I ugovorom o radu  budu isplaćene sve neisplaćene zarade, naknade I druga primanja koja je ostavario do dana prestanka radnog odnosa .Ove isplate poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Zakon o radu propisuje da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze”.  U praksi se dešava da poslodavci sa svojim zaposlenima zaključe tzv.sporazume o neisplaćenim, zaradama kojima se obavezuju da će navedene zarade isplatiti u nekom budućem period. Na ovaka način poslodavci smatraju das u sebe zaštitili  u sporovima do kojih dođe ističu prigovor zastarelosti. Sudska praksa je zauzela drugačije stanovište i ovakav sporazum se smatra priznanjem duga od strane poslodavca, što dovodi do prekida zastarelosti i samim tim, otpočinjanja novog roka :  „Zaključenjem sporazuma o regulisanju međusobnih odnosa u vezi neisplaćenih zarada poslodavac je učinio pismeno priznanje duga i time učinio prekid zastarelosti, tako da nije protekao trogodišnji rok predviđen članom 196. Zakona o radu za isplatu zaostalih zarada, a u vezi člana 392. stav 6. Zakona o obligacionim odnosima“ (Presuda Okružnog suda u Nišu, Gž. 1 771/2009 od 10.7.2009. godine).

Bitno je navesti da prema Zakonu o Radu, kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, prema Opštem kolektivnom ugovoru  zaposlena žena sa detetom do dve godine u čijem domaćinstvu prosečna primanja po članu ne prelaze minimalnu zaradu, ne može biti otpuštena kao višak.

Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom sa određenim godinama staža osiguranja utvrđenih posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Na samom kraju bitno je zaključiti da nas  je društveni i privredni razvoj doveo do potrebe da u procese odlučivanja i snošenja odgovornosti za poslovanje kompanija  uključimo što širi krug zaposlenih. Zahvaljujući gore navedenom doprinosi se racionalnijem iskorišćavanju raspoloživih proizvodnih sredstava i radnih sposobnosti, te se pristupa decentralizaciji upravljanja , što ujedno omogućava inicijativu zaposlenih ka poslovnom uspehu kompanije koja dovodi i do opravdane potrebe za optimizacijom radne snage.

 

  • tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane : 

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRAVO OCA NA PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA

Na porodiljsko odsustvo, osim majki mogu da odu i očevi. Zakonodavac je odredio da i tate svoja mesta u korporativnim hodnicima, gradilištima ili proizvodnim halama mogu menjati za mesto uz krevetac, sto za prepovijanje  i uz kadicu za kupanje.

U članu 94. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 , 54/2009 , 32/2013 i75/2014 – dalje: Zakon), propisano je da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (dalje: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

U stavu 4. navedenog zakona propisano je da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, a u stavu 6. navedenog člana propisano je da otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta.Bottom of Form
Polazeći od toga da su pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prava iz radnog odnosa, da je u konkretnom slučaju majka deteta zasnovala radni odnos posle rođenja deteta, a pre isteka vremena za koje se zaposlenim majkama priznaje pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i da je Zakonom data mogućnost da otac deteta koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, nema smetnji da, po zasnivanju radnog odnosa majke deteta, zaposleni otac deteta, u dogovoru sa majkom, ostvari pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za preostali period do isteka 365 dana od dana rođenja deteta, saglasno članu 94. stav 6. Zakona.

otac i beba

Otac deteta shodno članu 94. stav 5. Zakona može da koristi porodiljsko odsustvo do navršena tri meseca od dana porođaja u slučaju da majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest …). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Zakonodavac je naglasio da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

S obzirom na gore navedena zakonska rešenja, možemo zaključiti da pravo na porodiljsko odsustvo otac deteta može da koristi u izuzetnim slučajevima, dok odsustvo sa rada radi nege deteta može da koristi ako to pravo ne ostvaruje zaposlena žena – majka deteta.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljane i od strane :

CENTAR ZA MAME

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

PREDUZETNICE PORODILJE I NJIHOVA PRAVA

Baš kao i sve zaposlene mame, i preduzetnice imaju prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 12 meseci.

Osim ovih prava, žene preduzetnice imaju pravo i na odsustvo sa rada radi posebne nege detata. Ovo pravo ima svaki roditelj mališana sa teškim stepenom psihofizičke ometenosti. Ono podrazumeva mogućnost da jedan od roditelja u potpunosti odsustvuje sa posla ili da radi 50 odsto radnog vremena, a može se koristiti najduže do petog rođendana deteta.

untitled

Ako je odlučio da radi pola radnog vremena, roditelj će za tu polovinu primati zaradu, a za drugu polovinu – naknadu zarade. U slučaju da je odsustvo potpuno, dobiće naknadu zarade, u visini koja je određena zakonom.

Porodiljska naknada za preduzetnice

Preduzetnice zakonski imaju dve mogućnosti za ostvarivanje prava na porodiljsku naknadu. Propisano je da preduzetnica koja ima zaposlene, pravo na porodiljsku naknadu može ostvariti ako:

– otpusti sve radnike i zatvori svoju preduzetničku radnju;

– ili ako upravljanje radnjom poveri drugom licu-poslovođi, što se reguliše u Agenciji za privredne registre.

Ono što je bitno napomenuti je da promene podataka o određivanju poslovođe preduzetnica je obavezna da prijavi Agenciji u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Procedura ostvarivanja prava

Ukoliko se preduzetnica odluči za drugu mogućnost, odnosno da ovlasti poslovođu da upravlja radnjom, ona naknadu zarade dobija na taj način što poslovođa uplaćuje za preduzetnicu potrebne poreze i doprinose, dostavlja sve neophodne dokaze o obavljenim uplatama organu koji je nadležan za refundiranje uplaćenih sredstava, koji nakon toga na tekući račun preduzetničke radnje prebacuje sredstva na ime naknade, na za to poseban račun za refundaciju.

Zakono o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl.glasnik RS” br.84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon) određuje načine utvrđivanja i plaćanja doprinosa za preduzetnicu za vreme porodiljskog odsustva koja delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe.

Navedeni Zakon određuje da preduzetnica koja ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta, a delatnost nastavalja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, nema više obavezu plaćanja doprinosa po osnovu lične zarade, na oporezivu dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu na osnovu koga se utvrđuje porez na dohodak građana, za vreme trajanja naknade.

Preduzetnici se doprinosi obračunavaju i plaćaju na iznos naknade zarade koju preduzetnica, prema propisima koji uređuju finansijsku podršku porodici sa decom, preduzetnica ostvaruje za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

Postupak i proceduru obračuna i plaćanja doprinosa na osnovu naknade zarade vrši nadležni organ u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

Ovim zakonskim rešenjima porodilje preduzetnice imaju sva prava kao i ostale porodilje.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

SMEDIA

Adria Media Group – YUMAMA

OZON RADIO

CENTAR ZA MAME

SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Ukoliko Vaš poslodavac želi da raskine ugovor o radu koji je sklopio sa Vama i na osnovu koga ste Vi stupili u radni odnos, u većini slučajeva će se opredeliti da kao prvo rešenje bude da Vam ponudi sporazum za  prestanak radnog odnosa.

U Zakou o radu je jasno određeno da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Treba istaći da predlog za prihvatanje ne predstavlja obavezu ni za jednu stranu i da može doći sa obe strane.

Kod ovakvog načina prestanka radnog odnosa nije bitno usled čega je do prestanka došlo, bitno je samo da se obe strane, dakle i poslodavac i zaposleni oko toga slažu. Važno je istaći da se veliki broj poslodavaca služi sporazumnim prestankom rada kao načinom da se reše pojedinih zaposlenih, da bi istovremeno sebe oslobodili zakonske obaveze plaćanja otpremnine ili jednokratne naknade.

raskid-ugovora

Ukoliko zaposleni ne želi da pristane na ovakav način raskida ugovora o radu, može jednostavno da ne pristane na sporazum.

Ukoliko se nađete pred predlogom o sporazumnom prestanku radnog odnosa , a nalazite se na strani zaposlenog neophodno je da znate :

-U slučaju potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa gubite pravo na novčanu  naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje  za slučaj nezaposlenosti na koju imate pravo ukoliko ste ostali bez posla;

-Gubite pravo na zdravstveno i prenzijsko i invalidsko osiguranje koje imate ukoliko ste korisnik napred navedene naknade;

Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu.

-U slučaju pristanka na sporazum zaposleni nema pravo na otpremninu.

Navedeno je izuzetno bitno jer sa prihvatanjem sporazumnog raskida zaposleni se teško može pozvati na manu volje usled koje je postignut sporazum.

Ukoliko se ipak zbog sukoba sa poslodavcem odlučite za sporazumni prestanak radnog odnosa  bitno je znati da sporazum mora da sadrži :

  • Datum sa kojim prestaje radni odnos;
  • Podatke o neisplaćenim zaradama i ostalim primanjima;
  • Podatke o troškovima;
  • Datum primopredaje dužnosti;
  • Datum kada se zaposleni razdužuje sa opremom i sredstvima koja je koristio i zadužio na radnom mestu;
  • Podatke o iskorišćenosti godišnjeg odmora;
  • Ostale podatke kojima se reguliše radnopravni status zaposlenog kojima se regulišu međusobna prava i obaveze.

Jednom potpisani sporazum o prestanku radnog odnosa ne može se više raskinuti jednostranom izjavom volje , jer je reč o dvostranom pravnom poslu koji se može raskinuti samo u slučaju saglasnosti volja svih strana potpisnica sporazuma.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja