MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2020. GODINU

Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 13.09.2019.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2020.godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 172,54 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2020.godine.

money-2696219__480

Važno je pojasniti na samom početku da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Neophodno je istaći, a shodno iznosu sadašnje cene  rada od 155,30 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 172,54 dinara neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2020. povećana za 11,1 % .

Prema gore navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.65/2019 neto minimalna zarada za isplate u toku 2020. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 27.606,40 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 28.986,72 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 30.367,04 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 31.747,36 dinara.
Važno je napomenuti  da   iznos  bruto minimalnih  zarada zavisi od neoporezivog iznosa zarade, a koji će biti promenjen od 01.01.2020. godine .
Napred navedeni  iznos  predstavlja ujedno i rekordno povećanje gledano unazad deset godina, što predstavlja bitnu stvar uzimajući u obzir da minimalnu zaradu u Republici Srbiji prima okvirno 350.000 zaposlenih.
Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2019. godine vrše se po 155,30 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2020. godine vršiti po 172,54 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.
Na samom kraju treba istaći da je  ovo povećanje bitno i zbog toga što  veliki broj poslodavaca uzima minimalnu zaradu kao početnu, te nam ostaje nada da će zahvaljujući istom i iznos ostalih zarada biti povećan.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

Moj pedijatar

NIŠKI PORTAL

 

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2019.GODINU

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 14.09.2018.godine usvojila Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2019.godine. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 155,30 dinara (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2019.godine.

Shodno navedenoj Odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u “Službenom glasniku “ RS br.69/2018 neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

  •  za mesec sa 160 radnih sati: 24.848 dinara.
  •  za mesec sa 168 radnih sati: 26.090,40 dinara.
  •  za mesec sa 176 radnih sati: 27.332,80 dinara.
  •  za mesec sa 184 radna sata: 28.575,20 dinara.

Važno je napomenuti da iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji će se menjati od 01.01.2019. godine, a objavljivanje istih se očekuje tokom decembra 2018.godine.

 

Резултат слика за minimalac

 

Neophodno je istaći da se Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi zbog kojih se donosi odluka o uvođenju minimalne zarade. Nakon što protekne rok od šest meseci od dana donošenja odluke kojom se uvodi minimalna zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Shodno gore navedenim nastupajućim usvojenim izmenama sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, dok će se sve isplate koje će se vršiti od 01.01.2019. godine vršiti po 155,30 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 143,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 155,30 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2019. povećana za 8,6%.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

S MEDIA

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

 

DOZVOLA ZA RAD STRANACA U REPUBLICI SRBIJI

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj stranaca koji se godišnje zapošljava u Republici Srbiji je iz godine u godinu sve veći, a  najčešće su radno angažovani u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima i kao rukovodeći kadar.

Značajno je i to da se povećava  broj stranih državljana koji osniva mala i srednja preduzeća, trgovačke i ugostiteljske objekte.

Rad stranaca u Republici Srbiji reguliše se Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad .

Stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, a koje se zapošljava u Republici Srbiji i  ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Srbije.

Strani državljanin ostvaruje pravo na zaposlenje na teritoriji Republike Srbije pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak ili stalno zaposlenje i dozvolu za rad.
Sam čin postupka izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole za rad sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Postupak pribavljanja dozvole za rad sprovodi se u mestu u kome kompanija u kojoj će stranac biti radno angažovan ima registrovano sedište ili u mestu u kome će strani državljanin da registruje svoju preduzetničku delatnost.

 

Kod nas postoje dve vrsta radnih dozvola :

  1. lična radna dozvola;
  2. radna dozvola.

 

Važno je istaći da  se za isti vremenski period može izdati samo jedna od dve vrste gore navedenih dozvola za rad.

Stranac koji ima radnu dozvolu na teritoriji Republike Srbije može da obavlja isključivo one poslove za koje je radnu dozvolu dobio.

 

U okviru ove dve vrste radnih dozvola postoji više podela pa ćemo se u daljem tekstu pozabaviti svakom od njih .

Lična radna dozvola izdaje se na zahtev stranca ako on / ona:  

  1. ima odobrenje za stalno nastanjenje;
  2. ima status izbeglice;
  3. pripada posebnoj kategoriji stranaca;
  4.  član uže porodice stranca iz tačke 1 i 2;
  5. kome je izdato odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak;
  6. je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.

Pod članovima uže porodice smatraju se supružnici u braku ili van braka stranca koji ima ličnu radnu dozvolu, maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletni pastorci, kao i drugi članovi porodice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje boravak stranaca.

Lična radna dozvola je ona  dozvola za rad koja strancu u Republici Srbiji omogućava slobodno zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti.

Lična radna dozvola izdaje se u slučajevima utvrđenim međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku, u skladu sa tim ugovorom i radi spajanja porodice pod tačno određenim uslovima.

 

Radna dozola izdaje se kao:

  1. radna dozvola za zapošljavanje;
  2. radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja;
  3. radna dozvola za samozapošljavanje.
  • RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE :

 izdaje se na zahtev poslodavca, u skladu sa stanjem na tržištu rada, a pod sledećim uslovima, da:

  1. pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu;
  2. mesec dana pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije pronašao državljane Republike, lica koja imaju slobodan pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evidencije organizacije nadležne za poslove zapošljavanja;
  3. priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za planirani period zaposlenja, a najduže dok traje privremeni boravak.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak i ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo itd.

 

  • RADNA DOZVOLA ZA POSEBNE SLUČAJEVE ZAPOŠLJAVANJA

 izdaje se na zahtev poslodavca, i to za:

  1. upućena lica;
  2. kretanje u okviru privrednog društva;
  3. nezavisne profesionalce i
  4. osposobljavanje i usavršaavanje.

Radna dozvola za upućena lica zaposlena kod stranog poslodavca izdaje se na zahtev poslodavca radi obavljanja poslova ili vršenja usluga na teritoriji Republike od uslovom da ispunjeni sledeći uslovi, odnosno da stranac ima : : odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor između poslodavca za koga se obavljaju poslovi ili vrše usluge i stranog poslodavca koji obavezno sadrži mesto i rok za obavljanje posla; dokaz da je upućeno lice zaposleno kod stranog poslodavca najmanje jednu godinu; akt o upućivanju na privremeni rad u Republiku.

Ova vrsta radne dozvole izdaje se za period za koji je zaključen ugovor između poslodavca za koga se vrše usluge i stranog poslodavca, ali ne duže od godinu dana.

Izuzetno radna dozvola za upućena lica od strane stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u državi sa kojom Republika ima zaključen međunarodni ugovor kojim se uređuje upućivanje, izdaje se u postupku, saglasno uslovima i za period utvrđen tim sporazumom.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva registrovanog u inostranstvu izdaje se na zahtev ogranka, odnosno zavisnog društva koje je registrovano u Republici, u cilju privremenog upućivanja, odnosno premeštanja zaposlenog na rad u taj ogranak, odnosno zavisno društvo, pod uslovom da je lice kod stranog poslodavca zaposleno najmanje godinu dana na poslovima rukovodioca, menadžera ili specijaliste za pojedine oblasti (ključno osoblje), kao i da će u Republici obavljati iste poslove.

Radna dozvola izdaje se na period dok traje privremeni boravak, ali ne duže od jedne godine.

Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca za poslove ili usluge od interesa za Republiku.

Radna dozvola za nezavisnog profesionalca izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno krajnjeg korisnika usluga.

 Radna dozvola za nezavisnig profesionalca se izdaje ako poseduje: odobrenje za privremeni boravak, zaključen ugovor sa poslodavcem ili krajnjim korisnikom usluga koji obavezno sadrži rok za obavljanje posla, odgovarajuće visoko obrazovanje i/ili tehničke kvalifikacije i propisano radno iskustvo u struci.

Radna dozvola izdaje se na period potreban za obavljanje posla, ali ne duže od godinu dana.

Radna dozvola za osposobljavanje i usavršavanje izdaje se na zahtev poslodavca, odnosno stranca radi obavljanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja. Izdaje se ukoliko  stranac poseduje: odobrenje za privremeni boravak; zaključen ugovor sa poslodavcem o obavljanju obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, koji sadrži mesto i rok trajanja.

Radna dozvola izdaje se na period trajanja obuke, pripravničkog staža, stručne prakse, stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja, ali ne duže od godinu dana, uz mogućnost produženja za još godinu dana.

 

Резултат слика за RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE

  • RADNA DOZVOLA ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

Ova vrsta radne dozvole izdaje se na zahtev stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Republici  i koji u postupku sprovođenja procedure za  izdavanje ove vrste dozvole dostavi tačno navedenu dokumentaciju u skladu sa Zakonom.

Radna dozvola za samozapošljavanje izdaje se na period dok traje odobrenje za privremeni boravak, a najduže na godinu dana uz mogućnost produženja pod uslovom da stranac dokaže da nastavlja obavljanje istog posla pod uslovima pod kojima je dobio dozvolu.

Važno je  posebno istaći obavezu stranca koji dobije radnu dozvolu za samozapošljavanje, a to je da  je u obavezi  da započne obavljanje poslova za koje je radna dozvola izdata u roku od 90 dana od dana dobijanja te dozvole

U zavisnosti od vrste radne dozvole čije se  izdavanje traži  podnose se dole navedeni zahtevi :

  1. Zahtev za izdavanje radne dozvole za nezavisnog profesionalca;
  2. Zahtev za izdavanje radne dozvole za samozapošljavanje;
  3. Zahtev za izdavanje radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva;
  4. Zahtev za izdavanje lične radne dozvole;
  5. Zahtev za izdavanje radne dozvole za upućena lica;
  6. Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje/obavljanje sezonskih poslova.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad, podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema:

  1. Mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja,  na zahtev stranca (lična radna dozvola)
  2. Sedištu poslodavca, kod dozvola za rad koje se izdaju na zahtev poslodavca i ukoliko je poslodavac registrovan u  Republici Srbiji ( radna dozvola za zapošljavanje, za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva)
  3. Mestu gde se rad obavlja ( radna dozvola za samozapošljavanje  i radna dozvola za nezavisnog profesionalca).

VAŽNA NAPOMENA ZA POSLODAVCE :

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje Nacionalna služba je u obavezi da prethodno sprovede test tržišta rada, odnosno posredovanje u zapošljavanju.

Uslov za dobijanje dozvole za rad po osnovu zapošljavanja jeste da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa kvalifikacijama koje poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava stranac.

Važno je istaći da Vlada RS odlukom može da ograniči broj stranaca ( kvota )  kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.

Kvota se ne primenjuje na stranca, odnosno poslodavca koji zapošljava stranca, a podnosi zahtev za:

1) ličnu radnu dozvolu, osim lične radne dozvole koja se izdaje na zahtev posebne kategorije stranca;

2) radnu dozvolu za kretanje u okviru privrednog društva.

Posebni uslovi za zapošljavanje državljana Evropske unije primenjivaće se od dana stupanja Republike Srbije u članstvo Evropske unije.

Na samom kraju važno je navesti da se dozvola za rad produžava , ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.

Zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30, a najkasnije pre isteka roka važenja prethodne dozvole.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

NIŠKI PORTAL

 

 

 

PRIJAVA ZAPOSLENOG NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Izmenama i dopunama Zakona o radu Republike Srbije krajem 2017. godine  došlo je do promene roka  u kome je potrebno prijaviti zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. 

Registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa Zakonom o radu  podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.

U skladu sa izmenama Zakona o radu omogućeno je da se putem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja CROSO prijava na obavezno socijalno osiguranje registruje i  pre stupanja na rad zaposlenog ili drugog radno angažovanog lisca.

Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog sociijalnog osiguranja.

 

CROSO

 

Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje  predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana Zakonom  o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. 

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

NIŠKI PORTAL

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2018.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije koja je objavljena u “ Službenom glasniku RS “ broj 88/2017 od 29.09.2017. godine minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje , u periodu januar – decembar 2018. Godine iznosiće 143,00 dinara ( neto ), po radnom času.

Shodno gore navedenoj promeni iznosa radnog časa sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2017. godine vrše se po 130 dinara neto po radnom času a sve isplate koje će se vršiti od 1.1.2018. godine se vrše po 143 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI 

U skladu sa  gore navedenim promenama, neto minimalna zarada  u toku 2018. godine će iznositi :

  • Za mesec koji ima 160 radnih sati : 22. 880,00 dinara;
  • Za mesec koji ima 168 radnih sati : 24. 024,00 dinara;
  • Za mesec koji ima176 radnih sati :  25. 168,00 dinara;
  • Za mesec koji ima 184 radna sata :  26. 312,00 dinara.

 

MINIMALAC

 

Minimalna bruto  zarada  u toku 2018. godine će iznositi :

  • Za mesec koji ima 160 radnih sati : 30. 957,20 dinara;
  • Za mesec koji ima 168 radnih sati : 32. 589,16 dinara;
  • Za mesec koji ima176 radnih sati :  34. 221,11 dinara;
  • Za mesec koji ima 184 radna sata :  35. 853,07 dinara.

Neophodno je istaći da  bruto iznos za isplate od meseca februara 2018. zavisi od neoporezivog iznosa zarada koji se menja od 01.02.2018. godine.

 

Na samom kraju, uzimajući u obzir sadašnju cenu rada od 130,00 dinara po radnom času koja važi do kraja decembra tekuće godine i novu cenu rada od 143,00 neto po radnom času, možemo zaključiti da je minimalna cena rada koja će se primenjivati od 01.01.2018. povećana za 10 %.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane: 

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

 

MINIMALNA CENA RADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2017.GODINU

Odlukom Socijalno ekonomskog saveta u Republici Srbiji od 01.01. 2017.godine iznos minimalne zarade po radnom satu  iznosiće 130,00 dinara.

Ovakvom odlukom Saveta minimalna cena rada po radnom satu povećana je prvi put nakon dve godine.

O MINIMALNOJ ZARADI ( način i uslovi uvođenja) POGLEDATI NA:  MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI

Zaposleni koji počevši od 01.01.2017. budu imali najmanje 168 radnih sati u jednom mesecu imaće minimalnu mesečnu zaradu u iznosu od 22.620,00 dinara, za mesec u kome imaju najmanje 176 radnih sati 22.880,00 dinara, a najveći iznos minimalne zarade od 23.920,00 dinara imaće oni zaposleni koji u mesecu imaju 184 radna sata, što ujedno predstavlja  najveći broj radnih sati.

 minimalac

 

Minimalna cena rada od 130,00 dinara po radnom satu  je u  neto iznosu, odnosno bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

INSPEKCIJA RADA U REPUBLICI SRBIJI

Inspektorat za rad obavlja poslove  inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim društvima  u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akta i ugovora o radu  kojima se uređuju prava obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja kao i ustanovama.

Prijava inspekciji rada može se podneti inspekciji rada u mestu gde je sedište poslodavca. Prijava se moze poslati poštom ili faksom, ili je lično odneti u kancelariju inspekcije. Možete je podneti i usmeno, tako što ćete otići u inspekciju rada i ispričati svoj problem dežurnom inspektoru.

Za  pismene prijave ne postoji nikakav proceduralni formular.Dovoljno je da se detaljno opiše problem na koji se žalite i okolnosti u kojima je nastao, i da se navedu podaci o poslodavcu, svoje ime i kontakt informacije (adresa, telefon, imejl). Ukoliko postoje svedoci bilo bi dobro da ih navedete, kao i da priložite dokumetnaciju koju posedujete.

Što se tiče same inspekcije , ne bi trebalo da brinete oko toga da li će direktor saznati za prijavu. Inspektori ne smeju da mu kažu koje je lice  podnelo prijavu, ni da li ga je neko uopšte prijavio ili se radi o redovnoj kontroli.

Osim u slučaju nezakonitog otkaza, rok za prijavu ne postoji, mada je svakako bolje da se postupak pokrene što pre. Ako su predmet prijave poslodavca neisplaćena novčana potraživanja (plate, naknade, bonusi…), ti dugovi zastarevaju u roku od tri godine od trenutka njihovog nastanka, pa inspekcija nakon isteka tog perioda neće moći da uradi ništa.

Inspektorat_02

Ukoliko se radi otkazu koji smatrate nezakonitim, inspekciji se možete obratiti tek nakon podnošenja tužbe sudu protiv poslodavca.Tužbu za nezakonit otkaz može da se podnese u roku od 60 dana od dana otkaza, a prijava inspekciji – u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe.

Nakon primljene prijave, inspektor rada pokreće postupak u okviru kojeg ispituje da li je u određenoj firmi ili preduzeću zaista došlo do kršenja zakonskih propisa.

Rok za završetak postupka je mesec dana od trenutka podnošenja prijave, odnosno petnaest dana – ako se postupak vodi zbog prijave nezakonitog otkaza. Izuzetno, rokovi mogu biti produženi na dva meseca.

Na kraju postupka inspektor donosi rešenje.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu u roku od 8 dana od dana dostvaljanja rešenja. Podnosilac žalbe može da bude i zaposleni i poslodavac, u zavisnosti od toga čije je pravo povređeno.  Zaposleni će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja inspektora kojim j eodbijen njegov zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca. Poslodavac će biti podnosilac žalbe npr. protiv rešenja kojim je inspektor naložio otklanjanje povrede propisa ili odložio izvršenje o otkazu ugovora o radu.

Žalba na rešenja o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar je dužan da u roku od 30 dana od prijema žalbe odluči po žalbi.

Tokom postupka imate pravo da se informišete o toku postupka po Vašoj prijavi. Na kraju postupka inspektor je dužan da Vas pismeno obavesti o ishodu postupka i preduzetim merama.

Ukoliko ova mera ne reši problem, zaštitu Vaših prava moraćete da potražite na sudu. U tom slučaju biće izuzetno korisno što ste se prvo obratili inspekciji rada, jer njihovi nalazi, zaključci, rešenja i nalozi mogu poslužiti kao čvrsti dokazi u sudskom postupku.

Obzirom da Inspektorat za rad ima ukupno 28 odvojenih jedinica – odeljenja i odseka inspekcije rada koja se nalaze u upravnim okruzima i gradu Beogradu i dva odeljenja inspekcije rada u sedištu Inspektorata.

Obzirom na okrug možete se obratiti na dole navedene adrese:

Severnobački okrug
– Subotica –   Trg Lazara Nešića 1, IV sprat, 024/ 641-184 subotica.ir@minrzs.gov.rs

– Bačka Topola – Maršala Tita bb, 024/ 552 – 398

 Srednjebanatski okrug
– Zrenjanin – Trg slobode 10, prizemlje, 0230/ 534-714 zrenjanin.ir@minrzs.gov.rs

Severnobanatski okrug

– Kikinda – Trg srpskih dobrovoljaca 12, I sprat, 0230/ 21-030 kikinda.ir@minrzs.gov.rs

– Senta – Glavni trg 1,  I sprat, 024/ 813 – 574 lokal 189

Južnobanatski okrug
– Pančevo – Trg kralja Petra I 2 – 4, IV sprat, 013/ 344-378 pancevo.ir@minrzs.gov.rs

– Vršac – Trg Svetog Save 10, I sprat, 013/ 838-927, 013/ 835-445

Zapadnobački okrug
– Sombor – Trg Cara Uroša 1, I sprat, 025/ 22-367 sombor.ir@minrzs.gov.rs

Sremski okrug
– Sremska Mitrovica Svetog Dimitrija 8, II sprat, 022/ 554-799 sr.mitrovica.ir@minrzs.gov.rs

Mačvanski okrug
– Šabac – Cara Dušana 1/3, III sprat, 015/ 342-245 sabac.ir@minrzs.gov.rs

Kolubarski okrug
– Valjevo – Karađorđeva 31, I sprat, 014/ 227-955 valjevo.ir@minrzs.gov.rs

Podunavski okrug
– Smederevo – Trg republike 5, I, II i III sprat, 026/ 224-211 smederevo.ir@minrzs.gov.rs

Braničevski okrug
– Požarevac – Drinska 2, I sprat, 012/ 225-741, pozarevac.ir@minrzs.gov.rs

Šumadijski okrug
– Kragujevac – Save Kovačevića 7, suteren, I i II sprat, 034/ 336-245, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Pomoravski okrug
– Jagodina – Knjeginje Milica 80a, II sprat, 035/ 234-481, jagodina.ir@minrzs.gov.rs

Borski okrug
– Bor – Bor, Moše Pijade 19, II sprat, 019/ 544-041, bor.ir@minrzs.gov.rs

Zaječarski okrug
– Zaječar – Generala Gambete 44, III sprat, 030/ 458-065, zajecar.ir@minrzs.gov.rs

Zlatiborski okrug
– Užice – Dimitrija Tucovića 52, I i II sprat, 031/ 513-949, uzice.ir@minrzs.gov.rs

Moravički okrug
– Čačak – Župana Stracimira 2, I sprat, 031/ 510-193, cacak.ir@minrzs.gov.rs

Raški okrug
– Kraljevo – Trg Jovana Sarića 3 , III sprat, 036/ 331-422, kraljevo.ir@minrzs.gov.rs

Rasinski okrug
– Kruševac – Balkanska 63, II sprat, 037/ 440-478, kragujevac.ir@minrzs.gov.rs

Nišavski okrug
– Niš – Strahinjića bana bb, II sprat, 018/ 523-256, nis.ir@minrzs.gov.rs

Toplički okrug
– Prokuplje – Cara Lazara 49, prizemlje, 027/ 324-316, prokuplje.ir@minrzs.gov.rs

Pirotski okrug
– Pirot – Srpskih vladara 83, I sprat, 010/ 313-463, pirot.ir@minrzs.gov.rs

Jablanički okrug
– Leskovac – Pana Đukića 9 – 11, prizemlje, 016/ 21-41-81, leskovac.ir@minrzs.gov.rs

Pčinjski okrug
– Vranje – Peti kongres 1, I sprat, 017/ 413-845, vranje.ir@minrzs.gov.r

Kosovska Mitrovica

– Ulica oslobođenja – zgrada vatrogasnog doma -, 028/ 422-845

Beograd 1

– Omladinskih brigada 1, 011/31-31-407, beograd1.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 2

– 27.marta 43-45, 011/2753-689, beograd2.ir@minrzs.gov.rs

Beograd 3

– 27.marta 43-45, 011/330-95-21, beograd3.ir@minrzs.gov.rs

 

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane : 

VAŠ ADVOKAT