EVIDENCIJA STVARNIH VLASNIKA PRAVNIH I DRUGIH SUBJEKATA

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 25. maja 2018. godine Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 – dalje: Zakon), na predlog Ministarstva privrede Vladi, kojim se predviđa uspostavljanje, sadržina, osnova evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Navedeni Zakon stupio je na snagu 8. juna 2018.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u navedenim oblastima u kojima Republika Srbija nije dovoljno uskladila zakonodavstvo.

Važno je istaći da ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, upiše neistinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.
Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Registrovani subjekt – pravno lice:
1) ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku koji je propisan zakonom kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara
2) koji nema i ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta.

Na samom početku važno je istaći da je zakonodavac propisivanjem gore navedene krivične i prekršajne odgovornosti iskazao jasnu nameru da se obezbedi stvarna primena i poštovanje odredaba Zakona .

Odredbe Zakona i njegovih rešenja koje su se izdvojile kao najviše interesantne su sledeće:

• obaveza da se odredi stvarni vlasnik privrednog subjekta te da se predviđeni obavezni podaci i dokumentacija o stvarnom vlasniku čuvaju najmanje 10 godina –( kao rok za ispunjenje ove zakonske obaveze određen je 8. jul 2018 godine;
• obaveza da se izvrši upis podataka o stvarnom vlasniku putem Agencije za privredne registre( rok za ispunjenje zakonske obaveze je 31.01.2019. godine.).
Od 8. jula 2018. privredni subjekti su bili dužni da obezbede dokumentaciju o stvarnim vlasnicima te da istu čuvaju u sedištu firme/organizacije, ukoliko su osnovani u formi:
1) privrednog društva (društvo ograničene odgovornosti ili akcionarsko društvo, osim javnih akcionarskih društava);
2) zadruge;
3) ogranka stranog privrednog društva;
4) poslovnog udruženja i udruženja, osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica;
5) fondacije i zadužbine;
6) ustanove;
7) predstavništva stranog privrednog društava, udruženja, fondacija i zadužbine.

Važno je istaći da se odredbe ovog Zakona ne primenjuje se na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Gore navedenu dokumentaciju trebatreba dostaviti tek od 01. januara 2019. kada će početi sa radom elektronski servis za prijavu podataka o stvarnim vlasnicima u registar Agencije za privredne registre.

Do 01.01.2019. neophodno je da imate izjavu u kojoj se jasno određeno ko su stvarni vlasnici koja sadrži lične podatke fizičkih lica koja se smatraju stvarnim vlasnicima. Obrazac navedene neophodne izjave nije propisan.
Izuzev navedene izjave, kao potrebnu dokumentaciju neophodno je imati rešenje o registraciji privrednog subjekta ili izvod iz registra Agencije za privredne registre u kojem se vidi stvarna i trenutna vlasnička struktura, očitane lične karte, odnosno kopije pasoša stvarnog vlasnika (jednog ili više njih).

Centralna evidencija sadrži sledeće podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta:
1) za domaće fizičko lice – lično ime, jedinstveni matični broj građana i država prebivališta;
2) za stranca – lično ime, broj pasoša i država izdavanja i/ili lični broj za stranca i/ili broj lične karte stranca i zemlja izdavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije, dan, mesec, godina i mesto rođenja, država prebivališta i državljanstvo;
3) za izbegla ili prognana lica – lično ime, broj legitimacije, dan, mesec, godina i mesto rođenja i država boravišta;
Shodno zakonskim rešenjima stvarnim vlasnikom privrednog subjekta smatra se:

1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela;
2) fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
3) fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
4) fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;
5) fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.
Izuzetno, ukoliko ne postoji mogućnost da se odredi fizičko lice iz gore navedenih pet tačaka na način kako je to propisano, stvarni vlasnik Registrovanog subjekta je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno ono fizičko lice koje je registrovano kao član organa tog subjekta.

Na kraju važno je istaći da prema poslednjim podacima od strane Agencije za privredne registre od 11.12.2018.godine Centralna evidencija stvarnih vlasnika u APR-u biće uspostavljena do kraja godine
U skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i na osnovu upravo objavljenih Pravilnika o sadržini Centralne evidencije stvarnih vlasnika i Pravilnika o načinu i uslovima elektronske razmene podataka APR-a i drugih državnih organa, Centralna evidencija stvarnih vlasnika biće uspostavljena do 31. decembra 2018. godine u Agenciji za privredne registre.
Ovlašćena lica u pravnim licima i drugim subjektima, koji su osnovani do 31. decembra 2018. godine, dužna su da evidentiraju podatke u ovu evidenciju najkasnije do 31. januara 2019. godine.
Centralna evidencija stvarnih vlasnika vodiće se elektronskim putem, preko internet stranice Agencije, na kojoj će uskoro biti objavljene i ostale informacije i uputstva.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

NIŠKI PORTAL

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

 

PRIVREDNA DRUŠTVA – ADRESA ZA PRIJEM E – POŠTE

U cilju unapređenje postojećeg sistema i usaglašavanje sa međunarodnim standardima u oblasti Zakona o privrednim društvima u Republici Srbiji donete su izmene i dopune te je Zakon o privrednim društvima sa izmenama i dopunama ( u daljem tekstu: Zakon ) počeo da se primenjuje 09.06.2018.godine ( osim onih izmena i dopuna koje se odnose na usklađivanje sa pravom Evropske unije, koje će se primenjivati pečev od 01.01.2022.godine i određenih odredbi koje će se primenjivati počevši od 01.10.2018.godine).
Kao jedna od niza izmena i dopuna Zakona je navedena je dužnost privrednih društava da registruju adresu za prijem elektronske pošte.

Naime članom 21.Zakona o privrednim društvima predviđena je dužnost privrednog društva da ima adresu za prijem elektronske pošte.
Privredna društva su i do sada imala mogućnost da registruju gore navedenu adresu, ali nakon stupanja na snagu Zakona ova mogućnost od 01.10.2018. godine predstavlja zakonsku obavezu koju će privredna društva biti dužna da registruju kod Agencije za privredne registre bez novčane naknadne.
Privredna društva koja su već registrovana u APR -u, kao i preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih prvrednih društava koja do stupanja na snagu Zakona nemaju registrovani adresu za prijem elektronske pošte počev od 01.10.2018.godine dužna su da zakonsku obavezu ispune, odnosno da registruju navedenu adresu u roku od godinu dana.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

Adria Media Group – YUMAMA

NIŠKI PORTAL

 

DUE DILIGENCE IZVEŠTAJ ( osnov i osvrt na pravni Due Diligence )

Due diligence ili u prevodu dužna pažnja, predstavlja izraz koji se u anglo saksonskom govornom području odakle i potiče koristi za sve vrste dubinske analize. Trenutno se najviše koristi za sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet određene transakcije.

Karakteristično je to da opšteprihvaćena i standardna pravna definicija due diligencea ne postoji. Pravnici bi to najčešće definisali kao  proces ispitivanja i istraživanja od strane potencijalnog kupca kojim bi se potvrdilo da kupac kupuje upravo ono što misli da kupuje.

Postoje različite vrste due diligence izveštaja kao što su:

• Pravni due diligence;
• Finansijski due diligence;
• Tehnički due diligence;
• Komercijalni due diligence;
• Operativni due diligence;
• Poreski due diligence.

Trenutna korporativna praksa upućuje na to da Due Diligence predstavlja jedan od najvažnijih koraka koji se preduzimaju u procesu prodajne transakcije jednog privrednog društva, kojom se samo ugovaranje prodaje procenjuje sa finasijskoj, pravnog i tehničkog aspekta.

Njegovo sprovođenje je važno za privredno društvo jer predstavlja sigurnosni proces kojim se izbegava mogućnost namernog ili nenamernog krivog informisanja investitora.

Izradom Due Diligence izveštaja moguće je izbeći eventualne buduće sporove koji se mogu javiti u toku i nakon prodaje privrednog društva.  Ovo je moguće upravo zbog toga što nam Due Diligence omogućava da se izvrši valjana analiza nekog pravnog društva pre, u toku i nakon sprovedene određene poslovne transakcije .

Ukoliko se Due Diligence ne sprvede povećava se rizik same prodaje, što znači  da se pristupanje kupovini jednog privrednog društva bez prethodnog postupka prikupljanja relevantnih informacija može da rezultira značajnim finansijskim gubicima investitora ( ulagača ).

Upravo zbog svega gore navedenog svaka  transakcija iz sfere poslovanja zahteva potpuni due diligence, jer međunarodno, a i domaće tržište kapitala naglašava važnost transparentnosti poslovnih aktivnosti.

Učesnici u izradi jednog due diligence-a  su najčešće prodavac odnosno vlasnik privrednog društva, kupac ( investitor ), privredno društvo čija je vrednost i potencijal predmet analize due diligence-a i poslovni savetnici.

Poslovna praksa ukazuje da proces izrade due diligence-a varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od pripremljenosti učesnika, iskustva i uigranosti poslovnih savetnika.

Sam postupak izrade se odvija po fazama za koje je obavezno da budu dobro organizovane i koordinirane.

Pravna due diligence analiza fokusira se na sve  eventualne zakonske probleme, na analizu svih ugovora prodavca sa zainteresiranim stranama. Pravnim due diligenceom takođe se može obuhvatiti i analiza cele industrijske grane kojoj pripada privredno društvo koje je predmet analize te potencijalnih pravnih i zakonskih problema. Pri analizi ispituju se svi ugovorni odnosi društva koje je predmet analize sa zainteresovanim stranama, kao što su kupci, dobavljači, zaposleni, jer navedeni ugovorni odnosi čine potencijalni rizik za sve operacije u budućnosti.

Pravni deo tima za sprovođenje due diligence analize sastavlja ugovor o prodaji, spajanju ili pripajanju.

Prema Peteru Howsonu prilikom izrade pravnog due diligencea  pregledaju se i ispituju sledeći podaci:

• podaci o privrednom društvu;
• finansijski podaci;
• podaci o zaposlenima;
• podaci o materijalnoj i nematerijalnoj imovini privrednog društva;
• ugovorne obveze prodavca;
• eventualni sporovi privrednog društva;
• ostalo.

Pravni due diligence predstavlja osnovu kupoprodajnog ugovora.  Upravo zbog ovoga savetnici koji sprovode pravni due diligence treba da utvrde da li su lica koja prodaju privredno društvo ili njegove akcije zaista i zakoniti vlasnici predmeta prodaje.

Dosadašnja poslovna praksa ukazuje nam da je svest o važnosti due diligncea izuzetno mala. Kod onih koji su svesni važnosti ove analize uglavnom je zastupljena dilema da li za zradu iste angažovati određenu agenciju ili da kao naručilac pojedinačno odaberete  tačno određene stručnjake za pojedine faze postupka.

Kao neko sa iskustvom u izradi pravnog due diligencea uvek optiram za drugu mogućnost, odnosno da sami izaberete stručnjake za pojedine faze, jer tehnički ne znate koliko i kakvo iskustvo imaju lica koja Vam na raspolaganju stoje u agencijama ili da se ukoliko nemate na raspolaganju ovu mogućnost pre angažovanja agencije dobro raspitate o stručnjacima koji su u istoj angažovani.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

NIŠKI PORTAL

LONG TERM ECONOMY

ORIGINAL MAGAZIN

THE MEDIATOR MAGAZINE

KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST – Corporate Social Responsibility

Pojam KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST ( Corporate Social Resposibility- CSR) je postao veoma polularan sa dolaskom inostranih kompanija i već nebrojeno puta izrabljivan od strane raznih znanjem nepotkovanih novinara,voditelja , menadžera i samoprkolamovanih korporativnih stručnjaka. Gledajući i slušajući te samozvane stručnjake za pomenutu oblast reših da se bar malo pozabavim njome i na kratko upalim svetlo i ljudima pojasnim šta se u stvari krije iza tog ekspolatisanog naziva.  

Šta je u stvari CSR?

CSR je  bitan faktor za politiku konkurentnosti jedne kompanije na tržištu, jer konkurencija zavisi od tehnologije, ugleda i poverenja koje kompanija ima na tržištu. Za svaku vrstu proizvoda formira se nova tj.drugačija ciljna grupa, odnosno formira se drugačija strategija. Tako se vrši diferencijacija proizvoda na skupine. Što se tiče kompanija i konkurentnosti one moraju da stvaraju privid da ne žele da uguše konkurenciju , jer društvo takvo ponašanje ne voli.

Izveštaji o CSR-u u većini slučajeva su samo dobro osmišljeni marketinški potezi. Jer CSR se odnosi na sve delove jednog društva – radimo za dobrobit zajednice. CSR je doprinela uvođenju nove poslovne etike po kojoj se kompanija stara da ima uvažavanje od sredine u kojoj posluje. Na osnovu toga dolazimo da kao osnovni cilj u izveštajima o CSR većina kompanija navodi : da teže uključivanju na tržište rada što više stanovnika , da će se boriti za podizanje opšteg nivoa zdravlja promenom tehnologije koju kompanija koristi ,da će poštovati ljudska prava, da će se zalagati za poštovanje politike rodne ravnopravnosti u svim delovima kompanije sa posebnim osvrtom na upravljačke pozcije, te da će unaprediti standarde poslovanja u zemlji u kojoj radi.

Imajući u vidu da  jednu kompaniju čine ljudi koji su u njoj zaposleni, da oni sa njihovim znanjem, umećem, voljom, snagom i karakterom oblikuju imidž jedne kompanije mogu slobodno reći da se CSR  počinje razvijati kod kuće te da morate prvo biti odgovorni kako biste postali deo društveno odgovorne kompanije, jer kompanija vas odgovornosti ne može naučiti, ona vas može samo prisiliti na takvo ponašanje.

CSR strategija bazira se na menadžerskoj odgovornosti akcionarima, ne za dividende , nego za ukupno uvećanje kapitala kompanije  jer je cena akcija u neposrednoj vezi sa poverenjem koje korisnici  imaju u kompaniju , poverenje kolearira sa cenom akcija.  Jedno istraživanje sprovedeno u Evropi pokazalo je da 70 %  kupaca radije koristi proizvode kompanije koja je društveno odgovorna .

Koliko je gore navedeni podatak važan pokazuje i istraživanje iz 2018. godine 

po kome 32% klijenata odustaje od brenda kome su bili odani nakon samo jednog lošeg iskustva koji su istim imali. 

CSR je način na koji kompanija povećava svoj ugled , a takođe i jedan od načina putem koga se ugled i najbrže gubi . CSR se manifestuje  u lepo uređenom prostoru koji predstavlja imidž kompanije, lepo uređenoj okolini fabrike ili kompanije i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju dobrobiti i napretka cele zajednice, što nesumnjivo vodi kao održivom razvoju kome svi treba da težimo.  

Na tržištu kapitala CSR se manifestuje pomoću stabilnosti cena akcija i u njihovom blagom rastu .  Nije cilj da akcije naglo poskupljaju jer to će privući isključivo špekulativni kapital , zbog toga što menadžer neće moći da održi stabilnu cenu akcija na tržištu.

CSR ima takođe i uticaj na javni poredak jer kompanija ne sme da stvori privid da ne poštuje pravni poredak, iako svi znamo da u većini slučajeva kompanije friziraju finansijske izveštaje i da su to obično kompanije koje su bile najglasnije u isticanju njihove borbe i zalaganja za ljudska prava u svojim CSR izveštajima.

Značajno je to da je politika CSR koja podrazumeva aktivnost na lokalnom nivou , namenjena  prevashodno velikim kompanijama koje uobičajeno svoje prioritete ističu na globalnom nivou. Kada je reč o uticaju na mikro celinu  mnogo su pažljivije male kompanije . One se staraju da određeni prioriteti dođu do izražaja odnosno kod njih je izraženo da se drže dobrih poslovnih običaja.

 

Male kompanije insistiraju na svojoj tzv. sudbinskoj vezanosti za lokalnu sredinu, dok se velike kompanije u većini slučajeva sele tamo gde su im bolji uslovi za njihovu proizvodnju.

Bitna stvar u politici CSR je to da multinacionalne kompanije koje posluju u različitim tj.demokratski i nedemokratski uređenim društvima  kroz  politiku CSR treba načelno da ponude više društvu koje je nedemokratski uređeno. Menadžeri kompanije moraju da ubede manjinske i većinske akcionare da je novac koji bi otišao na isplatu dividendi bolje utrošiti za korist cele zajednice. Na taj način CSR  tj. što ste vi više društveno odgovorni , vaša kompanija postaje pojam odnosno postaje brend. Prestiž iz jedne sfere se prenosi u drugu sferu.

Politika CSR je realnost , kompanija zaista mora da vodi računa o svom imidžu  i mora da se vodi po principu dobrovoljnosti  . Nadam se da će ovaj tekst o CSR uticati na kompanije u regionu da i u budućnosti vrše pozitivan uticaj na društvo u celini , jer je za samu kompaniji od velikog značaja da se pokaže kao ” patriotska kompanija “.

Volela bih da vodeći menadžeri prepoznaju CSR kao jednu od bitnih razlika među konkurencijom  jer u moru istih  proizvoda i usluga kupca i budućeg ulagača nešto mora da privuče baš vama.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

SCRIBD brings together the best books, audiobooks, and journalism to help readers become their best selves.

LONG TERM ECONOMY

Intervju dat za Sensa magazin 20.06.2018.

SENSA MAGAZIN

 

 

PROKURA

Prokura predstavlja poslovno punomoćje čija su sadržina i obim ovlašćenja određeni Zakonom ( Zakonom o privrednim društvima ) . U pitanju je najšire punomoćje sa posebnim ograničenjima.

Prokurom privredno drušvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u  ime i za račun društva ( davaoca prokure ) zaključuju pravne poslove i preduzimaju pravne radnje.

Naš Zakon o privrednim društvima  određuje  da  se izuzetno prokura može izdati  i samo za ogranak društva.

Zakon izričito određuje da se prokura daje u pisanom obliku

Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno.

Prokuru daje direktor  privrednog druŠtva uz saglasnost organa upravljanja (što je uslov za registraciju).

Kada je u pitanju prokura koju daje preduzetnik on prokuru izdaje lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice.

Nakon imenovanja prokuriste neophodno je da isti bude registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji  i da prilikom potpisivanja dokumenata u ime društva uz svoje ime navede i svoju funkciju.

Što se tiče prenosivosti prokure, važno je istaći da je ona neprenosiva i prokurista ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.

Sobzirom na broj prokurista  postoje dve vrste prokure :

• Pojedinačna;
• Zajednička ( skupna ) .

Pojedninačna prokura moze da se da  jednom ili većem broju lica. Kada  je data većem broju lica, svaki od prokurista nastupa samostalno   ukoliko u porkuri nije naznačeno da se radi o zajedničkoj prokuri

Zajednička prokura daje se većem broju lica koji se moraju saglasiti da bi njihove radnje bile punovažne, osim ukoliko je u samoj prokuri navedeno da je za punovažnost  dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista. Ova saglasnost se može dati kao prethodna ili naknadna.

Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.

Ograničenja prokure su imperativnog karaktera i prokurista bez posebnog ovlašćenja ne može da :

1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;

2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;

3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Postoji  mogućnost da se prokuristi ograniče ovlašćenja supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste u kom slučaju se radi o zajedničkoj prokuri.

Prokurista odgovara za štetu koju nanese društvu prekoračenjem granica svog ovlašćenja.

Izuzetno neće odgovarati  za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva, odnosno ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

Prokura prestaje opozivom ili otkazom .

Društvo davalac prokure može istu opozvati u svako doba i tog  prava se ne može odreći, niti se to pravo može ograničiti ili usloviti.

Prokurista može dati otkaz prokure u svako doba.

Ukoliko usled otkaza prokure postoji mogućnost nastanka štete za društvo, prokurista je u obavezi da u roku od 30 dana od dana dostavljanja otkaza prokure društvu nastavi da zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

ULOGA KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U ODRŽIVOM RAZVOJU

U sadašnjem trenutku kada se tek poneke privrede sveta suočavaju sa oporavkom od globalne ekonomske krize koja je zadesila sve vodeće ekonomije sveta, a samim time se samo posledično prelila na ostatak, korporativno upravljanje je postalo bitno za prevazilaženje tog problema i jedan od rešenja u cilju održivog razvoja kome svaka ekonomija teži.

Kada govorimo o Srbiji, zemljama Balkana i ostalim tranzitornim privredama slobodno možemo reći da ekonomska kriza sa kojom smo se suočavali i koja na žalost još nije prošla je samo donekle posledica navedene globalne finansijske i ekonomske krize. Tako je prevashodno iz razloga zato što se privreda Srbije razvija u vrlo nestabilnim i porblematičnim okolnostima koje su karatkteristične za sve države koje se nalaze u tranziciji iz planske u potpunu tržišnu ekonomiju. Takvi privredni sistemi su stalno na iskušenjima zbog nasleđene i može se slobodno reći nedovoljno, a u nekim delovima apsolutno neizgrađene ekonomske i privredne strukture.

Međutim sve krize, a samim tim i ekonomska imaju svoje pozitivne strane, a to je da su one ustvari alarm za promene, koji ukazuje da se prethodni sistemi moraju rekonstruisati radi budućeg napretka.  Pozitivni uticaj ekonomske krize mogao bi se iskoristiti kao putokaz za uspostavljanje stabilnijeg i nadasve održivog razvoja.

Nacionalna strategija održivog razvoja RS koju je Vlada donela za period 2008-2017 određuje održivi razvoj kao ciljno orjentisan, dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces kojim se utiče na sve životne aspekte, kao što su ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni.

Opšte je poznato da je dobro korporativno upravljanje i upravljanje uopšte od vitalnog značaja za održivi razvoj.

Dobro funkcionisanje pravnih i državnih institucija uz neophodnu vladavinu prava je od vitalnog značaja za dobro upravljanje.  Slab pravosudni sistem u kome se zakoni ne poštuju i ne sprovode uz izraženu korupciju dovodi do potkopavanja poštovanja vladavine prava, do sveopšte degradacije i ugrožavaju težnju ka održivom razvoju i napretku.

U skladu sa napred izloženim neophodno je da se u cilju razvoja, pažnja i napori usmere ka uspostavljanju funkcionalnog pravnog poretka u kome će se sankcije za nepoštovanje zakonskih normi izricati i nadasve primenjivati, u suprotnom beta rizik koji utiče na privlačnost ulaganja u određenu zemlju u ovom slučaju u Srbiju će i dalje rasti, a samim tim preslikavaće se na rast alfa rizika koji direktno utiče na kvalitet korportivnog upravljanja u određenim kompanijama koje ipak treba da budu glavni pokretači prevazilaženja problema u kojima se nalazi privreda određene zemlje.

Jer kako je rekla Joan Robinson  „Smisao ekonomije se ne sastoji u konstruisanju modela, već u stalnom naporu da se celokupnom čovečanstvu olakša život“.

Pitanje koje se neminovno na ovom mestu nameće je kako dobro korporativno upraljanje utiče na održivi razvoj? Dobro korporativno upravljanje doprinosi održivom ekonomskom razvoju na taj način što  poboljšava poslovne rezultate kompanija i njihovu operativnu efikasnost, olakšava, a samim tim i poboljšava pristup tržištima kapitala,dovodi do  umanjenja troškova kompanija u smislu pribavljanja kapitala i podiže vrednost imovine, i doprinosi boljoj reputaciji kompanije.

Nažalost, izgleda da mali broj društava zaista shvata dubinu i složenost ove teme.

Za početak neophodno je u određenim delovima pristupiti sveobuhvatnom restruktuiranju korporatvinog upravljanja što je složen i veoma često dugotrajan proces, kome se ipak da bi se desio napredak mora pristupiti .

Tranzicioni period nacionalne ekonomije i društva u celini predstavlja sveobuhvatno prilagođavanje društva novim i  nadasve željenim standardima. U Republici Srbiji kao željeni standardi uzimaju se standardi Europske unije.

Da bi određeno privredno društvo opstalo na tržištu u novim uslovima poslovanja u najvećem broju slučajeva mora potpuno da prestane sa dosadašnjom praksom poslovanja, rada i ponašanja. Promene koje se putem principa dobrog upravljanja moraju uvesti u cilju prilagođavanja novonastalim uslovima su sveobuhvatne i zahtevaju izgradnju novog, efikasnog sistema vrednosti u poslovanju u kome će dominirati kvalitet poslovanja, poslovna etika i i nadasve poslovna kultura kojom je neophodno da određeno privredno društvo i po mogućstvu ceo privredni sistem odiše. U cilju obezbeđenja proaktivnog pristupa održivom razvoju gledano kroz prizmu dobrog korporativnog upravljanja neophodno je ograničene državne odnosno domaće investicije usmeriti ka najprofitabilnijim kompanijama.

Poboljšanje prakse upravljanja u društvu dovodi do poboljšanja sistema odgovornosti, a time se rizik da zaposleni u privrednom društvu izvrše prevaru ili da posluju u sopstvenu korist značajno smanjuje.

Da bi se sve navedene stavke počele menjati i primenjivati neophodan je kvaliteatn menadžment koji bi vodio ka pravilnom korporativnom upravljanju. Ukoliko bi se aktivno i odgvorno pristupilo primeni navedenih rešenja u prevazilaženju postojećih poroblema održivi razvoj bi u značajnom segmentu bio osiguran.

Jer kao što je rekao Adam Smith “malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg stepena varvarstva do najvišeg stepena obilja izuzev mira, niskih poreza i dobrog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodni poredak stvari.“

 

• tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

LONG TERM ECONOMY

AL IMRAN INTERNATIONAL

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

NIŠKI PORTAL

MOJ PEDIJATAR

MEDIUM and MEDIUM APPLICATION

Intervju dat za SENSA magazin 20.06.2018.

SENSA MAGAZIN