DUE DILIGENCE IZVEŠTAJ ( osnov i osvrt na pravni Due Diligence )

Due diligence ili u prevodu dužna pažnja, predstavlja izraz koji se u anglo saksonskom govornom području odakle i potiče koristi za sve vrste dubinske analize. Trenutno se najviše koristi za sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet određene transakcije.

Karakteristično je to da opšteprihvaćena i standardna pravna definicija due diligencea ne postoji. Pravnici bi to najčešće definisali kao  proces ispitivanja i istraživanja od strane potencijalnog kupca kojim bi se potvrdilo da kupac kupuje upravo ono što misli da kupuje.

Postoje različite vrste due diligence izveštaja kao što su:

  • Pravni due diligence;
  • Finansijski due diligence;
  • Tehnički due diligence;
  • Komercijalni due diligence;
  • Operativni due diligence;
  • Poreski due diligence.

Trenutna korporativna praksa upućuje na to da Due Diligence predstavlja jedan od najvažnijih koraka koji se preduzimaju u procesu prodajne transakcije jednog privrednog društva, kojom se samo ugovaranje prodaje procenjuje sa finasijskoj, pravnog i tehničkog aspekta.

Njegovo sprovođenje je važno za privredno društvo jer predstavlja sigurnosni proces kojim se izbegava mogućnost namernog ili nenamernog krivog informisanja investitora.

due-diligence-investigations-1

Izradom Due Diligence izveštaja moguće je izbeći eventualne buduće sporove koji se mogu javiti u toku i nakon prodaje privrednog društva.  Ovo je moguće upravo zbog toga što nam Due Diligence omogućava da se izvrši valjana analiza nekog pravnog društva pre, u toku i nakon sprovedene određene poslovne transakcije .

Ukoliko se Due Diligence ne sprvede povećava se rizik same prodaje, što znači  da se pristupanje kupovini jednog privrednog društva bez prethodnog postupka prikupljanja relevantnih informacija može da rezultira značajnim finansijskim gubicima investitora ( ulagača ).

Upravo zbog svega gore navedenog svaka  transakcija iz sfere poslovanja zahteva potpuni due diligence, jer međunarodno, a i domaće tržište kapitala naglašava važnost transparentnosti poslovnih aktivnosti.

Učesnici u izradi jednog due diligence-a  su najčešće prodavac odnosno vlasnik privrednog društva, kupac ( investitor ), privredno društvo čija je vrednost i potencijal predmet analize due diligence-a i poslovni savetnici.

Poslovna praksa ukazuje da proces izrade due diligence-a varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od pripremljenosti učesnika, iskustva i uigranosti poslovnih savetnika.

Sam postupak izrade se odvija po fazama za koje je obavezno da budu dobro organizovane i koordinirane.

Pravna due diligence analiza fokusira se na sve  eventualne zakonske probleme, na analizu svih ugovora prodavca sa zainteresiranim stranama. Pravnim due diligenceom takođe se može obuhvatiti i analiza cele industrijske grane kojoj pripada privredno društvo koje je predmet analize te potencijalnih pravnih i zakonskih problema. Pri analizi ispituju se svi ugovorni odnosi društva koje je predmet analize sa zainteresovanim stranama, kao što su kupci, dobavljači, zaposleni, jer navedeni ugovorni odnosi čine potencijalni rizik za sve operacije u budućnosti.

Pravni deo tima za sprovođenje due diligence analize sastavlja ugovor o prodaji, spajanju ili pripajanju.

Prema Peteru Howsonu prilikom izrade pravnog due diligencea  pregledaju se i ispituju sledeći podaci:

  • podaci o privrednom društvu;
  • finansijski podaci;
  • podaci o zaposlenima;
  • podaci o materijalnoj i nematerijalnoj imovini privrednog društva;
  • ugovorne obveze prodavca;
  • eventualni sporovi privrednog društva;
  • ostalo.

Pravni due diligence predstavlja osnovu kupoprodajnog ugovora.  Upravo zbog ovoga savetnici koji sprovode pravni due diligence treba da utvrde da li su lica koja prodaju privredno društvo ili njegove akcije zaista i zakoniti vlasnici predmeta prodaje.

Dosadašnja poslovna praksa ukazuje nam da je svest o važnosti due diligncea izuzetno mala. Kod onih koji su svesni važnosti ove analize uglavnom je zastupljena dilema da li za zradu iste angažovati određenu agenciju ili da kao naručilac pojedinačno odaberete  tačno određene stručnjake za pojedine faze postupka.

Kao neko sa iskustvom u izradi pravnog due diligencea uvek optiram za drugu mogućnost, odnosno da sami izaberete stručnjake za pojedine faze, jer tehnički ne znate koliko i kakvo iskustvo imaju lica koja Vam na raspolaganju stoje u agencijama ili da se ukoliko nemate na raspolaganju ovu mogućnost pre angažovanja agencije dobro raspitate o stručnjacima koji su u istoj angažovani.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

Advertisements

KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST – Corporate Social Responsibility

Pojam KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST ( Corporate Social Resposibility- CSR) u Srbiji je postao veoma polularan sa dolaskom inostranih kompanija i već nebrojeno puta izrabljivan od strane raznih znanjem nepotkovanih novinara,voditelja , menadžera i samoprkolamovanih korporativnih stručnjaka. Gledajući i slušajući te samozvane stručnjake za pomenutu oblast reših da se bar malo pozabavim njome i na kratko upalim svetlo i ljudima pojasnim šta se u stvari krije iza tog ekspolatisanog naziva.  

Šta je u stvari CSR?

CSR je  bitan faktor za politiku konkurentnosti jedne kompanije na tržištu, jer konkurencija zavisi od tehnologije, ugleda i poverenja koje kompanija ima na tržištu. Za svaku vrstu proizvoda formira se nova tj.drugačija ciljna grupa, odnosno formira se drugačija strategija. Tako se vrši diferencijacija proizvoda na skupine. Što se tiče kompanija i konkurentnosti one moraju da stvaraju privid da ne žele da uguše konkurenciju , jer društvo takvo ponašanje ne voli.

Izveštaji o CSR-u u većini slučajeva su samo dobro osmišljeni marketinški potezi. Jer CSR se odnosi na sve delove jednog društva – radimo za dobrobit zajednice. CSR je doprinela uvođenju nove poslovne etike po kojoj se kompanija stara da ima uvažavanje od sredine u kojoj posluje. Na osnovu toga dolazimo da kao osnovni cilj u izveštajima o CSR većina kompanija navodi : da teže uključivanju na tržište rada što više stanovnika , da će se boriti za podizanje opšteg nivoa zdravlja promenom tehnologije koju kompanija koristi ,da će poštovati ljudska prava, da će se zalagati za poštovanje politike rodne ravnopravnosti u svim delovima kompanije sa posebnim osvrtom na upravljačke pozcije, te da će unaprediti standarde poslovanja u zemlji u kojoj radi.

Imajući u vidu da  jednu kompaniju čine ljudi koji su u njoj zaposleni, da oni sa njihovim znanjem, umećem, voljom, snagom i karakterom oblikuju imidž jedne kompanije mogu slobodno reći da se CSR  počinje razvijati kod kuće te da morate prvo biti odgovorni kako biste postali deo društveno odgovorne kompanije, jer kompanija vas odgovornosti ne može naučiti, ona vas može samo prisiliti na takvo ponašanje.

CSR strategija bazira se na menadžerskoj odgovornosti akcionarima, ne za dividende , nego za ukupno uvećanje kapitala kompanije  jer je cena akcija u neposrednoj vezi sa poverenjem koje korisnici  imaju u kompaniju , poverenje kolearira sa cenom akcija.  Jedno istraživanje sprovedeno u Evropi pokazalo je da 70 %  kupaca radije koristi proizvode kompanije koja je društveno odgovorna .

CSR je način na koji kompanija povećava svoj ugled , a takođe i jedan od načina putem koga se ugled i najbrže gubi . CSR se manifestuje  u lepo uređenom prostoru koji predstavlja imidž kompanije, lepo uređenoj okolini fabrike ili kompanije i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju dobrobiti i napretka cele zajednice, što nesumnjivo vodi kao održivom razvoju kome svi treba da težimo.  

CSR - Bojana

Na tržištu kapitala CSR se manifestuje pomoću stabilnosti cena akcija i u njihovom blagom rastu .  Nije cilj da akcije naglo poskupljaju jer to će privući isključivo špekulativni kapital , zbog toga što menadžer neće moći da održi stabilnu cenu akcija na tržištu.

CSR ima takođe i uticaj na javni poredak jer kompanija ne sme da stvori privid da ne poštuje pravni poredak, iako svi znamo da u većini slučajeva kompanije friziraju finansijske izveštaje i da su to obično kompanije koje su bile najglasnije u isticanju njihove borbe i zalaganja za ljudska prava u svojim CSR izveštajima.

Značajno je to da je politika CSR koja podrazumeva aktivnost na lokalnom nivou , namenjena  prevashodno velikim kompanijama koje uobičajeno svoje prioritete ističu na globalnom nivou. Kada je reč o uticaju na mikro celinu  mnogo su pažljivije male kompanije . One se staraju da određeni prioriteti dođu do izražaja odnosno kod njih je izraženo da se drže dobrih poslovnih običaja.

Male kompanije insistiraju na svojoj tzv. sudbinskoj vezanosti za lokalnu sredinu, dok se velike kompanije u većini slučajeva sele tamo gde su im bolji uslovi za njihovu proizvodnju.

Bitna stvar u politici CSR je to da multinacionalne kompanije koje posluju u različitim tj.demokratski i nedemokratski uređenim društvima  kroz  politiku CSR treba načelno da ponude više društvu koje je nedemokratski uređeno. Menadžeri kompanije moraju da ubede manjinske i većinske akcionare da je novac koji bi otišao na isplatu dividendi bolje utrošiti za korist cele zajednice. Na taj način CSR  tj. što ste vi više društveno odgovorni , vaša kompanija postaje pojam odnosno postaje brend. Prestiž iz jedne sfere se prenosi u drugu sferu.

Politika CSR je realnost , kompanija zaista mora da vodi računa o svom imidžu  i mora da se vodi po principu dobrovoljnosti  . Nadam se da će ovaj tekst o CSR uticati na kompanije u Srbiji da i u budućnosti vrše pozitivan uticaj na društvo u celini , jer je za samu kompaniji od velikog značaja da se pokaže kao ” patriotska kompanija “.

Volela bih da vodeći menadžeri prepoznaju CSR kao jednu od bitnih razlika među konkurencijom  jer u moru istih  proizvoda i usluga kupca i budućeg ulagača nešto mora da privuče baš vama.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

PROKURA

Prokura predstavlja poslovno punomoćje čija su sadržina i obim ovlašćenja određeni Zakonom ( Zakonom o privrednim društvima ) . U pitanju je najšire punomoćje sa posebnim ograničenjima.

Prokurom privredno drušvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u  ime i za račun društva ( davaoca prokure ) zaključuju pravne poslove i preduzimaju pravne radnje.

Naš Zakon o privrednim društvima  određuje  da  se izuzetno prokura može izdati  i samo za ogranak društva.

Zakon izričito određuje da se prokura daje u pisanom obliku

Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno.

Prokuru daje direktor  privrednog druŠtva uz saglasnost organa upravljanja (što je uslov za registraciju).

Kada je u pitanju prokura koju daje preduzetnik on prokuru izdaje lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice.

Nakon imenovanja prokuriste neophodno je da isti bude registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji  i da prilikom potpisivanja dokumenata u ime društva uz svoje ime navede i svoju funkciju.

Što se tiče prenosivosti prokure, važno je istaći da je ona neprenosiva i prokurista ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.

Prokura

Sobzirom na broj prokurista  postoje dve vrste prokure :

  • Pojedinačna;
  • Zajednička ( skupna ) .

Pojedninačna prokura moze da se da  jednom ili većem broju lica. Kada  je data većem broju lica, svaki od prokurista nastupa samostalno   ukoliko u porkuri nije naznačeno da se radi o zajedničkoj prokuri

Zajednička prokura daje se većem broju lica koji se moraju saglasiti da bi njihove radnje bile punovažne, osim ukoliko je u samoj prokuri navedeno da je za punovažnost  dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista. Ova saglasnost se može dati kao prethodna ili naknadna.

Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.

Ograničenja prokure su imperativnog karaktera i prokurista bez posebnog ovlašćenja ne može da :

1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;

2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;

3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Postoji  mogućnost da se prokuristi ograniče ovlašćenja supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste u kom slučaju se radi o zajedničkoj prokuri.

Prokurista odgovara za štetu koju nanese društvu prekoračenjem granica svog ovlašćenja.

Izuzetno neće odgovarati  za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva, odnosno ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

Prokura prestaje opozivom ili otkazom .

Društvo davalac prokure može istu opozvati u svako doba i tog  prava se ne može odreći, niti se to pravo može ograničiti ili usloviti.

Prokurista može dati otkaz prokure u svako doba.

Ukoliko usled otkaza prokure postoji mogućnost nastanka štete za društvo, prokurista je u obavezi da u roku od 30 dana od dana dostavljanja otkaza prokure društvu nastavi da zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

ULOGA KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U ODRŽIVOM RAZVOJU

U sadašnjem trenutku kada se tek poneke privrede sveta suočavaju sa oporavkom od globalne ekonomske krize koja je zadesila sve vodeće ekonomije sveta, a samim time se samo posledično prelila na ostatak, korporativno upravljanje je postalo bitno za prevazilaženje tog problema i jedan od rešenja u cilju održivog razvoja kome svaka ekonomija teži.

Kada govorimo o Srbiji, zemljama Balkana i ostalim tranzitornim privredama slobodno možemo reći da ekonomska kriza sa kojom smo se suočavali i koja na žalost još nije prošla je samo donekle posledica navedene globalne finansijske i ekonomske krize. Tako je prevashodno iz razloga zato što se privreda Srbije razvija u vrlo nestabilnim i porblematičnim okolnostima koje su karatkteristične za sve države koje se nalaze u tranziciji iz planske u potpunu tržišnu ekonomiju. Takvi privredni sistemi su stalno na iskušenjima zbog nasleđene i može se slobodno reći nedovoljno, a u nekim delovima apsolutno neizgrađene ekonomske i privredne strukture.

zastita-zivotne-sredine-05_0

Međutim sve krize, a samim tim i ekonomska imaju svoje pozitivne strane, a to je da su one ustvari alarm za promene, koji ukazuje da se prethodni sistemi moraju rekonstruisati radi budućeg napretka.  Pozitivni uticaj ekonomske krize mogao bi se iskoristiti kao putokaz za uspostavljanje stabilnijeg i nadasve održivog razvoja.

Nacionalna strategija održivog razvoja RS koju je Vlada donela za period 2008-2017 određuje održivi razvoj kao ciljno orjentisan, dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces kojim se utiče na sve životne aspekte, kao što su ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni.

Opšte je poznato da je dobro korporativno upravljanje i upravljanje uopšte od vitalnog značaja za održivi razvoj.

Dobro funkcionisanje pravnih i državnih institucija uz neophodnu vladavinu prava je od vitalnog značaja za dobro upravljanje.  Slab pravosudni sistem u kome se zakoni ne poštuju i ne sprovode uz izraženu korupciju dovodi do potkopavanja poštovanja vladavine prava, do sveopšte degradacije i ugrožavaju težnju ka održivom razvoju i napretku.

U skladu sa napred izloženim neophodno je da se u cilju razvoja, pažnja i napori usmere ka uspostavljanju funkcionalnog pravnog poretka u kome će se sankcije za nepoštovanje zakonskih normi izricati i nadasve primenjivati, u suprotnom beta rizik koji utiče na privlačnost ulaganja u određenu zemlju u ovom slučaju u Srbiju će i dalje rasti, a samim tim preslikavaće se na rast alfa rizika koji direktno utiče na kvalitet korportivnog upravljanja u određenim kompanijama koje ipak treba da budu glavni pokretači prevazilaženja problema u kojima se nalazi privreda određene zemlje.

Jer kako je rekla Joan Robinson  „Smisao ekonomije se ne sastoji u konstruisanju modela, već u stalnom naporu da se celokupnom čovečanstvu olakša život“.

Pitanje koje se neminovno na ovom mestu nameće je kako dobro korporativno upraljanje utiče na održivi razvoj? Dobro korporativno upravljanje doprinosi održivom ekonomskom razvoju na taj način što  poboljšava poslovne rezultate kompanija i njihovu operativnu efikasnost, olakšava, a samim tim i poboljšava pristup tržištima kapitala,dovodi do  umanjenja troškova kompanija u smislu pribavljanja kapitala i podiže vrednost imovine, i doprinosi boljoj reputaciji kompanije.

Nažalost, izgleda da mali broj društava zaista shvata dubinu i složenost ove teme.

Za početak neophodno je u određenim delovima pristupiti sveobuhvatnom restruktuiranju korporatvinog upravljanja što je složen i veoma često dugotrajan proces, kome se ipak da bi se desio napredak mora pristupiti .

Tranzicioni period nacionalne ekonomije i društva u celini predstavlja sveobuhvatno prilagođavanje društva novim i  nadasve željenim standardima. U Republici Srbiji kao željeni standardi uzimaju se standardi Europske unije.

Da bi određeno privredno društvo opstalo na tržištu u novim uslovima poslovanja u najvećem broju slučajeva mora potpuno da prestane sa dosadašnjom praksom poslovanja, rada i ponašanja. Promene koje se putem principa dobrog upravljanja moraju uvesti u cilju prilagođavanja novonastalim uslovima su sveobuhvatne i zahtevaju izgradnju novog, efikasnog sistema vrednosti u poslovanju u kome će dominirati kvalitet poslovanja, poslovna etika i i nadasve poslovna kultura kojom je neophodno da određeno privredno društvo i po mogućstvu ceo privredni sistem odiše. U cilju obezbeđenja proaktivnog pristupa održivom razvoju gledano kroz prizmu dobrog korporativnog upravljanja neophodno je ograničene državne odnosno domaće investicije usmeriti ka najprofitabilnijim kompanijama.

Poboljšanje prakse upravljanja u društvu dovodi do poboljšanja sistema odgovornosti, a time se rizik da zaposleni u privrednom društvu izvrše prevaru ili da posluju u sopstvenu korist značajno smanjuje.

Da bi se sve navedene stavke počele menjati i primenjivati neophodan je kvaliteatn menadžment koji bi vodio ka pravilnom korporativnom upravljanju. Ukoliko bi se aktivno i odgvorno pristupilo primeni navedenih rešenja u prevazilaženju postojećih poroblema održivi razvoj bi u značajnom segmentu bio osiguran.

Jer kao što je rekao Adam Smith “malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg stepena varvarstva do najvišeg stepena obilja izuzev mira, niskih poreza i dobrog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodni poredak stvari.“

 

  • tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

RODNA RAVNOPRAVNOST U UPRAVLJANJU I PRIMER DOBRE RODNE PRAKSE U SRBIJI

Rodna rаvnoprаvnost je  deo ljudskih prаvа. Ljudskа prаvа morаju biti gаrаntovаnа i obezbeđenа svаkom člаnu društvа. Bez postojanja jednakih mogućnosti, uslova i grancija za poštovanje i uživanje ljudskih prava nije moguće zamisliti jednu demokratski uređenu državu.  Upravo rodna ravnopravnost pretpostavlja da i muškarci i žene imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje ljudskih prava.

U našem prezentu, žene i muškarci su u velikom broju slučajeva žrtve različitih oblika diskriminacije. Na žalost društvene, političke , radno pravne i mnoge druge nejednakosti su i dalje veoma zastupljene.

Potrebno je istaći da se u EU rodna ravnopravnost smatra neophodnim uslovom za ostvarivanje ciljeva rasta, zapošljavanja i sveukupnog napretka društvene zajednice.

Sve neravnopravnosti po osnovu roda moguće je uspešno rešiti najpre kroz usvajanje  i nakon toga kroz aktivnu implementaciju i primenu novih pristupa u svim oblastima života.

Cilj uvođenjа rodne rаvnoprаvnosti u glаvne tokove je trаnsformаcijа nerаvnoprаvnih društvenih strukturа u strukture koje su rаvnoprаvne i prаvične i zа žene i zа muškаrce.

 

gender

U korporativnom svetu uočeno je da kompаnije koje imаju visoku zаstupljenost ženа nа vodećim pozicijаmа аktivno rаde nа tome već decenijаmа.

Veomа čest slučаj je dа direktori koji se zаlаžu zа rodnu rаvnoprаvnost ne rаzmišljаju sаmo u interesu mаksimizаcije profitа, već to doživljаvаju lično. Oni su nаjverovаtnije i sаmi bili žrtve diskriminаcije  ili su  bili svedoci iste i njenih posledicа. Morаli su veomа nаporno dа rаde dа bi uspeli i zbog togа imаju želju dа bаr pokušаju, sаdа kаdа su u mogućnosti dа drugimа  učine lаkšim put kа uspehu. Ako ništа drugo, ondа im bаr mogu otvoriti vrаtа, kojа su do sаdа bilа zаbrаvljenа diskriminаcijom.

Dа bi jednа korporаtivnа politikа u težnji kа rodnoj rаvnoprаvnosti imаlа uspehа nisu dovoljni sаmo pojedinаčni pokušаji direktorа ili pojedinаcа nа rukovodećim pozicijаmа, već je neophodno u tаj poduhvаt uključiti ceo menаdžment sа posebnim osvrtom nа HR deo. Ali obzirom dа sve počinje sа vrhа, neophodno je dа rukovodeći ljudi kompаnije budi аktivni i dа imаju čvrstu veru i želju zа implementаcijom rodne rаvnoprаvnosti.  Uspešne kompаnije konstаtnto rаde nа rodnoj rаvnoprаvnosti uz neophodno vođstvo HR-а nа tri veomа vаžnа područjа:rаzvoj tаlentovаnih ženа, plаnirаnje nаslednikа i merenje rezultаtа.

00000rodnar

U Srbiji znаčаj ekonomskog osnаživаnjа ženа i koristi koje iz togа proizilаze niko ne osporаvа, ne sаmo iz uglа ženskih prаvа nego i sа stаnovištа ekonomskog nаpretkа i sаme produktivnosti.

Ovde se nаjpre rаdi o pitаnju prаvde i jednаkosti. Jer ukoliko zаistа želimo dа imаmo poslovni svet koji će biti funkcionаlаn morаmo se boriti zа jednаku zаstupljenost polovа, а ne dа iz njegа izostаvimo polа populаcije.

Nа žаlost u srpskoj reаlnosti, bаr onoj  kojа se tiče delа formаlnog zаpošljаvаnjа još uvek nije ostvаrenа jednаkost između ženа i muškаrаcа.

Nezаposlenost ženа  Srbiju  je pozicionirаlа među zemlje sа nаjvišim stepenom nezаposlenosti u Evropi  što je dovelo do togа dа je položаj nezаposlene žene  tаkаv dа onа imа slаbe izglede zа stаlno zаpošljаvаnje,  zаpošljаvаnje nа poslove sа niskim ili neredovnim isplаtаmа, niskim i neredovnim isplаtаmа nаknаdа zа nezаposlene, te mаlim šаnsаmа zа prekvаlifikаciju, dokvаlifikаciju ili profesionаlnu reorijentаciju.

Na žalost prema podаcimа žensko preduzetništvo se u Srbiji i dаlje može okаrаkterisаti kаo mikro jer u skoro 99 % tа preduzećа upošljаvаju mаnje od deset rаdnikа i to je uglаvnom poslovаnje koje se vezuje zа sektor uslugа i orjentisаno je nа lokаlno tržište. Rаzlog tome se osim rodne diskriminаcije može trаžiti i u činjenici dа su se žene kаsnije  uključile u biznis, аli i u tome što se one češće opredeljuju nа zаtvаrаnje svojih preduzećа od svojih muških konkurenаtа, jer se često nаlаze u nekonkurentnom položаju usled čegа je njihovo poslovаnje sаmim tim teško održivo kаo produktivno nа duže stаze.

Zakonom o ravnopravnosti polova  koji je stupio na snagu  2009. godine  predviđena je  politika jednake mogućnosti i ravnopravno učešće svih polova u svim oblastima i aspektima  života.

Politika jednake mogućnosti pretpostavlja proaktivan pristup naročito od strane državnih,  pokrajinskih i organa lokalne samouprave. Neophodno je da pristup bude usmeren na ostvarivanje postavljenih ciljeva i pretpostavki da žene i muškarci u stvarnosti i praksi imaju i uživaju ista prava i slobode pri čemu su lišeni bilo kog oblika direktne ili indirektne diskriminacije.

Srbijа se kаdа je reč o rodnoj rаvnoprаvnosti nаlаzi nа 42. mestu od 136 držаvа svetа koje su bile obuhvаćene izveštаjem Svetskog ekonomskog forumа.

Na ovom mestu neophodno je istaći primer dobre prakse politike rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog pristupa po osnovu roda Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu  koja je preduzela neophodne mere u skladu sa  navedenom antidiskriminacionom politikom po osnovu roda.

U skladu sa antidiskriminacionim propisima Republike Srbije, Univerzitetska dečija klinika je tokom avgusta 2014. godine  usvojila Odluku o finansijskoj nadoknadi troškova pratilaca pacijenata u kojoj se određuje da  se kao pratilac pacijenta smatra roditelj / usvojitelj / staratelj / hranilac ili drugo blisko lice iz porodice, bez obzira na pol.

Važno je istaći  da je prema  podаcima međunаrodne orgаnizаcije  Interplаnetаrne Unije  zа 2013. godinu Srbijа se nаlаzi nа 23.mestu liste držаvа sа nаjvećim brojem ženа u pаrlаmentu  ( 33,2 % ) , što je stаvljа nа poziciju ispred većine držаvа člаnicа EU, i ispred držаvа iz regionа.

Bitno je istaći da je u 2016. godini Republika Srbija postala prav država van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.  Navedeni indeks meri  napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u sledećim  oblastima:

  1. rad ( učešće u poslovima, podela poslova i kvalitet poslova koji obavljaju žene);
  2. novac ( ekonomska situacija žena i pristup finansijskim resursima);
  3. znanje ( dostignuća o obrazovanju, podele u stopama obrazovanja, konstantno učenje);
  4. trošenje vremena (usklađivanje između posla, brige o domaćinstvu i porodici, društvene aktivnosti);
  5. moć ( učešće u politici, društvena moć i ekonomska moć );
  6. zdravlje ( pristup zdravstevnim uslugama, zdravstveni status).

 

I pored  dosаdаšnjih zаkonskih obаvezа, podzаkonskih regulаtivа i postojećih dobrih prаksi kompаnijа, i dаlje je više nego potrebno dа se korporаtivnа  znаnjа i prаkse u Srbiji dodаtno unаprede iz oblаsti ženskih prаvа i rodne rаvnoprаvnosti, kаko bi to doprinelo izgrаdnji snаžnog uzаjаmnog delovаnjа аkterа iz rаzličitih sektorа, uključujući držаvni sektor i civilno društvo, koji će udruženim snаgаmа аktivno delovаti nа plаnu promocije rodne rаdnoprаvnosti u svojim odnosimа sа poslovnom zаjednicom.

Promocijа rodne rаvnoprаnvnosti  u poslovnoj zаjednici ogledа se u progrаmimа koji su usmereni nа zаpošljаvаnje ženа, od kojih je nаjznаčаjniji onаj koji se tiče kontinuirаnog obrаzovаnjа i učenjа tokom celog životа

Nadamo se i verujemo  da će pozitivan primer  Parlamenta i Univerzitetske dečije klinike   slediti mnogi, jer  ne možemo očekivati da će nejednakost na osnovu roda nestati sama preko noći, nego da je reč o dugotrajnom procesu koji zahteva učestvovanje svakog pojedinca bez izuzetka.

 

  • tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

CENTAR ZA MAME

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE