OPREZ MINE! Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju

U svetu se danas, 4. aprila, u skladu sa odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju.

Ovaj datum prvi put je obeležen 2006. godine, kao podsetnik globalnoj zajednici da mine, municija i neeksplodirana ubojna sredstva i dalje povređuju i ubijaju hiljade ljudi širom sveta uključujući i decu.

Tema ovogodišnjeg  Međunarodnog  dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je „Zaštita života. Izgradnja mira“.

Prema UN-u protivminsko delovanje je naziv koji se koristi kao zajednički pristup koordinaciji i rešavanju problema mina što podrazumijeva pet aktivnosti važnih za sigurnost života ljudi:

1.razminiranje (uključujući izviđanje, redukciju i označivanje minski sumnjivih prostora),

2.edukaciju stanovništva zbog opasnosti od mina,

3. zbrinjavanje i pomoć žrtvama mina i njihovu reintegraciju u društvo,

4. zagovaranje protiv mina i

5. uništavanje uskladištenih zaliha mina.

Svake godine, 4. aprila, širom sveta se obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju kako bi se rasvetlile opasnosti koje predstavljaju nagazne mine i eksplozivni ostaci nakon  rata. Ovaj dan služi kao podsetnik na razarajući uticaj ovih skrivenih opasnosti na pojedince, zajednice i zemlje dugo nakon što su sukobi okončani.

Primarni cilj Međunarodnog dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je podizanje svesti o stalnoj opasnosti od mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava, koji nastavljaju da oduzimaju živote i sakate pojedince, posebno u regionima pogođenim sukobima.

Ovo neselektivno oružje ne samo da uzrokuje  zičku štetu već i ometa društveni i ekonomski razvoj ograničavajući pristup zemljištu za poljoprivredu, infrastrukturu i osnovne usluge. Kroz različite obrazovne inicijative Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  ima za cilj da edukuje zajednice o rizicima povezanim sa nagaznim minama i promoviše bezbedno ponašanje kako bi se sprečile nesreće. Programi obuke uče pojedince kako da identifikuju, prijave i izbegnu opasnosti od eksploziva, čime se na kraju smanjuje broj žrtava i povreda izazvanih ovim smrtonosnim uređajima.Štaviše, Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  služi kao platforma za zagovaranje napora u uklanjanju mina, programa pomoći žrtvama i međunarodne saradnje u rešavanju globalne krize koja se odnosi na  mine.

Podržavajući inicijative protivminskog delovanja, vlade, organizacije i pojedinci mogu doprineti da pogođena područja postanu sigurnija i pogodnija za održivi razvoj.

Foto: Bojana Bogojevic – Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Kao izbeglica,osoba koja je preživela građanski rat i počasni ambasador mira , mogu da kažem koliko su mine razorne. Važno je podići svest o njihovoj razornosti i nikada ne prestati pričati jer su mine još opasnije nakon rata pošto minska polja često nisu postavljena prema vojnim  udžbenicima, a zbog erozije zemljišta, dislociranja minskih polja usled zemljotresa, zbog vremenskih nepogoda, a i vremenske distance veoma je  otežano  lociranje minskih polja, mina  i čišćenje zemljišta.

Dok obeležavamo Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  , hajde da ponovo potvrdimo našu posvećenost stvaranju sveta bez opasnosti od mina i eksplozivnih ostataka rata. Radeći zajedno na podizanju svesti, podršci preživelima i čišćenju kontaminiranih područja, možemo izgraditi bezbedniju i sigurniju budućnost za sve.

Budimo solidarni i udružimo se kako bismo osigurali da niko ne postane žrtva skrivenih opasnosti koje vrebaju ispod površine. Isključivo zajednički možemo  utrti put ka svetu bez mina i svetu u kome se svi sa podjednakom šansom krećemo ka bezbednijoj budućnosti i održivom razvoju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

„Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

Hajde da se odazovemo pozivu Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i da se večeras 23.03.2024.godine u 20.30 časova, pridružimo globalnoj akciji „Sat za planetu Zemlju“ i na taj način doniramo jedan sat našeg vremena prirodi.

Svake godine ljudi širom sveta okupljaju se kako bi učestvovali u „Satu za planetu Zemlju“, simboličnom događaju koji podstiče pojedince, zajednice i kompanije da na jedan sat isključe nebitna svetla kao snažan simbol njihove posvećenosti planeti. Osnovan od strane WWF 2007. godine, „Sat za planetu Zemlju“ je od tada prerastao u svetski pokret, jačajući svest o hitnoj potrebi za delovanjem u vezi sa klimatskim promenama i inspirišući kolektivne napore za zaštitu životne sredine. Održavajući se svake godine poslednje subote marta, „Sat za planetu Zemlju“ prevazilazi geografske granice i kulturne razlike, ujedinjujući milione ljudi iz različitih sredina u zajedničkom trenutku razmišljanja i akcije.

Gašenjem svetla na 60 minuta, učesnici pokazuju svoju podršku održivom razvoju i posvećenost smanjenju potrošnje energije, smanjenju emisije ugljenika i očuvanju prirodnih resursa.

Republika Srbija se u ovu akciju uključila 2009. godine. Važno je istaći da se broj gradova i opština koje učestvuju povećava iz godine u godinu, tako je prošle godine bilo više od 70 učesnika koji su isključili javnu rasvetu ili rasvetu znamenitosti kulture i istorije.

Bojana Bogojevic – Women In Sustainability

„Sat za planetu Zemlju“ služi kao dirljiv podsetnik na hitnost rešavanja klimatskih promena i njihovih dalekosežnih posledica na planetu i njene stanovnike.

Kako efekti globalnog zagrevanja postaju sve očigledniji, od ekstremnih vremenskih prilika do porasta nivoa mora i gubitka biodiverziteta, potreba za usaglašenim delovanjem u borbi protiv klimatskih promena nikada nije bila veća. „Sat za planetu Zemlju“ pruža mogućnost pojedincima, organizacijama i vladama da ponovo potvrde svoju posvećenost pravipnom upravljanju životnom sredinom, dok inspirišu druge da prihvate održive prakse u svom svakodnevnom životu. Pored svog simboličkog značaja, „Sat za planetu Zemlju“ je katalizovao opipljive promene tako što je pokrenuo razgovore i pokrenuo inicijative koje predvodi zajednica. Od lokalnih događaja koji promovišu obnovljivu energiju do edukativnih radionica i aktivnosti sadnje drveća, „Sat za planetu Zemlju“ osnažuje pojedince da svojom aktivnošću naprave razliku i utiču na pozitivne promene usmerene ka očuvanju životne sredine u okviru svojih sfera uticaja. Štaviše, „Sat za planetu Zemlju“ pojačava ulogu kompanija i donosioca odluka u unapređenju održivosti. Kompanije su iskoristile „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da pokažu svoju posvećenost društvenoj odgovornosti preduzeća, implementirajući energetski efikasne mere i podržavajući ekološke prakse. Slično tome, lideri vlada su iskoristili „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da istaknu i potvrde svoju posvećenost klimatskim akcijama, otkrivajući politike i investicije koje imaju za cilj smanjenje karbonskog otiska i promovisanje čistih tehnologija. Dok se svet nastavlja da bori sa dalekosežnim implikacijama klimatskih promena, „Sat za planetu Zemlju“ predstavlja svetionik nade, podstičući osećaj globalne solidarnosti i osnažujući pojedince da budu deo rešenja. Udruživanjem snaga u trenucima kolektivne akcije, ljudi širom sveta, ma gde de nalazili mogu doprineti održivijoj budućnosti za generacije koje dolaze.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/ : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena https://najboljamamanasvetu.com/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/65fee5c519612d69d7343d9d : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute  ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.

Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast  globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.

Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do  porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju  kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja  hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje  jer mogu uticati  na promene  koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.

Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je  toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.

Sve napred navedeno predstavlja  samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.

Zarazne bolesti

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.

+ Širenje staništa komaraca

  + Povećan rizik od prenošenja malarije

  + Veća incidencija denga groznice

Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom

Povišene  globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi  populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.

+ Toplotni talasi i njihova frekvencija

  + Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti

  + Veća incidenca toplotnog udara

Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti

Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost  zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).

  + Zagađenje vazduha i njegovi izvori

  + Povećani nivoi zagađivača

  + Pogoršanje respiratornih bolesti

Mentalno zdravlje i klimatske promene

Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost  doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.

+ Psihološki problemi i klimatske promene

  + Anksioznost i depresija

  + Posttraumatski stresni poremećaj

Osetljiva populacija

Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene  imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja

Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.

   + Strategije prilagođavanja:

  + Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike

  + Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite

  + Strategije ublažavanja:

  + Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije

  + Promovisanje održivog transporta

Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.

Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.

Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.

https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

ISTORIJAT :

Svetski dan zaštite životne sredine je koncipiran davnog, sada već u proslom veku juna 1972.godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju, koja je održana u Stokholmu, gde su prisutni delgati diskutovali o ekološkim pitanjima i izazovima za svet.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 5. jun za Svetski dan zaštite životne sredine kako bi označila početak podizanja globalne ekološke svesti i akcije.

Od 5.juna 1972.godine se Svetski dan zaštite životne sredine obeležava svake godine, sa različitom temom.

Ovaj prvi Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je 1973. godine pod temom „Samo jedna zemlja“.

VAŽNOST :

Svetski dana zaštite životne sredine porastao je na značaju koji ima širom sveta.

Ova globalna važnost se ogleda u tome da je postao značajna platforma za vlade, organizacije i pojedince da pokažu inicijative i projekte koji su posvećeni radu na promociji održive prakse i koji se bave ekološkim izazovima.

Važno je istaći da Svetski dan životne sredine služi kao podsetnik da svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine.

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Svake godine,domaćin Svetskog dana životne sredine je u drugoj zemlji, a zemlja domaćin preuzima vodeću ulogu u organizovanju događaja, aktivnosti i kampanja usmerenih ka podizanje svesti o pitanjima životne sredine i podstiče na delovanje.

Zemlja domaćin takođe bira određenu temu na koju će se fokusirati tokom cele godine.

Ovogodišnji Svetski dan životne sredine 2023. će se fokusirati na borbu protiv zagađenja plastikom i biće usredsređen na rešenja za zagađenje plastikom.

Godine 2023. obeležava se 50. godišnjica Svetskog dana zaštite životne sredine, a ove godine domaćin je Obala Slonovače, u partnerstvu sa Holandijom.

KAKO OBELEŽITI I PROSLAVITI SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Kako je navedeno napred u tekstu svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine, te shodno tome navodim neke od mogućih načina da obeležite ovaj veliki dan:

• Prisustvujte lokalnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Prirustvujte virtuelnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Uključite se u čišćenje – tema Svetskog dana zaštite životne sredine 2023. je borba protiv zagađenja plastikom;
• Vodite konstruktive razgovore protiv zagađenja plastikom.

Pridružite se proslavi Svetskog dana zaštite životne sredine – #WorldEnvironmentDay jer možemo pobediti zagađenje od plastike #BeatPlasticPollution!

Na kraju bih podvukla da je od izuzetne važnosti i da je neophodno da svi radimo kao jedan da bismo prekinuli našu zavisnost od plastike i izgradili zaista stvarnu cirkularnu ekonomiju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od:

https://www.mojpedijatar.co.rs/svetski-dan-zastite-zivotne-srednine-2023/: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023 https://najboljamamanasvetu.com/svetski-dan-zastite-zivotne-sredine-2023/647e3122d4de34048decb6e0: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

Sa 161 glasom za i osam uzdržanih, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u četvrtak  28.07.2022. godine  istorijsku rezoluciju  kojom se pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini proglašava univerzalnim ljudskim pravom.

Generalni sekretar UN-a  António Guterres  nazvao je ovaj razvoj događaja „istorijskim“ i izjavio da će „rezolucija pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjitii nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama…“ Prema rečima iznetim u  saopštenju za štampu UN-a, visoki komesar UN-a Michelle Bachelet  podržala je rezoluciju, ali je istakla da „jednostavna afirmacija našeg prava na zdravu životnu sredinu nije dovoljna” i da „države moraju da sprovedu svoje međunarodne obaveze i povećaju svoje napore da to ostvare”. 

Tekst rezolucije su prvobitno predstavile Kostarika, Maldivi, Slovenija i Švajcarska u junu 2021. godine, ali ga sada kosponzoriše više od 100 država. Tekst rezolucije tek treba da bude objavljen.

Na ovom mestu važno je napomenuti da  je  godine 1972. Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini koja je održana u Stokholmu, završena sopstvenom istorijskom deklaracijom,a ujedno je  bila I prva koja je postavila pitanja životne sredine u prvi plan međunarodnih briga i označila početak dijaloga između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju o vezi koja postoji između ekonomskog rasta, zagađenja vazduha, vode i okeana i blagostanja ljudi širom sveta

Neophodno je istaći, da kao što je i sam generalni sekretar UN naveo , novopriznato pravo biće ključno za rešavanje trostruke planetarne krize.

Da bi bilo jasnije ovde se misli na tri glavne međusobno povezane ekološke pretnje sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava, a to su : klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta – , a sve navedeno je pomenuto u tekstu rezolucije.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen i od :

https://najboljamamanasvetu.com/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/62ea97f0c1e4db047ebe2b03: GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM https://www.mojpedijatar.co.rs/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/ : GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

SRBIJA OVERSHOOT DAY 2022 : 8 JULI

„Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu.” Mahatma Gandi 

8 juli 2022. je  Overshoot Day za Republiku Srbiju. 

Šta to u stvari znači? 

To znači da kada bi ostatak stanovnika planete živeo na način na koji žive stanovnici Srbije Earth Overshoot Day bi bio 8.07.2022.godine. 

Ono što je za zabrinjavanje je podatak da Overshoot Day ukazuje na to da su  stanovnici Republike Srbije  u periodu od 1.januara do 8.jula koristili  u proseku onoliko iz prirode koliko se planeta obnavlja tokom cele godine, po osobi.

Da bi podaci bili zanimljiviji bitno je ukazati da je stanovnicima Republike Srbije potrebna  1,8 Srbija da podmire svoje potrebe sa sadašnjim načinom života. 

Izvor: Environment Cartoons by Chris Madden

Što se tiče poređenja sa zemljama u regionu i okruženju  pregled zemalja sa datumima izleda ovako: 

Slovenija: 18.04.2022.      ( 30.04.2021.)

Crna Gora: 17.05.2022.      ( 23.05.2021.)

Hrvatska: 29.05.2022.       ( 06.06.2021.)

BiH:   29.05.2022.      ( 17.06.2021.)

Severna Makedonija :  06.07.2022.  ( 10.07.2022.)

Rumunija : 11.06. 2022. (21.06.202.)

Albanija: 11.03.2022.     ( 12.10.2021.)

Bugarska : 09.06. 2022.     ( 10. 06. 2021.)

Mađarska : 30.05.2022.      ( 08.06.2021.) 

Kao što možemo primetiti, a što je ujedno i globalni trend svi znamo da nas je pandemija Covid 19 globalno usporila, zatvorila, te da smo zahvaljujući restrikcijama manje putovali, a samim time manje trošili fosilna goriva bar na ovaj način. Sa popuštanjem mera i sa žargonski rečeno otvaranjem zemalja izgleda da se vraćamo starim navikama. 

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je to da ukoliko zaista  želimo da zadržimo granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, potrebne su nam drastične promene. Neophodan je izlazak iz naše zone komfora, što nije ni malo lak zadatak. Ali ukoliko želimo da imamo budućnost koja neće ličiti na postapokaliptične holivudske filmove svakodnevne promene za koje ćemo se opredeliti je najmanje što svako od nas kao pojedinac može da učini. 

Jer, da ne zaboravimo, da protiv klimatskih promena ne postoji vakcina i da je neophodno zajedničko i iznad svega kontinuirano delovanje kako bi se ovaj multidimenzionalni rizik uspešno rešio.  

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/SRBIJA-OVERSHOOT-DAY-2022-8-JULI-

https://www.mojpedijatar.co.rs/8-juli-2022-je-overshoot-day-za-republiku-srbiju-sta-to-u-stvari-znaci/