NASILJE NAD ŽENAMA I ODRŽIVI RAZVOJ

25.novembar se svuda u svetu obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama .

Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, datum su prihvatile Ujedinjene nacije 1990. godine, kada je i službeno potvrđen kao „međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama“. 

Na ovaj dan dan Ujedinjene nacije, vlade i organizacije širom sveta pozivaju sve aktere društva da se uključe u aktivnost čiji je cilj da se spreči nasilje nad ženama.

Poražavajuća činjenica je da  nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja jedno od najrasprostranjenijih, najupornijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u današnjem svetu.

U 28 država Evropske unije, nešto više od jedne od pet žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera (European Union Agency for Fundamental Rights , 2014).

Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN) kreću u novu, globalnu, višegodišnju inicijativu usmerenu na eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama (VAWG) – Spotlight Initiative .

Inicijativa je tako nazvana jer skreće pažnju na ovo pitanje, stavljajući ga u centar pažnje i  u centar napora za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030.

Inicijativa Spotlight će odgovoriti na sve oblike nasilja nad ženama, sa posebnim fokusom na nasilje u porodici, seksualno i rodno zasnovano nasilje i štetne prakse, femicid, trgovinu ljudima i seksualnu i ekonomsku (radnu) eksploataciju. U skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030, Inicijativa će u potpunosti integrisati princip „ne ostavljati nikog za sobom“ (‘leaving no one behind’).

Cilj održivog razvoja broj 5 se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica .

UN su definisale 9 ciljeva i 14 indikatora za SDG 5. Ciljevi specificiraju ciljeve, a indikatori predstavljaju metriku pomoću koje svet teži da prati da li su ovi ciljevi postignuti.

Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, najvažniji je međunarodni ugovor u oblasti prava žena, a Republika Srbija je istu ratifikovala 1981. godine.

Što se tiče samog nasilja nad ženama ono se može manifestovati kroz sledeće oblike:

1.       Ekonomsko nasilje –  je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

2.       Psihičko nasilje – je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede…….

3.       Fizičko nasilje –  je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….

4.       Seksualno nasilje –  je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin. …….

Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pod pojmom ‘Nasilje u porodici’ podrazumeva akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Član 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da je „Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.“

Važno je istaći da nasilje nad ženama i devojčicama ima mnogo manifestacija, gde određeni oblici nasilja mogu biti češći u određenim okruženjima, zemljama i regionima.

Izuzetno je važno da žene i devojčice kontinuirano podsećamo i na vreme edukujemo o nasilju, a ne samo u nedelji meseca u kome se obeležava 25. Novembar.

Takođe, neophodno je žrtvama nasilja povratiti veru u sam sistem zaštite i raditi na sprečavanju nihove stigmatizacije u društvu, jer upravo zbog  izražene stigmatizacije žrtve se retko ili tek u poslednjem momentu jave i zatraže pomoć.  Kao neophodno na samom kraju bih istakla da u Republici Srbiji postoje mehanizmi zaštite  nasilja nad ženama i da se aktivno radi na ostvarivanju cilja odrzivog razvoja broj 5 – rodna ravnopravnost.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/NASILJE-NAD-ZENAMA-I-ODRZIVI-RAZVOJ

https://yumama.mondo.rs/kolumne/bojana-bogojevic/a44147/Kome-da-se-obrati-zrtva-nasilja.html

NASILJE NAD ŽENAMA

Dana 17.decembra 1999.godine, 25.novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama od strane Generalne skupštine UN-a ( Rezolucija 54/134 ).

Bitno je navesti da ovaj datum ne predstavlja državni praznik.

Na ovaj dan počinje i 16 dana aktivizma koji će se završiti 10. decembra 2019. godine, odnosno na Međunarodni dan ljudskih prava.
Imajući u vidu da se radi o globalnom datumu i borbi ovaj dan obeležen je brojnim aktivnostima usmerenim u cilju sprečavanja i smanjenja nasilja.

 

Najčešće akcije koje se preduzimaju su : marševi, edukativne radionice, odnosno sve aktivnosti koje će skrenuti pažnju društva na ovaj gorući problem koji se nažalost iako težimo ciljevima održivog razvoja, veštačkoj inteligenciji, osnaživanju žena u domenu privrednih aktivnosti, odnosno sveukupnom održivom razvoju nažalost ni malo ne smanjuje.
Šta više, sa sve većom dostupnošću informacija čini se da ga ima sve više. Zašto je to tako i šta nas kao društvo globalno gledano čini prijemčivim za vršenje nasilja je pitanje koje će još dugo ostati pod upitnikom.

Globalna statistika je nemilosrdna :
– 1 od 3 ženske osobe tokom svog života dožive fizičko ili seksualno nasilje gde je počinilac u najvećem broju slučajeva intimni partner;
– Samo 52% ženskih osoba koje se nalaze u bračnoj zajednici ili drugom vidu zajednice slobodno donose vlastite odluke koje se tiču seksualnih odnosa, upotrebe kontracepcije i zdravstvene zaštite;
– Širom svetska 750 miliona osoba ženskog pola koje su danas žive bile su u braku pre svog 18.rođendana, dok je njih 200 miliona prošlo sakaćenje ženskih genitalija;
– 1 od 2 žene ubijene u svetu lišili su života njihovi partneri ili porodica u 2017.godini, dok je samo 1 od 20 muškaraca ubijen pod sumnjivim okolnostima;
– 71% žrtava trgovine ljudima u svetu su osobe ženskog pola; a 3 od 4 su iskorišćene seksualno;
– Nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan uzrok smrti i invalidnosti među ženama reproduktivnog doba kao i rak.

Deklaraciju o eliminisanju  nasilja nad ženama usvojila  je bez glasasanja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji 48/104 od 20. decembra 1993.

Nažalost posmatrajući svetske statistike sa žaljenjem možemo zaključiti da uprkos svim naporima društva i preduzetim aktivnostima globalno gledano i dan danas postoji neshvatljivo veliki procenat nekažnjivosti počinilaca seksualnog nasilja i silovanja.

U Republici Srbiji je u toku 2019.posmatrano do novembra meseca zabeleženo 28 slučajeva ubistva osoba ženskog pola.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, ima osnovni cilj pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. U prvih 27 meseci njegove primene zabeleženo je 109.000 prijava nasilja u porodici.

Najčešći razlozi zbog čega neko trpi nasilje su : nedostatak znanja, strah, stigmatizacija, egzistencijalni strah i nepoverenje u dobijanje adekvatne zaštite i pomoći. Usled navedenog žrtve se odlučuju za liniju manjeg otpora, odnosno od dva zla biraju ono koje im je poznato.
Vrlo važno je istaći da se Zakonom nasiljem u porodici, smatra akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:
-FIZIČKO;
-SEKSUALNO;
-PSIHIČKO;
– EKONOMSKO.
Uočeno je da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na drugo lice prema kome se nasilje preduzima.

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Izuzetno bitno je istaći da je zakonodavac omogućio anonimnu prijavu nasilnika te da ukoliko žrtva nema mogućnosti i znanja kao odgovorno društvo i pojedinci ne bi trebali da zatvaramo oči i nalazimo opravdanje zašto smo prevideli i opravdali modrice na licu komšinice, drugarice, rođake ili sestre.
A vi drage naše ukoliko nemate hrabrosti da ga prijavite onda bar dokumentuje fizičke povrede, prikupiti dokaze ukoliko u bližoj budućnosti skupite hrabrosti.

BITNI TELEFONI:
– POLICIJA 192;
– Prijava nasilja u porodici 0800-100-600;
– Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328;
– SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;
– Autonomni ženski centar -SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 poziv je besplatan;
– Sigurna kuća – 0800 011 011 – besplatan radnim danom 10 : 00 – 19 : 00; mobilni – 062/ 304 – 560 od 19 : 00 – 10 : 00 – noćni.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

LEPA REČ

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasilje u porodici predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu.

U Repulici Srbiji nasilje u porodici je regulisano Porodičnim zakonom i odredbama Krivičnog zakonika koji nasilje u porodici određuje kao krivično delo.

Nasilje u porodici je zabranjeno.

U skladu sa zakonom  svako, bez obzira na rod ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Porodično nasilje može se definisati kao zloupotreba moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje osoba starije životne dobi.

Nasilje u porodici se, takođe, može odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebnom sile, zastrašivanjem i manipulisanjem.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon naročito predviđa sledeće radnje:

• nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
• izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
• prisiljavanje na seksualni odnos;
• navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
• ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
• vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

• FIZIČKO
• SEKSUALNO
• PSIHIČKO
• EKONOMSKO

 

• Fizičko nasilje : Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u  kuću ili izbacivanje iz nje…

• Seksualno nasilje : Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje  na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe…

• Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja: odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.

• Ekonomsko nasilje: podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu člaanu porodice da se zaposle i na taj način ostari sopstvene prihode ..

 

Do sada je uočeno da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu  neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na ostale članove njegove porodice.

Članovi porodice koji mogu da zatraže zaštitu od nasilja uporodici su : supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji,krvni srodnici,  lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Ovom merom  licu koje vrši nasilje se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

• izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
• zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Lice koje smatra da trpi nasilje u porodici isto može prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad u mestu svog prebivališta i policiji.  Krivična prijava protiv lica koje  koje vrši nasilje u porodici može se podneti i nadležnom javnom tužilaštvu.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom .

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je odredilo posebnu telefonsku liniju   0800-100-600 u okviru svog posebnog Operativnog centra za žrtve porodičnog nasilja.  Poziv na navedeni broj je besplatan, a prema saopštenju MUP-a  policija reaguje odmah po pozivu u saradnji sa lokalnom samoupravom i savetovalištima za borbu protiv nasilja u porodici. Operativni centar radi 24 sata, a namenjen je svim građanima bez obzira  u kojem delu Srbije imaju prebivalište.

Na kraju , važno je istaći da nasilje u porodici predstavlja pre svega kršenje ljudskih prava. Ono svoje duboke korene ima u nejednakoj raspodeli moći. Organi vlasti su dužni da spreče nasilje u porodici, da pruže zaštitu žrtvama i da krivično gone počinioce.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME