NASILJE NAD ŽENAMA

Dana 17.decembra 1999.godine, 25.novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama od strane Generalne skupštine UN-a ( Rezolucija 54/134 ).

Bitno je navesti da ovaj datum ne predstavlja državni praznik.

Na ovaj dan počinje i 16 dana aktivizma koji će se završiti 10. decembra 2019. godine, odnosno na Međunarodni dan ljudskih prava.
Imajući u vidu da se radi o globalnom datumu i borbi ovaj dan obeležen je brojnim aktivnostima usmerenim u cilju sprečavanja i smanjenja nasilja.

 

Najčešće akcije koje se preduzimaju su : marševi, edukativne radionice, odnosno sve aktivnosti koje će skrenuti pažnju društva na ovaj gorući problem koji se nažalost iako težimo ciljevima održivog razvoja, veštačkoj inteligenciji, osnaživanju žena u domenu privrednih aktivnosti, odnosno sveukupnom održivom razvoju nažalost ni malo ne smanjuje.
Šta više, sa sve većom dostupnošću informacija čini se da ga ima sve više. Zašto je to tako i šta nas kao društvo globalno gledano čini prijemčivim za vršenje nasilja je pitanje koje će još dugo ostati pod upitnikom.

20191124_202800

Globalna statistika je nemilosrdna :
– 1 od 3 ženske osobe tokom svog života dožive fizičko ili seksualno nasilje gde je počinilac u najvećem broju slučajeva intimni partner;
– Samo 52% ženskih osoba koje se nalaze u bračnoj zajednici ili drugom vidu zajednice slobodno donose vlastite odluke koje se tiču seksualnih odnosa, upotrebe kontracepcije i zdravstvene zaštite;
– Širom svetska 750 miliona osoba ženskog pola koje su danas žive bile su u braku pre svog 18.rođendana, dok je njih 200 miliona prošlo sakaćenje ženskih genitalija;
– 1 od 2 žene ubijene u svetu lišili su života njihovi partneri ili porodica u 2017.godini, dok je samo 1 od 20 muškaraca ubijen pod sumnjivim okolnostima;
– 71% žrtava trgovine ljudima u svetu su osobe ženskog pola; a 3 od 4 su iskorišćene seksualno;
– Nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan uzrok smrti i invalidnosti među ženama reproduktivnog doba kao i rak.

photo-1516395614785-58f599409d3c

Deklaraciju o eliminisanju  nasilja nad ženama usvojila  je bez glasasanja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji 48/104 od 20. decembra 1993.

Nažalost posmatrajući svetske statistike sa žaljenjem možemo zaključiti da uprkos svim naporima društva i preduzetim aktivnostima globalno gledano i dan danas postoji neshvatljivo veliki procenat nekažnjivosti počinilaca seksualnog nasilja i silovanja.

U Republici Srbiji je u toku 2019.posmatrano do novembra meseca zabeleženo 28 slučajeva ubistva osoba ženskog pola.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, ima osnovni cilj pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. U prvih 27 meseci njegove primene zabeleženo je 109.000 prijava nasilja u porodici.

Najčešći razlozi zbog čega neko trpi nasilje su : nedostatak znanja, strah, stigmatizacija, egzistencijalni strah i nepoverenje u dobijanje adekvatne zaštite i pomoći. Usled navedenog žrtve se odlučuju za liniju manjeg otpora, odnosno od dva zla biraju ono koje im je poznato.
Vrlo važno je istaći da se Zakonom nasiljem u porodici, smatra akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:
-FIZIČKO;
-SEKSUALNO;
-PSIHIČKO;
– EKONOMSKO.
Uočeno je da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na drugo lice prema kome se nasilje preduzima.

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Izuzetno bitno je istaći da je zakonodavac omogućio anonimnu prijavu nasilnika te da ukoliko žrtva nema mogućnosti i znanja kao odgovorno društvo i pojedinci ne bi trebali da zatvaramo oči i nalazimo opravdanje zašto smo prevideli i opravdali modrice na licu komšinice, drugarice, rođake ili sestre.
A vi drage naše ukoliko nemate hrabrosti da ga prijavite onda bar dokumentuje fizičke povrede, prikupiti dokaze ukoliko u bližoj budućnosti skupite hrabrosti.

BITNI TELEFONI:
– POLICIJA 192;
– Prijava nasilja u porodici 0800-100-600;
– Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328;
– SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;
– Autonomni ženski centar -SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 poziv je besplatan;
– Sigurna kuća – 0800 011 011 – besplatan radnim danom 10 : 00 – 19 : 00; mobilni – 062/ 304 – 560 od 19 : 00 – 10 : 00 – noćni.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

LEPA REČ

MOJ PEDIJATAR

NIŠKI PORTAL

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasilje u porodici predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu.

U Repulici Srbiji nasilje u porodici je regulisano Porodičnim zakonom i odredbama Krivičnog zakonika koji nasilje u porodici određuje kao krivično delo.

Nasilje u porodici je zabranjeno.

U skladu sa zakonom  svako, bez obzira na rod ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Porodično nasilje može se definisati kao zloupotreba moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje osoba starije životne dobi.

Nasilje u porodici se, takođe, može odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebnom sile, zastrašivanjem i manipulisanjem.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon naročito predviđa sledeće radnje:

  • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
  • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
  • prisiljavanje na seksualni odnos;
  • navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
  • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
  • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

nasilje u porodici

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

  • FIZIČKO
  • SEKSUALNO
  • PSIHIČKO
  • EKONOMSKO

 

  • Fizičko nasilje : Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u  kuću ili izbacivanje iz nje…
  • Seksualno nasilje : Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje  na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe…
  • Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja: odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.
  • Ekonomsko nasilje: podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu člaanu porodice da se zaposle i na taj način ostari sopstvene prihode ..

 

Do sada je uočeno da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu  neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na ostale članove njegove porodice.

Članovi porodice koji mogu da zatraže zaštitu od nasilja uporodici su : supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji,krvni srodnici,  lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Ovom merom  licu koje vrši nasilje se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

  • izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
  • zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
  • zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Lice koje smatra da trpi nasilje u porodici isto može prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad u mestu svog prebivališta i policiji.  Krivična prijava protiv lica koje  koje vrši nasilje u porodici može se podneti i nadležnom javnom tužilaštvu.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom .

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

stop nasilju

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je odredilo posebnu telefonsku liniju   0800-100-600 u okviru svog posebnog Operativnog centra za žrtve porodičnog nasilja.  Poziv na navedeni broj je besplatan, a prema saopštenju MUP-a  policija reaguje odmah po pozivu u saradnji sa lokalnom samoupravom i savetovalištima za borbu protiv nasilja u porodici. Operativni centar radi 24 sata, a namenjen je svim građanima bez obzira  u kojem delu Srbije imaju prebivalište.

Na kraju , važno je istaći da nasilje u porodici predstavlja pre svega kršenje ljudskih prava. Ono svoje duboke korene ima u nejednakoj raspodeli moći. Organi vlasti su dužni da spreče nasilje u porodici, da pruže zaštitu žrtvama i da krivično gone počinioce.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME