IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA – kazne koje predviđa zakon u Srbiji

Od 06.marta 2020.godine kada je u Republici Srbiji potvrđen prvi slučaj lica obolelog od COVID-19 bolesti koju izaziva korona virus odnosno preciznije SARS – CoV2 preduzete su opsežne mere u cilju sprečavanja dalje zaraze, zaštite stanovništva i maksimalno profesionalnog i odgovornog pristupa zdravstvenih radnika na svim nivoima.
Na žalost u ovakvim situacijama čitaocima postaju od značaja i objašnjenja određenih članova Krivičnog zakonika na koje je važno skrenuti pažnju jer nepoštovanje odredbi mogu značajno uticati na kvalitet života stanovništva , a u najgorim slučajevima da stanovnike koštaju ne samo teških posledica već gubitka života.
Imajući u vidu da je u Republici Srbiji u skladu sa članom 200 stav 8. Ustava Republike Srbije uvedeno vanredno stanje, na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja, Vlada Republike Srbije je uvela posebne mere .
U skladu sa potrebom da se izolujemo i da se ne okupljamo i ne družimo, a sve u cilju sprečavanja širenja virusa, bržeg prevazilaženja nastale situacije i izvojevanja pobede nad SARS-CoV2 mnogo više vremena provodimo na društvenim mrežama, na aplikacijama poput Youtube prateći različita dostupna sredstva informisanja izloženi smo dodatnom riziku.
Taj rizik i opasnost koja nas skriveno vreba, a u najvećem broju slučajeva usled panike zbog nastale situacije koje vrlo često nismo ni svesni postajemo podložni različitim informacijama i vestima iz vrlo sumnjivih izvora koji su ih preuzeli iz još neproverenijih .

Da bih vas zaštitila jer možete biti i žrtva i počinilac dužnost mi je da vas posavetujem da je Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 31 predvideo krivična dela protiv javnog reda i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343. i mira, a nama trenutno kao najvažnije je krivično delo IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA iz člana 343.

Predmetno krivično delo može da se izvrši na dva načina :
„ (1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. „
U tački jedan je navedeno da imamo tri posledice izvršenja krivičnog dela, a to su: iznošenje lažnih vesti ili tvrdnji kojima se izaziva panika, teže narušavanje javnog reda ili mira i osujećenje ili značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Zoran Stojanović, penzionisani profesor ( redovni profesor ) Pravnog fakulteta u Beogradu iz predmeta Krivično pravo paniku je definisao kao „iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušavaju javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice“.

Ovde bih se posebno osvrnula na iznošenje i prenošenje lažnih vesti jer verujem da ne postoji osoba koja putem društvene mreže ili neke od aplikacija nije dobila dobronamerno obaveštenje o magičnim merama za sprečavanje obolevanja od SARS-CoV2 pa smo imali panične kupovine određenih sredstava za ispiranje grla, velike redove za gorivo, proizvodnju sredstava za dezinfekciju iz kućne radinosti….

Upravo se ovako izvršava kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, odnosno putem društvenih mreža, sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
Shodno situaciji u kojoj se nalazimo i u kojoj ćemo se nalaziti dogledno vreme, a čija dužina u velikom zavisi od naše discipline i poštovanja uvedenih mera koje su za naše dobro bitno je naglasiti da je izvršenje ovog krivičnog dela putem društvenih mreža izvesno.

Ovaj put apelujem na sve vas dragi čitaoci da radi zdravlja vas i vaših bližnjih obratite pažnju na savete koje usvajate, delite kao i na samozvane stručnjake kojih je više u ovakvim vremenima.
Razumljiv je strah i panika koju osećate, osećamo je svi, ali opasnije od toga su posledice koje možete proizvesti velikom broju ljudi zbog gore navedenog krivičnog dela.
Usled svega gore navedenog, a u cilju izvojevanja brze pobede nad zajedničkim izazovom apelujem na sve da slušamo savete renomiranih lekara i da se striktno i odgovorno pridržavamo uvedenih mera, jer ma kako se one vama činile teške smatram da je daleko teže ukoliko zbog olako shvaćene situacije više ne budete u mogućnosti da stvarate nove uspomene.
Odgovornost i strpljenje su najteži životni ispiti, ali ja verujem da ćemo iste uspešno položiti .
Ostanite kod kuće i budite mi zdravi.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst je objavljen i od strane :

Adria Media Group -YUMAMA

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI – kazne za one koji prekrše zakon

Jedanaestog februara 2020. Svetska zdravstvena organizacija je objavila ime za bolest koju izaziva novi korona virus – COVID – 19. Jedanaestog marta 2020. Svetska zdravstvena organizacija je COVID – 19 okarakterisala kao pandemiju.
Shodno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiju možemo govoriti kada se ispune tri dole navedena uslova :
– Pojava novog, nepoznatog oboljenja;
– Uzročnici oboljenja dovode do inficiranja ljudi i teških posledica;
– Uzročnici bolesti se izuzetno brzo šire i zadržavaju među populacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je tom prilikom ukazao da nikada do sada nije viđena pandemija koja može biti kontrolisana.
Tedros – Adhanom Ghebreyesus je insistirao da u cilju spasavanja života potrebno je da se onemogući ili smanji transmisija , što znači pronalaženje i izolovanje što većeg broja slučajeva kao i stavljanje u karantin njihovih najbližih kontakata. Tom prilikom u Ženevi je istakao neophodnost testiranja svakog slučaja sumnjivog na COVID – 19 u cilju da se uspori transmisija.

Šestog marta 2020. Je u Republici Srbiji zabeležen prvi slučaj osobe koja je zaražena korona virusom.

Foto: Shutterstock

Krivični zakonik Republike Srbije u glavi 23 predvideo je krivična dela protiv zdravlja ljudi.
Za trenutak u kome se nalazimo moja je dužnost da čitaoce opomenem da je napred navedeni KZ u članovima 248. I 249. predvideo dva izuzetno važna krivična dela .

Član 248. Se odnosi na krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije gde je u jednom stavu predviđeno : “ Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.”

Dok član 249. reguliše krivično delo prenošenje zarazne bolesti :” Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine.”
Naročito je potrebno skrenuti pažnju na član 259. kojim se uređuju teška dela protiv zdravlja ljudi gde je određeno da :
– Ako usled dela iz čl. 249, zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
– Ako je usled dela iz čl. 249 ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Imajući u vidu sve gore navedeno, kao i nažalost zabeležen izuzetno društveno neodgovoran odnos pojedinaca koji bi trebali da se nalaze u karantinu ili izolaciji prema odluci nadležnih organa i svojim postupcima anuliraju sve napore odgovornih verujem da će isti nakon stavljanja u izgled krivičnih dela da razmisle da li će umesto u izolaciji biti u kafiću i dovoditi u pitanje živote vas, vaše dece, roditelja i na kraju svih nas.
Da li se ikada ti isti zapitaju šta ukoliko svojim ponašanjem ugroze živote zdravstvenih radnika, onih od kojih svi zavisimo i da njihova neodgovornost može dovesti do smrtnih slučajeva?

Hajde da svi zajedno budemo pojačano odgovorni, da apelujemo na sva lica iz naše okoline, putem društvenih mreža da poštuju odredbe Zakona jer tako ćemo imati budućnosti i učiniti dobro delo za sebe, svoje bližnje i svoju zemlju.

Jer : “ Srbija je večna dok su joj deca verna.”

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

 

Tekst objavljen od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

MONDO.RS

NIŠKI PORTAL

ORIGINAL MAGAZIN

DA I DŽEKI IMA PRAVO NA PRAVDU

U tu sunčanu februarsku nedelju 09.02.2020. u Pionirskom parku u Beogradu je održan prvi skup protiv ubijanja i zlostavljanja životinja pod nazivom „ BORBA ZA DŽEKIJA“.
Džeki, meni su proradile emocije.
Setila sam se svih onih ostavljenih pasa koje sam dovodila kući i uvek im davala jedno te isto ime Džeki.

Tako je vremenom Džeki postao sinonim za napušteno, za nešto što nije dovoljno dobro da bude nečije, za nešto što nema prava da se voli.
A Džeki je hteo samo malo.

Blagi pogled, toplu ruku na leđima i onaj osećaj pripadnosti koji svi tražimo hteli to da priznamo ili ne.

 Foto: Shutterstock

Da li svi mi bar jednim svojim delom jesmo ili smo bili Džeki?
Ja jesam, baš onda kada su me napustili prijatelji nakon prvog napada panike. Zagledajte se duboko u sebe, porazgovarajte sa sobom i vlastita tišina će vas nazvati Džeki.
A znate i Džeki ima pravo na ljubav, na sreću, na sisigurnost.
Krivični zakonik Republike Srbije je u glavi 24 koja se odnosi na krivična dela protiv životne sredine u članu 269. propisao krivično delo
Ubijanje i zlostavljanje životinja
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama,
kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom.

Verujem da će Vas ovo saznanje da i DZEKI IMA PRAVO NA PRAVDU, motivisati da reagujemo pravilno i sprečimo njihov bol, učinimo da smanjimo broj počinilaca gnusnih zločina i da ćemo prestati da se za Dzekijeva prava borimo tako što delimo potresne slike i još potresnija videa gde se vidi izvršenje gore navedenog krivičnog dela.
Molim Vas upamtite, život je čudo, možda jednog dana taj Džeki i njegova šapa bude jedina ispružena ruka koju ćete videti.
Vaspitavajte vašu decu da vole životinje jer bez njih bi ovaj svet bio daleko mračniji, hladniji i sveukupno nazdraviji.

Bez svih Džekija ovog sveta nestalo bi magije i onih nedvosmislenih toplih pogleda.
Upamtite u svakom od nas se krije jedan Džeki.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

PRAVNIK O PROBLEMIMA VRŠNJAČKOG NASILJA:odgovornost maloletnih izvršilaca

 

Izvor : Adria Media Group – YUMAMA

Kako zakon kažnjava maloletne izvršioce vršnjačkog nasilja, otkriva stručna saradnica sajta Yumama, Bojana Bogojević.

Kada razmišljamo i govorimo na temu vršnjačkog nasilja ne možemo, a da se ne zapitamo da li smo i gde smo kao društvo i zajednica pogrešili, gde i dalje grešimo i kako i na koji način motivisati mlađe generacije da isto više ne čine.

Na žalost trenutno ne postoji sistem, koji bi mogao biti izdvojen kao imun na vršnjačko nasilje, već se može reći da postoje one sredine gde je to nasilje izraženije, učestalije i ono gde se nasilje skoro čini nepostojećim.

Ono što kao pravnik i kao neko ko je bio žrtva vršnjačkog nasilja mogu da kažem je da je najbitnije ne skrivati isto jer skrivanje ne pruža zaštitu, nevidljivi vapaj za pomoć se ne čuje i prikrivanje bola ne otvara oči prijatelja, roditelja, profesora i nadležnih organa.

Stigmatizacija žrtava nasilja ume delovati poput lavine optužbi, neverica, ali jedino ukoliko se o nečemu  vrši edukacija i širi svest o postojanju i načinima sprečavanja možemo pronaći  ispravno rešenje. Jer kratkoročnim aktivnostima zasigurno nećemo stvoriti bezbedniju sredinu, osvešćeniju zajednicu i dugoročno ostvarenje cilja.

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je takođe prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez pristanka i slanje uznemirujućih SMS poruka.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasilje i zlostavljanje može da se javi od strane: zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno staratelju ili drugom licu koje je preuzelo brigu o detetu i učeniku (u daljem tekstu: roditelj); deteta i učenika prema drugom detetu i učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku i prema zaposlenom.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (dete – dete, učenik – učenik, dete i učenik – zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima.

Prvi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje“.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti

Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima , Porodičnim zakonom , Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zabrani diskrimi, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima , Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika.

Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97 – u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.

Kao najinteresantniji Zakon koji se bavi maloletnicima se izdvojio Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čije se odredbe primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici.

Važno je istaći da licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon, odnosno lica koja nisu navršila četrnaest godina nisu krivično odgovorna.

Shodno uzrastu učinioca izvršena je podela maloletnika na: maloletnike, mlađe maloletnike, starije maloletnike i mlađe punoletnike. 

Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom Zakonom o krivičnom postupku.

Važno je istaći da se prema maloletnim učiniocima krivičnog dela mogu izreći: 

– vaspitni nalozi;

– vaspitne mere;

– kazna maloletničkog zatvora i

– mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti.

Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Izuzetno važno je istaći da se bez dozvole suda ne sme objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku i da organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

Кrivično delo nasilničko ponašanje prvi put je propisano u Кrivičnom zakonu Srbije 1977. godine.

Кrivično delo nasilničkog ponašanja u pravu Republike Srbije propisano je u Кrivičnom zakoniku članom 344.

„Кo grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo

građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine“.

„Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog poniženja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Radnja izvršenja kod dela nasilničkog ponašanja je alternativno propisana i može se sastojati u:

a) grubom vređanju,

b) zlostavljanju

v) vršenju nasilja prema drugom,

g) izazivanju tuče,

d) drskom ili bezobzirnom ponašanju.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice, subjektivno obeležje bića krivičnog dela jeste umišlja.

Izuzetno je važno istaći da je krivično delo  učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Na samom kraju možemo zaključiti da iako je nasilje pojam koji je ljudskom društvu poznat od njegovog samog nastanka, ne smemo ga time opravdavati i doživljavati ga kao društveno prihvatljivo ili način da se uklopimo, jer nikada ne smemo da smetnemo sa uma da žrtva nasilja može da bude svako od nas, imunih nema.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „Uloga roditelja u prevenciji i borbi protiv vršnjačkog nasilja. Naša odgovornost i zaštita dece.“ koji je podržan od strane grada Kikinda.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

UN Accredited Climate Change Teacher

Tekst objavljen i od strane:

ESPRESO

 

 

KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA : uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika

Krivičnim zakonom Republike Srbije u članovima 170 i 172 su predviđena dva za građane, iz ove oblasti, sa lične strane gledano najinteresantnija krivična dela. Tačnije u glavi 17 Krivičnog zakonika RS u gore navedenim članovima su predviđena sledeća krivična dela :

član 170. UVREDA i

član 172. IZNOŠENJE LIČNIH I PORODIČNIH PRILIKA.

Zajedničko za oba krivična dela je to da se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi koja se mora podneti u tačno Zakonom za to određenim rokovima . Bitno je istaći da ukoliko  su dela iz čl. 170. do 172. ovog Krivičnog zakonika RS  učinjena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.

Za ova krivična dela predviđene su novčane kazne, kao i kazne zatvora, npr. kod krivičnog dela iz clana 172 :

    –  „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ ; ili

    –  „ Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

Kada se postavlja pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja ono zavisi od visine propisane kazne za konkretno krivično delo.

Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može nastaviti već započeti postupak.

Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.

U slučaju krivičnih dela koje smo naveli u ovom tekstu zastarelost je sledeća:

Za krivično delo Uvrede, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela, a u slučaju Iznošenja ličnih i porodičnih prilika, takođe dve godine, osim ako se ne radi o težem obliku ovog dela ( čl. 172. st. 3. Krivičnog zakona,    „ Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.“ Kada krivično  gonjenje zastareva protekom tri godine od izvršenja dela.

Na samom kraju je važno istaći da je Zakonom  određeno sledeće :

„Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno i da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, i ako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.“

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane:

NIŠKI PORTAL

MOJ PEDIJATAR