SVETSKI DAN ZDRAVLJA-EFEKTI KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE KOŽE

Važno je odmah naglasiti da ovaj tekst nije sponzorisala nijedna kozmetička ni farmaceutska kompanija, kao nijedan od pružalaca zdravstvenih usluga.

Svake godine, 7 aprila – na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ovogodišnja globalna kampanja, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju I informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada I životne sredine i slobodi od diskriminacije.

Izvor: WHO – World Health Organization

Upravo zbog važnosti datuma kao i u skladu sa temom odlučila sam da se posvetim temi koja je važna za sve nas i postaje sve važnija .

Svedoci smo da sada, slobodno se može reći dugi niz godina dominiraju u medijima naslovi o hitnom rešavanju globalnog pitanja koje se odnosi na oblast klimatskih promena. Široki spektar efekata klimatskih promena uključuju između ostalih i štetu našoj koži i pored generalne štete po naše zdravlje I osim štete na životnu sredinu. Ovaj tekst ispituje brojne načine na koje klimatske promene utiču na zdravlje kože i korake koje možemo sami preduzeti kako bi se zaštitili. Bitno je podsetiti i istaći da koža prekriva površinu celog tela I ujedno je najveći ljudski organ.Površina kože odraslog čoveka iznosi oko 2 m2, a debljina joj je od 1,5 do 3 mm. U koži se nalaze i centri za osećaj dodira, bola, toplote i hladnoće.Pre svega, ključno je naglasiti da možete bolje zaštititi zdravlje svoje kože od efekata klimatskih promena usvajanjem samozaštitnih radnji u svoju svakodnevnu rutinu. Podsetite se da su zaštita životne sredine i vaša koža međusobno zavisni i da svako od nas preduzimanjem adekvatnih radnji i akcija može bar malo pomoći u stvaranju sveta koji je jači i zdraviji.

Koji faktori i na koji način utiču na zdravlje kože

Ekstremni vremenski uslovi

Toplotni talasi, uragani i suše postali su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove ekstremne vremenske prilike mogu direktno uticati na našu kožu. Produženo izlaganje ekstremnim temperaturama može dovesti do dehidracije, što može učiniti kožu perutavom, suvom i iritabilnom. Štaviše, teško vreme može pogoršati kožne bolesti poput psorijaze i ekcema.

Zagađenje vazduha

Zdravlje kože može biti oštećeno kao rezultat povećanja zagađenja vazduha uzrokovanog klimatskim promenama. Materije poput , sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugi zagađivači mogu prodreti u kožu i dovesti do upalnih procesa i preranogranog starenja. Akne, rozacea, pa čak i rak kože su povezani sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduhu.

UV zračenje

Globalne temperature su porasle kao rezultat klimatskih promena, što je ubrzalo stanjivanje ozonskog omotača. Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika koji filtrira štetne ultraljubičaste sunčeve zrake . Kao rezultat stanjivanja ozonskog omotača, dolazi do povećanja količine UV zračenja od sunca. Jedan od glavnih uzroka oštećenja kože, uključujući opekotine od sunca, starenje kože i rak kože, je UV zračenje. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, oblačenje zaštitne odeće i pronalaženje senke tokom najtoplijih delova dana su osnovni načini da zaštitimo našu kožu od UV zraka, dok bih naručito naglasila da je korišćenje krema sa zaštitnim faktorom postalo obavezno tokom cele godine gde naravno varira jačina zaštitnog faktora. Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom deluje kao zaštitna barijera protiv sunčeve svetlosti. Bitno je da zapamtite da je i sunčeva svetlost reflektujuća. U letnjim mesecima sunčeva svetlost se odbija od vode i peska. Zimi se odbija od snega. Ako provodite vreme u planinama, na plaži ili uživate u zimskim sportovima, postoji povećan rizik od oštećenja od sunca, čak i kada je napolju oblačno.

Varijacije u alergenima i vlažnosti

Klimatske promene utiču na nivo vlažnosti, a to može uticati na učestalost i intenzitet kožnih alergija. Povećani rast buđi može biti rezultat višeg nivoa vlažnosti, što može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije. Štaviše, neke alergije, poput polena, mogu postati jače u toplijim klimama.

Stres i mentalno zdravlje

Široke psihološke posledice klimatskih promena uključuju povišen nivo stresa i anksioznosti. Produženi stres se može manifestovati kao osip i drugi problemi sa kožom. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju i korišćenje strategija za smanjenje stresa kao što su vežbanje, meditacija i traženje pomoći od prijatelja, porodice ili stručnjaka su od ključne važnosti.

Zaštita zdravlja kože od klimatskih promena

Iako smo do sada uvideli da su klimatske promene ozbiljan rizik po zdravlje kože, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da smanjimo njihove efekte i zaštitimo se:

1.Uspostaviti rutinu nege kože
Koristiti proizvode prilagođene našem jedinstvenom tipu kože i zahtevima za čišćenje, vlaženje i zaštitu kože na redovnoj osnovi.

2.Zaštita od sunca
Kada ste napolju, potražite hlad, nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje trideset.

3.Budite u toku sa stanjem vazduha
Tako što ćete proveriti lokalne indekse kvaliteta vazduha i u skladu sa tim izmeniti svoje planove na otvorenom. Smanjite količinu vremena koje provodite napolju i koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru kada je nivo zagađenja visok.

4.Ostanite hidrirani i imajte uravnoteženu ishranu
Da biste unapredili zdravlje kože i opšte blagostanje, pijte puno vode i imajte ishranu punu vitamina, antioksidanata i vitalnih masnih kiselina.

5.Stavite kape, šešire i zaštitnu odeću:nošenje zaštitne odeće, kao što su košulje sa dugim rukavima i pantalone, može smanjiti kontakt kože sa opasnim hemikalijama u vazduhu, zagađivačima i prašinom, osim što sprečava izlaganje UV zračenju.

6.Pregledajte proizvode koje koristite za negu kože
Određeni proizvodi za negu kože, kao što su losioni, adstringenti i hidratanti, sadrže sastojke koji mogu pogoršati postojeće probleme sa kožom. Shodno tome, da biste smanjili negativne efekte, potrebno je da pažljivo odaberete proizvode za negu kože.

7.Često posećujte dermatologa
Čak i u odsustvu klimatskih promena, rutinske posete dermatologu mogu vam pomoći da izbegnete buduće probleme tako što ćete biti obavešteni o svim promenama na vašoj koži i omogućiti vam da preduzmete preventivne mere kao i da na vreme u slučaju potrebe počnete valjanu terapiju.

Na kraju je važno istaći da je zdravlje naše kože samo jedan od mnogih delova našeg života na koje utiče složena oblast klimatskih promena. Možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena na našu kožu tako što ćemo ozbiljno shvatiti vezu između klimatskih promena i zdravlja kože i preduzeti preporučene mere.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education- UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

OPREZ MINE! Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju

U svetu se danas, 4. aprila, u skladu sa odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju.

Ovaj datum prvi put je obeležen 2006. godine, kao podsetnik globalnoj zajednici da mine, municija i neeksplodirana ubojna sredstva i dalje povređuju i ubijaju hiljade ljudi širom sveta uključujući i decu.

Tema ovogodišnjeg  Međunarodnog  dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je „Zaštita života. Izgradnja mira“.

Prema UN-u protivminsko delovanje je naziv koji se koristi kao zajednički pristup koordinaciji i rešavanju problema mina što podrazumijeva pet aktivnosti važnih za sigurnost života ljudi:

1.razminiranje (uključujući izviđanje, redukciju i označivanje minski sumnjivih prostora),

2.edukaciju stanovništva zbog opasnosti od mina,

3. zbrinjavanje i pomoć žrtvama mina i njihovu reintegraciju u društvo,

4. zagovaranje protiv mina i

5. uništavanje uskladištenih zaliha mina.

Svake godine, 4. aprila, širom sveta se obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju kako bi se rasvetlile opasnosti koje predstavljaju nagazne mine i eksplozivni ostaci nakon  rata. Ovaj dan služi kao podsetnik na razarajući uticaj ovih skrivenih opasnosti na pojedince, zajednice i zemlje dugo nakon što su sukobi okončani.

Primarni cilj Međunarodnog dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je podizanje svesti o stalnoj opasnosti od mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava, koji nastavljaju da oduzimaju živote i sakate pojedince, posebno u regionima pogođenim sukobima.

Ovo neselektivno oružje ne samo da uzrokuje  zičku štetu već i ometa društveni i ekonomski razvoj ograničavajući pristup zemljištu za poljoprivredu, infrastrukturu i osnovne usluge. Kroz različite obrazovne inicijative Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  ima za cilj da edukuje zajednice o rizicima povezanim sa nagaznim minama i promoviše bezbedno ponašanje kako bi se sprečile nesreće. Programi obuke uče pojedince kako da identifikuju, prijave i izbegnu opasnosti od eksploziva, čime se na kraju smanjuje broj žrtava i povreda izazvanih ovim smrtonosnim uređajima.Štaviše, Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  služi kao platforma za zagovaranje napora u uklanjanju mina, programa pomoći žrtvama i međunarodne saradnje u rešavanju globalne krize koja se odnosi na  mine.

Podržavajući inicijative protivminskog delovanja, vlade, organizacije i pojedinci mogu doprineti da pogođena područja postanu sigurnija i pogodnija za održivi razvoj.

Foto: Bojana Bogojevic – Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Kao izbeglica,osoba koja je preživela građanski rat i počasni ambasador mira , mogu da kažem koliko su mine razorne. Važno je podići svest o njihovoj razornosti i nikada ne prestati pričati jer su mine još opasnije nakon rata pošto minska polja često nisu postavljena prema vojnim  udžbenicima, a zbog erozije zemljišta, dislociranja minskih polja usled zemljotresa, zbog vremenskih nepogoda, a i vremenske distance veoma je  otežano  lociranje minskih polja, mina  i čišćenje zemljišta.

Dok obeležavamo Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  , hajde da ponovo potvrdimo našu posvećenost stvaranju sveta bez opasnosti od mina i eksplozivnih ostataka rata. Radeći zajedno na podizanju svesti, podršci preživelima i čišćenju kontaminiranih područja, možemo izgraditi bezbedniju i sigurniju budućnost za sve.

Budimo solidarni i udružimo se kako bismo osigurali da niko ne postane žrtva skrivenih opasnosti koje vrebaju ispod površine. Isključivo zajednički možemo  utrti put ka svetu bez mina i svetu u kome se svi sa podjednakom šansom krećemo ka bezbednijoj budućnosti i održivom razvoju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute  ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.

Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast  globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.

Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do  porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju  kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja  hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje  jer mogu uticati  na promene  koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.

Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je  toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.

Sve napred navedeno predstavlja  samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.

Zarazne bolesti

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.

+ Širenje staništa komaraca

  + Povećan rizik od prenošenja malarije

  + Veća incidencija denga groznice

Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom

Povišene  globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi  populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.

+ Toplotni talasi i njihova frekvencija

  + Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti

  + Veća incidenca toplotnog udara

Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti

Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost  zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).

  + Zagađenje vazduha i njegovi izvori

  + Povećani nivoi zagađivača

  + Pogoršanje respiratornih bolesti

Mentalno zdravlje i klimatske promene

Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost  doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.

+ Psihološki problemi i klimatske promene

  + Anksioznost i depresija

  + Posttraumatski stresni poremećaj

Osetljiva populacija

Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene  imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja

Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.

   + Strategije prilagođavanja:

  + Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike

  + Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite

  + Strategije ublažavanja:

  + Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije

  + Promovisanje održivog transporta

Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.

Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.

Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.

https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

Davnog decembra 2000. godine, Generalna skupština UN usvojila je 22. maj kao dan Medjunarodnog biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje teksta Konvencije 22. maja 1992.

Datum je izabran za proslavu usvajanja prvobitnog teksta Konvencije o biološkoj raznolikosti. Konvencija ima učesnike iz skoro svih zemalja. Ujedinjene nacije (UN) su 29. decembra 1993. proglasile da je Konvencija „zvanično stupila na snagu“. Danas je poznata kao Konvencija o biološkoj raznolikosti (CBD).

CBD je međunarodni ugovor za očuvanje biodiverziteta, održivo korišćenje komponenti biodiverziteta i pravednu podelu koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa.

Mnoga područja planete se sada čuvaju kao deo zaštićenih područja od važnosti biodiverziteta.

Konvencija nastavlja da se bavi pretnjama po biodiverzitet tako što proizvodi naučne izveštaje i razvija alate koji pomažu u naporima za očuvanje.

Šta je biodiverzitet?

Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:

-gena, genetički diverzitet;

-vrsta, diverzitet vrsta (specijski diverzitet)

i

-ekosistema, ekosistemski diverzitet.

Potrebno je istaći da je biodiverzitet od ključnog značaja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj čovečanstva!

Biodiverzitet se narušava svakodnevno: – promenom načina iskorišćavanja zemljišta i mora;

– od strane invazivnih vrsta;

– klimatskim promenama;

– zagađenjem i

– prekomernim korišćenjem resursa.

Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.

Ove godine se ovaj dan obeležava 22.05.2023 sa naglaskom da iako istog datuma svake godine ima drugu temu kojom se bavi.

Tema ovogodišnjeg Medjunarodnog dana biodiverziteta je „Od sporazuma do akcije: Povratak biodiverziteta“.

Iako svaki Dan biodiverziteta nosi poseban značaj, ovogodišnja globalna proslava donosi sa sobom obnovljen osećaj nade usvajanjem Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal na COP 15.

Godine 2022. ,usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal koji navodi četiri dugoročna cilja za 2050. i 23 hitna cilja koja treba postići do 2030. Ovaj okvir postavlja ambiciozan plan za implementaciju široko zasnovanih akcija kako bi se došlo do transformacije u našim društvima. ’ odnos sa biodiverzitetom do 2030. i obezbediti da se do 2050. ispuni zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom.

Poražavajući podatak je da prošle decenije izgubljeno 14% koralnih grebena. A još alarmantnije je da se milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem.

Prema biološkoj raznovrsnosti Republika Srbija predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.

Važno je naglasiti da je čovečanstvu ostalo izuzetno malo vremena da sačuvamo raznolikost vrsta našeg sveta koje ga naseljavaju.

Neophodna je radikalna, sinhronizovana i globalna promena u našem odnosu prema prirodi i drugim živim bićima – da bismo izgradili istinski bolji zajednički svet za sve.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

https://najboljamamanasvetu.com/medjunarodni-dan-biodiverziteta/646c74f8d4de34048decb6c0: MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

Sa 161 glasom za i osam uzdržanih, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u četvrtak  28.07.2022. godine  istorijsku rezoluciju  kojom se pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini proglašava univerzalnim ljudskim pravom.

Generalni sekretar UN-a  António Guterres  nazvao je ovaj razvoj događaja „istorijskim“ i izjavio da će „rezolucija pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjitii nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama…“ Prema rečima iznetim u  saopštenju za štampu UN-a, visoki komesar UN-a Michelle Bachelet  podržala je rezoluciju, ali je istakla da „jednostavna afirmacija našeg prava na zdravu životnu sredinu nije dovoljna” i da „države moraju da sprovedu svoje međunarodne obaveze i povećaju svoje napore da to ostvare”. 

Tekst rezolucije su prvobitno predstavile Kostarika, Maldivi, Slovenija i Švajcarska u junu 2021. godine, ali ga sada kosponzoriše više od 100 država. Tekst rezolucije tek treba da bude objavljen.

Na ovom mestu važno je napomenuti da  je  godine 1972. Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini koja je održana u Stokholmu, završena sopstvenom istorijskom deklaracijom,a ujedno je  bila I prva koja je postavila pitanja životne sredine u prvi plan međunarodnih briga i označila početak dijaloga između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju o vezi koja postoji između ekonomskog rasta, zagađenja vazduha, vode i okeana i blagostanja ljudi širom sveta

Neophodno je istaći, da kao što je i sam generalni sekretar UN naveo , novopriznato pravo biće ključno za rešavanje trostruke planetarne krize.

Da bi bilo jasnije ovde se misli na tri glavne međusobno povezane ekološke pretnje sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava, a to su : klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta – , a sve navedeno je pomenuto u tekstu rezolucije.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen i od :

https://najboljamamanasvetu.com/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/62ea97f0c1e4db047ebe2b03: GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM https://www.mojpedijatar.co.rs/generalna-skupstina-un-proglasila-pristup-cistoj-i-zdravoj-zivotnoj-sredini-univerzalnim-ljudskim-pravom/ : GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINJENIH NACIJA PROGLASILA PRISTUP ČISTOJ I ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI UNIVERZALNIM LJUDSKIM PRAVOM

DAN EKOLOŠKOG DUGA 2022 – EARTH OVERSHOOT DAY 2022

Ne mogu da započnem ovaj tekst, a da se ne zapitam da li je moguće da ništa nismo naučili?

Da li zaista verujemo kako će se i problem klimatskih promena rešiti nekim čudom sam od sebe, ili će nam ga rešiti viša sila, ili neko drugi, ali sa time da mi naše navike koje su do promene klime i dovele nećemo morati da promenimo?

Jer, zašto menjati ono na što smo već navikli, što primenjujemo decenijama jer promene, to mora da je nešto loše.

Šta je Dan ekološkog duga, ili Earth Overshoot Day i zašto je on važan?

Dan ekološkog duga je 28.07.2022.godine. Dan ekološkog duga je tačno određeni datum kada je nažalost čovečanstvo već potrošilo prirodne resurse koji su mu na raspolaganju za čitavu godinu 2022.

Od 28.07.2022. svi stanovnici planete počinju da žive na kredit, odnosno da Zemlji uzimaju mnogo više nego što nam u stvari pripada.

Da budem jasnija Dan ekološkog duga, je tačno određeni datum koji označava trenutak u kojem su se u praksi potrošili svi održivi resursi koji sveukupnoj populaciji na planeti stoje na raspolaganju u toku jedne kalendarske godine.

Na ovom mestu je važno reći da se Dan ekološkog duga pomerao sve više prema početku godine. Ovaj podatak nam ukazuje da sve ubrzanije trošimo resurse.

Osim Dana ekološkog duga koji se odnosi na planetu postoji i Dan ekološkog duga za svaku pojedinu zemlju.

Konkretno Dan ekološkog duga Republike Srbije bio je 08.07.2022.godine.

Prevashodno bi mogli biti racionalniji i odgovorniji u potrošnji i smanjiti emisiju ugljen dioksida.

Ugljen dioksid je gas koji dovodi do efekta staklene bašte, čije posledice osetimo uveliko svakog dana. Kao najefikasnija mogućnost koja dovodi do smanjenje količine štetnih i neželjenih emisija jeste prelazak na obnovljive izvore energije.

Da li smo nešto naučili?
Teško mi je da priznam, ali izgleda da nismo.

Približavamo se tački bez povratka, a samo smo u 2020. godini zahvaljujući pandemiji Covid-19 pomerili datum zbog mera koje su bile preduzete u cilju smanjenja širenja virusa.

Na ovom mestu mogu samo da vas pitam da li vas je strah?

Zamislite, ove godine Sredozemno more je u julu 6,2 stepena Celzijusa toplije od onoga što se smatra normalnim!
Pri tome je važno istaći da se voda znatno teže zagreva od vazduha.
Da li shvatate da ukoliko nešto brzo ne preduzmemo ovo što se danas u medijima naziva Luciferom biće „nova normalnost“.
Krajnje je vreme da shvatimo da nam je priroda prijatelj i da klimatske promene nisu negde u budućnosti već su naša sadašnjost koja pogađa sve bez izuzetka.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNaccc Institute

Tekst objavljen od :

https://posrednik.org/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://niskiportal.rs/vest/DAN-EKOLOSKOG-DUGA-2022

https://www.mojpedijatar.co.rs/dane-ekoloskog-duga-2022/

https://casopisborba.rs/%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-2022-earth-overshoot-day-2022/

https://najboljamamanasvetu.com/dan-ekoloskog-duga-2022-earth-overshoot-day-2022/62e2f708c1e4db047ebe2af8

https://www.kurir.rs/odrziva-buducnost/3981523/dan-ekoloskog-duga-od-juce-svi-zivimo-na-kredit-resurse-smo-potrosili-i-sada-uzimamo-vise-nego-sto-nam-pripada