DUE DILIGENCE IZVEŠTAJ ( osnov i osvrt na pravni Due Diligence )

Due diligence ili u prevodu dužna pažnja, predstavlja izraz koji se u anglo saksonskom govornom području odakle i potiče koristi za sve vrste dubinske analize. Trenutno se najviše koristi za sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet određene transakcije.

Karakteristično je to da opšteprihvaćena i standardna pravna definicija due diligencea ne postoji. Pravnici bi to najčešće definisali kao  proces ispitivanja i istraživanja od strane potencijalnog kupca kojim bi se potvrdilo da kupac kupuje upravo ono što misli da kupuje.

Postoje različite vrste due diligence izveštaja kao što su:

  • Pravni due diligence;
  • Finansijski due diligence;
  • Tehnički due diligence;
  • Komercijalni due diligence;
  • Operativni due diligence;
  • Poreski due diligence.

Trenutna korporativna praksa upućuje na to da Due Diligence predstavlja jedan od najvažnijih koraka koji se preduzimaju u procesu prodajne transakcije jednog privrednog društva, kojom se samo ugovaranje prodaje procenjuje sa finasijskoj, pravnog i tehničkog aspekta.

Njegovo sprovođenje je važno za privredno društvo jer predstavlja sigurnosni proces kojim se izbegava mogućnost namernog ili nenamernog krivog informisanja investitora.

due-diligence-investigations-1

Izradom Due Diligence izveštaja moguće je izbeći eventualne buduće sporove koji se mogu javiti u toku i nakon prodaje privrednog društva.  Ovo je moguće upravo zbog toga što nam Due Diligence omogućava da se izvrši valjana analiza nekog pravnog društva pre, u toku i nakon sprovedene određene poslovne transakcije .

Ukoliko se Due Diligence ne sprvede povećava se rizik same prodaje, što znači  da se pristupanje kupovini jednog privrednog društva bez prethodnog postupka prikupljanja relevantnih informacija može da rezultira značajnim finansijskim gubicima investitora ( ulagača ).

Upravo zbog svega gore navedenog svaka  transakcija iz sfere poslovanja zahteva potpuni due diligence, jer međunarodno, a i domaće tržište kapitala naglašava važnost transparentnosti poslovnih aktivnosti.

Učesnici u izradi jednog due diligence-a  su najčešće prodavac odnosno vlasnik privrednog društva, kupac ( investitor ), privredno društvo čija je vrednost i potencijal predmet analize due diligence-a i poslovni savetnici.

Poslovna praksa ukazuje da proces izrade due diligence-a varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od pripremljenosti učesnika, iskustva i uigranosti poslovnih savetnika.

Sam postupak izrade se odvija po fazama za koje je obavezno da budu dobro organizovane i koordinirane.

Pravna due diligence analiza fokusira se na sve  eventualne zakonske probleme, na analizu svih ugovora prodavca sa zainteresiranim stranama. Pravnim due diligenceom takođe se može obuhvatiti i analiza cele industrijske grane kojoj pripada privredno društvo koje je predmet analize te potencijalnih pravnih i zakonskih problema. Pri analizi ispituju se svi ugovorni odnosi društva koje je predmet analize sa zainteresovanim stranama, kao što su kupci, dobavljači, zaposleni, jer navedeni ugovorni odnosi čine potencijalni rizik za sve operacije u budućnosti.

Pravni deo tima za sprovođenje due diligence analize sastavlja ugovor o prodaji, spajanju ili pripajanju.

Prema Peteru Howsonu prilikom izrade pravnog due diligencea  pregledaju se i ispituju sledeći podaci:

  • podaci o privrednom društvu;
  • finansijski podaci;
  • podaci o zaposlenima;
  • podaci o materijalnoj i nematerijalnoj imovini privrednog društva;
  • ugovorne obveze prodavca;
  • eventualni sporovi privrednog društva;
  • ostalo.

Pravni due diligence predstavlja osnovu kupoprodajnog ugovora.  Upravo zbog ovoga savetnici koji sprovode pravni due diligence treba da utvrde da li su lica koja prodaju privredno društvo ili njegove akcije zaista i zakoniti vlasnici predmeta prodaje.

Dosadašnja poslovna praksa ukazuje nam da je svest o važnosti due diligncea izuzetno mala. Kod onih koji su svesni važnosti ove analize uglavnom je zastupljena dilema da li za zradu iste angažovati određenu agenciju ili da kao naručilac pojedinačno odaberete  tačno određene stručnjake za pojedine faze postupka.

Kao neko sa iskustvom u izradi pravnog due diligencea uvek optiram za drugu mogućnost, odnosno da sami izaberete stručnjake za pojedine faze, jer tehnički ne znate koliko i kakvo iskustvo imaju lica koja Vam na raspolaganju stoje u agencijama ili da se ukoliko nemate na raspolaganju ovu mogućnost pre angažovanja agencije dobro raspitate o stručnjacima koji su u istoj angažovani.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

PROKURA

Prokura predstavlja poslovno punomoćje čija su sadržina i obim ovlašćenja određeni Zakonom ( Zakonom o privrednim društvima ) . U pitanju je najšire punomoćje sa posebnim ograničenjima.

Prokurom privredno drušvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u  ime i za račun društva ( davaoca prokure ) zaključuju pravne poslove i preduzimaju pravne radnje.

Naš Zakon o privrednim društvima  određuje  da  se izuzetno prokura može izdati  i samo za ogranak društva.

Zakon izričito određuje da se prokura daje u pisanom obliku

Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno.

Prokuru daje direktor  privrednog druŠtva uz saglasnost organa upravljanja (što je uslov za registraciju).

Kada je u pitanju prokura koju daje preduzetnik on prokuru izdaje lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice.

Nakon imenovanja prokuriste neophodno je da isti bude registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji  i da prilikom potpisivanja dokumenata u ime društva uz svoje ime navede i svoju funkciju.

Što se tiče prenosivosti prokure, važno je istaći da je ona neprenosiva i prokurista ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.

Prokura

Sobzirom na broj prokurista  postoje dve vrste prokure :

  • Pojedinačna;
  • Zajednička ( skupna ) .

Pojedninačna prokura moze da se da  jednom ili većem broju lica. Kada  je data većem broju lica, svaki od prokurista nastupa samostalno   ukoliko u porkuri nije naznačeno da se radi o zajedničkoj prokuri

Zajednička prokura daje se većem broju lica koji se moraju saglasiti da bi njihove radnje bile punovažne, osim ukoliko je u samoj prokuri navedeno da je za punovažnost  dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista. Ova saglasnost se može dati kao prethodna ili naknadna.

Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.

Ograničenja prokure su imperativnog karaktera i prokurista bez posebnog ovlašćenja ne može da :

1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;

2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;

3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Postoji  mogućnost da se prokuristi ograniče ovlašćenja supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste u kom slučaju se radi o zajedničkoj prokuri.

Prokurista odgovara za štetu koju nanese društvu prekoračenjem granica svog ovlašćenja.

Izuzetno neće odgovarati  za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva, odnosno ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

Prokura prestaje opozivom ili otkazom .

Društvo davalac prokure može istu opozvati u svako doba i tog  prava se ne može odreći, niti se to pravo može ograničiti ili usloviti.

Prokurista može dati otkaz prokure u svako doba.

Ukoliko usled otkaza prokure postoji mogućnost nastanka štete za društvo, prokurista je u obavezi da u roku od 30 dana od dana dostavljanja otkaza prokure društvu nastavi da zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA DIREKTNIH INVESTICIJA – KOMENTAR

Sasvim je jasno da je jedan od glavnih, ako ne i glavni zadatak svake Vlade koja se nalazi u periodu prelaska sa planske privrede na poptunu tržišnu eknomiju  održivi razvoj. Taj održivi razvoj, a i razvoj same društvene zajednice u celini, zavisi od aktivnosti koje su usmerene ka  proaktivnom pristupu ka otvaranju novih radnih mesta u državi i stvaranju takve poslovne sredine koja će biti izuzetno povoljna, a samim tim i privlačna stranim i domaćim investitorima jer nova radna mesta su uslovljena novim investicijama.

Na osnovu člana 7.Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014.godinu i člana 42.stav 1. Zakona o Vladi, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o načinu privlačenja direktinih investicija.

Vrlo je bitno da Republika Srbija Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija ostvari prevagu u regionu  odnosno, da u celokupnom investicionom ambijentu to  bude odlučujući faktor kojim će se rukovoditi investitori prilikom odluke za  investiranje u Srbiju, a ne u neku drugu zemlju. Doprinos ovome daje i to što je beta rizik koji je vrlo bitan za invesitore znatno  smanjen za razliku od  prethodnih godina, dok je na menadžmentu da  utiče na  kretanje alfa rizika.

Uredbom se nastavlja subvencionisanje novih radnih mesta, ali se u članu 4. Uredbe nigde ne navodi koliki je iznos subvencija po jednom radnom mestu, te bi  taj deo mogao biti određeniji, a samim tim i transparentniji .

Naročito treba istaći član 9. stav 6.u  kome se određuje da korisnici sredstava  finansijske pomoći  države moraju da garantuju da će novozaposlenima isplaćivati zaradu  veću za 20 procenata  u odnosu na minimalnu zaradu u Republici  Srbiji. Rešenje u navedenom članu je važno zbog toga što rešava jedan od dosada uočenih vodećih problema, a to je da su investitori nakon dobijanja potrebnih finansija  zaposlene  držali na minimlanom iznosu zarada.

1429714124c21aec60bfd6547863600_orig

Rešenje člana 7. o izuzimanju prava na  dodelu sredstava je  zadovoljavajuće jer investiranje valja usmeriti u one delove privrede koji pokazuju stalnu težnju ka održivom razvoju i maksimizaciji profita, što se ne može reći za one kojima je u prethodnih 12 meseci iznos upisanog kapitala smanjen za više od 50% tog kapitala, ali ne ispod zakonom propisanog minimuma ili  protiv kojih je pokrenut stečajni postupak.

Rešenje člana 20. stav 2. kojim je utvrđena mogućnost ministarstva da raskine ugovor u svakoj fazi izvršenja ako utvrdi da korisnik ne ispunjava uslove utvrđene ugovorom u vezi sa dinamikom realizacije investicije, zajedno sa rešenjima određenim u  članu 22. koji se tiču kontrole nad realizacijom investicionog projekta ukazuje da će ceo tok  postupka privlačenja investicija biti odgovorniji, te da će to neminovno voditi ka konkurentnijem položaju Srbije u odnosu na ostale zemlje u regionu.

Na kraju, nepophodno je istaći da je važno podsticati investiranje u one delatnosti koje vode ka boljem konkurentskom položaju privrede na svetskom tržištu. Potrebno je da korisnici finansiranja države budu oni investitori koji imaju nameru da modernizuju privredu i privredni ambijent Republike Srbije i podstaknu zdravu konkurenciju između domaćih privrednih društava   jer sve to kumulativno vodi ka porastu globlalne konkurentnosti privrede.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

 

OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI I ULAGANJA U ISTE

Ponukana pošiljkom od Raiffeisen banke u kojoj promovišu svoj Investicioni fond nisam mogla a da se ne zapitam šta prosečan stanovnik Srbije zna o tome šta su Investicioni fondovi , a još manje o tome koje su njihove prednosti . Verujem da je još manja mogućnost da zamislim sugrađanina koji se razume u investicione jedinice i mogućnosti koje mu ulaganje u Investicioni fond pruža.

Tri osnovne vrste investicionih fondova su otvoreni, zatvoreni i privatni fond.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti otvorenim investicionim fondovima jer su isti po pravilu najbrojniji i  najprivlačniji  malim investitorima.

U Srbiji trenutno posluje 12 Investicionih fondova, koje organizuje , osniva i kojima  upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima. Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koga se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sve sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Od napred navedenih 12 investiconih fondova  njih 11 su otvoreni investicioni fondovi, a 1 koji je preostao je zatvoreni investiconi fond. Ulaganje u Investicioni fond predstavlja alternativu štednji u banci. Ukoliko su u pitanju otvoreni investicioni fondovi jer sem njih postoje i zatvoreni i privatni , oni pružaju mogućnost kupovine Investicionih jedinica i predstavljaju slobodno mogu reći siguran izvor prihoda na dugi rok , jer u zavisnosti od vrste otvorenih investicionih fondova ,a samim tim i od njihovog portfolija  Vaše ulaganje se može nazvati skoro sigurnim ulaganjem. Većina investicionih fondova u Srbiji  su fondovi rasta vrednosti imovine koji najmanje 75% svoje vrednosti ulažu u vlasničke hartije od vrednosti ili fondovi očuvanja vrednosti imovine.   Otvoreni investicioni fondovi rasta vrednosti imovine mogu se okarakterisati kao najrizičniji oblik sigurnog ulaganja i najprimerenija je osobama koje bi prihvatile viši rizik investiranja zarad visokih stopa prinosa.  Stope prinosa investicionih fondova su veće od oročene štednje , ali su manje od samostalnog kupovanja putem brokera.

new-delhi-based-consure-medical-gets-funding-from-indian-angel-network-and-india-innovation-fund

Naravno , ova vrsta investiranja nije pravi izbor za špekulante tj. za vlasnike špekulativnog kapitala koji brzim transakcijama na berzanskom tržištu  žele ,a u većini slučajeva i dolaze do brze i lake zarade koja njih prevashodno i interesuje. Dakle ako izuzmemo vlasnike špekulativnog kapitala , investicioni fond i ulaganje  koje se ostavruje kupovinom investicionih jedinica je veoma povoljanl vid investiranja za lica koja bi plasirala svoj slobodni kapital , a  ne poseduju potrebna znanja i informacije kje bi im pomogle da pravilno ulažu. Investicioni fondovi pružaju mogućnost da putem kupovine investicionih jedinica Vaš uloženi novac bude u sigurnim rukama portfolio menadžera koji raspolaže potrebnim znanjem i informacijama o stanju na tržištu na kojem se ulaže kako bi novac bio adekvatno uložen.Investiciona jedinica čijom kupovinom ulažete u investicioni fond predstavlja udeo u ukupnoj vrednosti fonda. Njena vrednost se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Početna vrednost jedne investicione jedinice svih otvorenih fondova u Srbiji iznosi 1000 dinara.  Vrednost jedne investicione jedinice obračunava se u dinarima i svakodnevno se objavljuje.

Pošto je vrednost imovine investicionog fonda podložna promenama samim tim je promenljiva i vrednost investicione jedinica. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje , investitor može svakoga dana da izračuna vrednost svog uloga u fond kao proizvod dnevne vrednosti inevsticione jedinice i broja jedinica koje poseduje. Ukoliko želi da povuče deo ili celokupan svoj ulog iz fonda vlasnik investicione jedinice  prodaje.  Sredstva koja će mu biti uplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjena za naknadu za otkup ukoliko je Društvo za upravljanje investicionim fondovima naplaćuje.

Nakon ovog kratkog upoznavanja sa mogućnostima plasiranja vašeg kapitala i  približavanja ovakvog  vida ostvarivanja prihoda , verujem da će isto uticati bar malo da u periodu fudbalskih i drugih svetskih prvenstava bar neko od naših gradjana umesto u Meridijan i Mozart kladionice svoj slobodni kapital uloži u neki od 11 otvorenih fondova koji trenutno posluju u Srbiji.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja