IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 17.10.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec oktobar  pod br.    401-00-00257/2017-12 od 17.10.2017 .  utvrđuje se sledeće :

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Roditeljski  dodatak od 01.10.2017. – 31.03.2018.
Za prvo dete – jednokratno    39.503,21
Za drugo dete –  154.472,52 u 24 rate    6.436,35
Za treće dete – 278.037,81 u 24 rate    11.584,91
Za četvrto dete – 370.713,16 u  24 rate    15.446,38

 

 

O RODITELJSKOM  DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : RODITELJSKI DODATAK/

Bitno je podsetiti da se pravo na roditeljski dodatak ostvaruje  prema broju živorođene dece.  Mame koje u prvom porođaju na svet donesu blizance, dobijaju dodatak za prvorođeno i drugorođeno dete.

Visina iznosa  roditeljskog dodatka zavisi  od toga koje je dete po redu.

 

Važno je istaći da je  sa stupanjem na snagu novog Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

 

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

 

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se  iznos  roditeljskog dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS,  a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

 

Tekst objavljen i od strane:

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Adria Media Group – YUMAMA

IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.10.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec oktobar  pod br.    401-00-00257/2017-12 od 17.10.2017 .  utvrđuje se sledeće :

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Dečiji dodatak od 01.10.2017. – 31.03.2018. ( prvo, drugo, treće i četvrto dete )
8

             2.760,95

     3.589,23 

 

Uvećani cenzus podrazumeva samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta ometenog u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu.

O DEČIJEM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : DEČIJI DODATAK

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za oktobar   2017.
Cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom         8. 587, 50          10.305,00
Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
član 19. stav 1. tačka 1. Zakona            2,85              3,41
član 19. stav 1. tačka 2. Zakona           6,64              7,97

 

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana.

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak treba podneti u opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite u mestu gde žive roditelji.

Zahtev za obnavljanje prava  na dečiji dodatak podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja.

Važno je istaći da je  sa stupanjem na snagu novog Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

 

Bitno je znati da na  ostvarivanje prava na dečiji dodatak utiču svi prihodi  članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, a koji su ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se nominalni iznosi  dečijeg dodatka usklađuju dva puta godiuušnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS, a cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak se usklađuje mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.

 

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

 

Tekst objavljen i od strane:

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

 

PUTOVANJE MALOLETNIH DRŽAVLJANA BOSNE I HERCEGOVINE PREKO GRANICE (kada je potrebna saglasnost ?)

Nakon velikog interesovanja za tekst koji se odnosi na istu temu, ali na maloletne državljane Republike Srbije kao i brojna pitanja koja su na napred navedenu temu stizala i stižu od strane čtalaca iz drugih država danas se bavim maloletnim državljanima Bosne i Hercegovine.

Ova tema je svakodnevno aktuelna, ali njena aktuelnost uveliko dobija na značaju u vreme letnjih, zimskih i ostalih raspusta kada su putovanja preko granice aktuelna.

 

bh-pasos-i-kuda-s-njim-bez-vize-830x450

Rešenja Zakona o putnim ispravama BiH su iznad svega jasna i koncizna i u istim je određeno da nosilac putne isprave koji je državljanin Bosne i Hercegovine i mlađi je od 14 godina može putovati u inostranstvo u pratnji jednog ili oba roditelja ili zakonskog zastupnika, odnosno mora da ima saglasnost oba roditelja ili zakonskog zastupnika odnosno staratelja   ukoliko maloletnik do 14 godina putuje u pratnji druge osobe. 

Saglasnost je potrebno overiti kod nadležnog organa.

 

Isto rešenje je navedeno i u Pravlniku o obliku, sadržaju i minimalnim zaštitinim elementima pasoša, diplomatskog i službenog pasoša BiH, a shodno Pravilniku o Izmenama i dopunama pravilnika o obliku, sadržaju i minimalnim zaštitnim elementima pasoša, diplomatskog i službenog pasoša BiH od 17.07. 2014 . napred navedeno rešenje se nalazi na 34 strani pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša.

Saglasnost oba roditelja nije potrebna samo u izuzetnim slučajevima a to su :

a) ako se jedan od roditelja vodi kao nestalo lice,
b) ako je jedan od roditenja nepoznatog prebivališta ili boravišta,
c) ako je jedan od roditelja nedostupan organu nadležnom za izdavanje putne isprave, i
d) ako je jednom od roditelja, odlukom suda, dodijeljeno starateljstvo nad djetetom, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje djeteta u inostranstvo nije uslovljeno saglasnošću oba roditelja.

Važno je još jednom istaći da nе pоstојi zаkоnskа оbаvеzа pоsеdоvаnjа pisаnе sаglаsnоsti drugog rоditеljа prilikom putоvаnjа u inоstrаnstvо, odnosno nеmа smеtnji dа nosilac putne isprave, državljanin BiH mlađi od 14 godina putuје sа јеdnim оd rоditеljа ili zakonskim zastupnikom, odnosno starateljem.

Shodno napred navedenim zakonskim rešenjima možemo zaključiti da je maloletnim licima koja su navršila 14 godina života i starijim, ukoliko poseduju  važeću putnu ispravu ( pasoš )  prelazak granice Bosne i Hercegovine dozvoljen  bez pisane saglasnosti roditelja, staratelja i zakonskih zastupnika, odnosno ne postoji zakonska obaveza za posedovanje iste. 

Ipak da bi putovanje proteklo kako treba potrebno je da pre putovanja kontaktirate diplomatsko-konzularna predstavništva zemalja u koje želite da putujete ili tranzitne zemlje jer vam saglasnost može biti potrebna prilikom kontrole graničnih organa navedenih država.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

GORAŽDE PORTAL

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

SAMO ŽENA

 

 

 

PUTOVANJE MALOLETINKA PREKO GRANICE ( Kada je potrebna saglasnost roditelja i gde se ona overava?)

Kada je reč o putovanjima u inostranstvo uvek je prisutna jedna od nedoumica koja se odnosi na putovanje maloletnih lica preko granice. Saznajte u kojim slučajevima je potrebna roditeljska saglasnost.

Što se tiče Zakonske regulative, odnosno propisa Republike Srbije kojima bi gore navedena nadoumica trebala biti rešena, isti na žalost ovu oblast nisu precizno uredili. 

Zakon o zaštiti državne granice („Sl. glasnik RS“, br. 97/2008 i 20/2015 – dr. zakon) predviđa da je za prelazak granice Republike Srbije potrebna samo važeća putna isprava. 

Foto: Thinkstock

 

Shodno regulativi, u Republici Srbiji ne postoji odredba ili propis kojim je predviđena obaveza posedovanja roditeljske saglasnosti kada dete putuje u inostranstvo samo, uz pratioca ili samo sa jednim roditeljem. Ali usled sve učestalijih kriminalnih aktivnosti, kao što je trgovina decom, pripadnici MUP-a sugerišu da je pismena saglasnost roditelja poželjna iz razloga što se na taj način sama procedura prelaska preko granice skraćuje, a ujedno i pojednostavljuje. 

Prema nadležnosti Uprave granične policije Republike Srbije, takođe ne postoji obaveza posedovanja pisane saglasnosti roditelja prilikom putovanja u inostranstvo, nema smetnji da dete koje poseduje biometrijsku putnu ispravu Republike Srbije, putuje sa jednim od roditelja ili trećom osobom.

Ali sobzirom na to na pisana saglasnost može biti potrebna prilikom kontrole graničnih organa države u koju se putuje ili preko čije teritorije se prelazi, peporuka svim roditeljima  je da se pre polaska na put izvrše odgovarajuće provere u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemalja u koje se putuje, kao i u tranzitnim

Ukoliko prilikom gore navedene provere utvrdite da vam je potrebna potvrda, neophodno je da znate da se ista potpisuje i overava kod javnog beležnika. 

Koje zemlje traže pisanu saglasnost?
Italija i Španija – pored overene saglasnosti, potreban je i izvod iz matične knjige rođenih;

Crna Gora – ako dete putuje sa jednim roditeljem ili sa trećim licem;
Grčka – samo kad dete putuje bez oba roditelja;
U ovim zemljama nije obavezna, ali je poželjno da je imate:
Hrvatska
Austrija
Nemačka
Slovenija 

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

1 PRVA – Prva Srpska Televizija

VESTI RS

CENTAR ZA MAME

NASLOVI NET

SMEDIA

MOJ PEDIJATAR

SAMO ŽENA

025 rs

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

NIŠKI PORTAL

IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 13.04.2017. GODINE

O IZNOSU CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.10.2017.GODINE POGLEDATI NA : IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.10.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec april pod br.   401-00-00257/2017-12 od 13.04.2017  .  utvrđuje se sledeće :

 

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Dečiji dodatak od 01.04.2017. – 30.09.2017. ( prvo, drugo, treće i četvrto dete ) 2.675,05 3.477,57

 

O DEČIJEM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : DEČIJI DODATAK

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za april  2017.
Cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom         8.553,70         10.264,44
Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
član 19. stav 1. tačka 1. Zakona 2,85 3,41
član 19. stav 1. tačka 2. Zakona 6,64 7,97

 

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana.

Zahtev za obnavljanje prava  na dečiji dodatak podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja.

Važno je istaći da je od 08.06. 2016. sa stupanjem na snagu određenih članova novog Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se nominalni iznosi  dečijeg dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS, a cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak se usklađuje mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

POKAZIVAČ

DETINJARIJE

DEČIJA OPREMA

 

IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 13.04.2017. GODINE

 

O IZNOSU RODITELJSKOG DODATKA OD 17.10.2017. GODINE POGLEDATI NA : IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 17.10.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec april pod br.   401-00-00257/2017-12 od 13.04.2017  .  utvrđuje se sledeće :

 

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Roditeljski  dodatak od 01.04.2017. – 30.09.2017.
Za prvo dete – jednokratno    39.345,83
Za drugo dete – 153.857,09 u 24 rate    6.410,71
Za treće dete – 276.930,09 u 24 rate    11.538,75
Za četvrto dete – 369.236,22 u  24 rate   15.384,84

O RODITELJSKOM  DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : RODITELJSKI DODATAK/

Roditeljski dodatak je  mera jednokratne podrške porodici.

Važno je istaći da je od 08.06. 2016. sa stupanjem na snagu određenih članova novog Zakona o opštem upravnom postupku  znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za  ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se  iznos  roditeljskog dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS,  a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položeni pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

IZNOS RODITELJSKOG DODATKA OD 12.01.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec decembar pod br. 401-00-55/1/2016/17-18 od 12.01.2017. utvrđuje se sledeće :

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Roditeljski  dodatak od 01.10.2016. – 31.03.2017.
Za prvo dete – jednokratno 38.274,15
Za drugo dete – 149.666,43 u 24 rate 6.236,10
Za treće dete –  269.387,25 u 24 rate 11.224,47
Za četvrto dete – 359.179,20 u  24 rate 14.965,50

O RODITELJSKOM  DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : RODITELJSKI DODATAK

Roditeljski dodatak je  mera jednokrate podrške porodici.

Važno je istaći da je od 08.06. 2016. sa stupanjem na snagu određenih članova novog Zakona o opštem upravnom postupku  znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za  ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se  iznos  roditeljskog dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS,  a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak  podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 12.01.2017. GODINE

O IZNOSU CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.10.2017.ODINE POLEDATI NA : IZNOS CENZUSA ZA DEČIJI DODATAK OD 17.10.2017. GODINE

Rešenjem o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za mesec decembar pod br. 401-00-55/1/2016/17-18 od 12.01.2017. utvrđuje se sledeće :

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Dečiji dodatak od 01.10.2016. – 31.03.2017. ( prvo, drugo, treće i četvrto dete ) 2.675,05 3.477,57

O DEČIJEM DODATKU ( pojam i način ostvarivanja prava ) POGLEDATI NA : DEČIJI DODATAK

NOMINALNI IZNOS PRAVA REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za januar 2017.
Cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom         8.360,25         10.032,67
Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
član 19. stav 1. tačka 1. Zakona 2,83 3,40
član 19. stav 1. tačka 2. Zakona 6,60 7,93

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana.

Zahtev za obnavljanje prava  na dečiji dodatak podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja.

Važno je istaći da je od 08.06. 2016. sa stupanjem na snagu određenih članova novog Zakona o opštem upravnom postupku roditeljima znatno olakšana procedura podnošenja zahteva za produženje i ostvarivanje prava na dečiji dodatak  jer je od navedenog datuma organ koji vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) predviđeno je da se nominalni iznosi  dečijeg dodatka usklađuju dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS, a cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak se usklađuje mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME

ZAJEDNIČKO RODITELJSKO PRAVO – „ ZAJEDNIČKO STARATELJSTVO „

Nakon velikog broja pitanja o zajedničkom roditeljskom pravu ili kako ga većina naziva zajedničkom starateljstvu nakon razvoda braka  koja sam dobila što od čitalaca što od meni bliskih prijatelja reših da prvi tekst u ovoj godini bude posvećen upravo ovoj temi.

Na samom početku bitno je istaći da se roditeljsko pravo može vršiti zajednički bez obzira da li roditelji deteta ili dece vode zajednički život ili je zajednica života prestala .

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno onda  kada vode zajednički život.

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sam pojam “ zajedničkog starateljstva “ odnosno zajedničkog vršenja roditeljskog prava je novijeg datuma i pod njim se podrazumeva sporazumevanje i dogovaranje roditelja oko onih pitanja koja su vezana za decu. Roditelji ovde faktički dele sve svakodnevne obaveze i aktivnosti koje imaju oko dece kao što mogu biti odvođenje dece u školu ili obdanište, na sport, u kupovinu, u muzičku školu …..

Da bi ovaj koncept zaživeo i živeo onako kako je najbolje za dete neophodno je, a i samim tim se podrazumeva da roditelji imaju dobar međusobni odnos i da je njihovo funkcionisanje usklađeno kako bi mogli  da se dogovaraju oko preduzimanja aktivnosti i da se međusobno uvažavaju.

Većina roditelja je istakla kako im je ovakav koncept starateljstva odnosno zajedničkog vršenja roditeljskog prava poprilično zahtevan, ali nakon razvoda braka ovaj koncept je manje stresan za decu jer su istim lišena osećaja gubitka jednog od roditelja.

Roditelji koji i nakon razvoda braka nastavljaju sa konfliktima i čiji je odnos i dalje opterećen onim problemima koji su do samog čina razvoda i doveli nisu najbolji kandidati za zajedničko vršenje roditeljskog prava te im se savetuje da na ovaj model vršenja roditeljskog prava sačekaju dok svoje međusobne odnose ne dovedu do potrebnog nivoa.

zajednicko-roditeljsko-pravo

Da bi do zajedničkog vršenja roditeljskog prava došlo, roditelji moraju da postignu sporazum . Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.

 Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

U Zakonu je jasno i izričito određeno da se adresa prebivališta deteta mora znati te je važno istaći da prilikom određivanja iste navedenu odredbu nije moguće slobodno  tumačiti i mesto prebivališta deteta određivati proizvoljno ( što znači nije dozvoljeno dogovaranje “ deca će da žive malo kod supruga, malo kod supruge “.) Deca žive isključivo kod jednog roditelja na čijoj adresi im se nalazi tačno određeno prebivalište, a sama dinamika i način viđanja sa drugim roditeljom kao i podela i organizacija oko ostvarivanja svakodnevnih obaveza roditelja oko dece regulisana je dogovorom i sporazumom oko podele obaveza.

Određivanje tačne adrese prebivališta dece je od izuzetne važnosti za njihov psihološki rast i razvoj jer je za decu izuzetno važno da imaju osećaj i da znaju gde je njihov dom.

O starateljstvu dece nakon razvoda konačnu odluku donosi sud uz uvažavanje stručnog  mišljenja tima nadležnog Centra za socijalni rad kao organa starateljstva, a vodeći računa o najboljem interesu deteta. Ukoliko prilikom donošenja napred navedenog mišljenja dođe do opravdane potrebe stručni tim Centra za socijalni rad može obaviti posebne razgovore sa svakim detetom kako bi na osnovu istih doneo rešenje o tome kome će se poveriti starateljstvo. Veoma često se dešava da tom prilikom profesionalni tim Centra vrši obilazak prebivališta majke i/ili oca kako bi na najbolji način na licu mesta utvrdio ko od dvoje roditelja može detetu pružiti bolje uslove za život.

Važno je navesti da se u Konvenciji o pravima deteta iz 1989.godine ističe kao neophodno da dete koje je sposobno da formira vlastitio mišljenje ima pravo da isto slobodno iznese u svim postupcima koji ga se tiču i da se njegovom mišljenju posveti dužna pažnja, a u zavisnosti od uzrasta i ustanovljene zrelosti deteta.

Isto rešenje predviđa i Porodični zakon Republike Srbije u kom je propisano da se  mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja se tiču deteta i u svim postupcima u kojima se odlučuje o pravima deteta, imajući u vidu godine i zrelost deteta, te da  dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja.

Porodičnim zakonom je određeno da dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima i da dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.

Konvencijom o pravima deteta predviđeno je da detetu treba da se omogući da bude saslušano  u sudskim i upravnim postupcima, lično ili preko zastupnika ili organa u skladu sa procesnim pravilima domaćeg prava. Ovo se naročito odnosi na pitanje starateljstva, vršenje roditeljskog prava i svih postupaka koji za posledicu ili kao rezultat imaju odvajanje deteta od roditelja.

Na samom kraju je važno istaći da Porodični zakon republike Srbije  reguliše mogućnost deteta  koje je napunilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje  da samostalno odlučiti sa kojim će roditeljem živeti.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

MONDO Portal Srbija

NASLOVI Net

VESTI RS

PALO RS

AKTUELNO NET

 MONDO Portal Crna Gora

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

MOJ PEDIJATAR

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasilje u porodici predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu.

U Repulici Srbiji nasilje u porodici je regulisano Porodičnim zakonom i odredbama Krivičnog zakonika koji nasilje u porodici određuje kao krivično delo.

Nasilje u porodici je zabranjeno.

U skladu sa zakonom  svako, bez obzira na rod ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Porodično nasilje može se definisati kao zloupotreba moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje osoba starije životne dobi.

Nasilje u porodici se, takođe, može odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebnom sile, zastrašivanjem i manipulisanjem.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon naročito predviđa sledeće radnje:

  • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
  • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
  • prisiljavanje na seksualni odnos;
  • navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
  • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
  • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

nasilje u porodici

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

  • FIZIČKO
  • SEKSUALNO
  • PSIHIČKO
  • EKONOMSKO

 

  • Fizičko nasilje : Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u  kuću ili izbacivanje iz nje…
  • Seksualno nasilje : Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje  na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe…
  • Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja: odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.
  • Ekonomsko nasilje: podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu člaanu porodice da se zaposle i na taj način ostari sopstvene prihode ..

 

Do sada je uočeno da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu  neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na ostale članove njegove porodice.

Članovi porodice koji mogu da zatraže zaštitu od nasilja uporodici su : supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji,krvni srodnici,  lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Ovom merom  licu koje vrši nasilje se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

  • izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
  • zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
  • zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Lice koje smatra da trpi nasilje u porodici isto može prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad u mestu svog prebivališta i policiji.  Krivična prijava protiv lica koje  koje vrši nasilje u porodici može se podneti i nadležnom javnom tužilaštvu.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom .

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

stop nasilju

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je odredilo posebnu telefonsku liniju   0800-100-600 u okviru svog posebnog Operativnog centra za žrtve porodičnog nasilja.  Poziv na navedeni broj je besplatan, a prema saopštenju MUP-a  policija reaguje odmah po pozivu u saradnji sa lokalnom samoupravom i savetovalištima za borbu protiv nasilja u porodici. Operativni centar radi 24 sata, a namenjen je svim građanima bez obzira  u kojem delu Srbije imaju prebivalište.

Na kraju , važno je istaći da nasilje u porodici predstavlja pre svega kršenje ljudskih prava. Ono svoje duboke korene ima u nejednakoj raspodeli moći. Organi vlasti su dužni da spreče nasilje u porodici, da pruže zaštitu žrtvama i da krivično gone počinioce.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME