SVETSKI DAN ZDRAVLJA-EFEKTI KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE KOŽE

Važno je odmah naglasiti da ovaj tekst nije sponzorisala nijedna kozmetička ni farmaceutska kompanija, kao nijedan od pružalaca zdravstvenih usluga.

Svake godine, 7 aprila – na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ovogodišnja globalna kampanja, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju I informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada I životne sredine i slobodi od diskriminacije.

Izvor: WHO – World Health Organization

Upravo zbog važnosti datuma kao i u skladu sa temom odlučila sam da se posvetim temi koja je važna za sve nas i postaje sve važnija .

Svedoci smo da sada, slobodno se može reći dugi niz godina dominiraju u medijima naslovi o hitnom rešavanju globalnog pitanja koje se odnosi na oblast klimatskih promena. Široki spektar efekata klimatskih promena uključuju između ostalih i štetu našoj koži i pored generalne štete po naše zdravlje I osim štete na životnu sredinu. Ovaj tekst ispituje brojne načine na koje klimatske promene utiču na zdravlje kože i korake koje možemo sami preduzeti kako bi se zaštitili. Bitno je podsetiti i istaći da koža prekriva površinu celog tela I ujedno je najveći ljudski organ.Površina kože odraslog čoveka iznosi oko 2 m2, a debljina joj je od 1,5 do 3 mm. U koži se nalaze i centri za osećaj dodira, bola, toplote i hladnoće.Pre svega, ključno je naglasiti da možete bolje zaštititi zdravlje svoje kože od efekata klimatskih promena usvajanjem samozaštitnih radnji u svoju svakodnevnu rutinu. Podsetite se da su zaštita životne sredine i vaša koža međusobno zavisni i da svako od nas preduzimanjem adekvatnih radnji i akcija može bar malo pomoći u stvaranju sveta koji je jači i zdraviji.

Koji faktori i na koji način utiču na zdravlje kože

Ekstremni vremenski uslovi

Toplotni talasi, uragani i suše postali su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove ekstremne vremenske prilike mogu direktno uticati na našu kožu. Produženo izlaganje ekstremnim temperaturama može dovesti do dehidracije, što može učiniti kožu perutavom, suvom i iritabilnom. Štaviše, teško vreme može pogoršati kožne bolesti poput psorijaze i ekcema.

Zagađenje vazduha

Zdravlje kože može biti oštećeno kao rezultat povećanja zagađenja vazduha uzrokovanog klimatskim promenama. Materije poput , sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugi zagađivači mogu prodreti u kožu i dovesti do upalnih procesa i preranogranog starenja. Akne, rozacea, pa čak i rak kože su povezani sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduhu.

UV zračenje

Globalne temperature su porasle kao rezultat klimatskih promena, što je ubrzalo stanjivanje ozonskog omotača. Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika koji filtrira štetne ultraljubičaste sunčeve zrake . Kao rezultat stanjivanja ozonskog omotača, dolazi do povećanja količine UV zračenja od sunca. Jedan od glavnih uzroka oštećenja kože, uključujući opekotine od sunca, starenje kože i rak kože, je UV zračenje. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, oblačenje zaštitne odeće i pronalaženje senke tokom najtoplijih delova dana su osnovni načini da zaštitimo našu kožu od UV zraka, dok bih naručito naglasila da je korišćenje krema sa zaštitnim faktorom postalo obavezno tokom cele godine gde naravno varira jačina zaštitnog faktora. Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom deluje kao zaštitna barijera protiv sunčeve svetlosti. Bitno je da zapamtite da je i sunčeva svetlost reflektujuća. U letnjim mesecima sunčeva svetlost se odbija od vode i peska. Zimi se odbija od snega. Ako provodite vreme u planinama, na plaži ili uživate u zimskim sportovima, postoji povećan rizik od oštećenja od sunca, čak i kada je napolju oblačno.

Varijacije u alergenima i vlažnosti

Klimatske promene utiču na nivo vlažnosti, a to može uticati na učestalost i intenzitet kožnih alergija. Povećani rast buđi može biti rezultat višeg nivoa vlažnosti, što može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije. Štaviše, neke alergije, poput polena, mogu postati jače u toplijim klimama.

Stres i mentalno zdravlje

Široke psihološke posledice klimatskih promena uključuju povišen nivo stresa i anksioznosti. Produženi stres se može manifestovati kao osip i drugi problemi sa kožom. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju i korišćenje strategija za smanjenje stresa kao što su vežbanje, meditacija i traženje pomoći od prijatelja, porodice ili stručnjaka su od ključne važnosti.

Zaštita zdravlja kože od klimatskih promena

Iako smo do sada uvideli da su klimatske promene ozbiljan rizik po zdravlje kože, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da smanjimo njihove efekte i zaštitimo se:

1.Uspostaviti rutinu nege kože
Koristiti proizvode prilagođene našem jedinstvenom tipu kože i zahtevima za čišćenje, vlaženje i zaštitu kože na redovnoj osnovi.

2.Zaštita od sunca
Kada ste napolju, potražite hlad, nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje trideset.

3.Budite u toku sa stanjem vazduha
Tako što ćete proveriti lokalne indekse kvaliteta vazduha i u skladu sa tim izmeniti svoje planove na otvorenom. Smanjite količinu vremena koje provodite napolju i koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru kada je nivo zagađenja visok.

4.Ostanite hidrirani i imajte uravnoteženu ishranu
Da biste unapredili zdravlje kože i opšte blagostanje, pijte puno vode i imajte ishranu punu vitamina, antioksidanata i vitalnih masnih kiselina.

5.Stavite kape, šešire i zaštitnu odeću:nošenje zaštitne odeće, kao što su košulje sa dugim rukavima i pantalone, može smanjiti kontakt kože sa opasnim hemikalijama u vazduhu, zagađivačima i prašinom, osim što sprečava izlaganje UV zračenju.

6.Pregledajte proizvode koje koristite za negu kože
Određeni proizvodi za negu kože, kao što su losioni, adstringenti i hidratanti, sadrže sastojke koji mogu pogoršati postojeće probleme sa kožom. Shodno tome, da biste smanjili negativne efekte, potrebno je da pažljivo odaberete proizvode za negu kože.

7.Često posećujte dermatologa
Čak i u odsustvu klimatskih promena, rutinske posete dermatologu mogu vam pomoći da izbegnete buduće probleme tako što ćete biti obavešteni o svim promenama na vašoj koži i omogućiti vam da preduzmete preventivne mere kao i da na vreme u slučaju potrebe počnete valjanu terapiju.

Na kraju je važno istaći da je zdravlje naše kože samo jedan od mnogih delova našeg života na koje utiče složena oblast klimatskih promena. Možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena na našu kožu tako što ćemo ozbiljno shvatiti vezu između klimatskih promena i zdravlja kože i preduzeti preporučene mere.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education- UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

„Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

Hajde da se odazovemo pozivu Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i da se večeras 23.03.2024.godine u 20.30 časova, pridružimo globalnoj akciji „Sat za planetu Zemlju“ i na taj način doniramo jedan sat našeg vremena prirodi.

Svake godine ljudi širom sveta okupljaju se kako bi učestvovali u „Satu za planetu Zemlju“, simboličnom događaju koji podstiče pojedince, zajednice i kompanije da na jedan sat isključe nebitna svetla kao snažan simbol njihove posvećenosti planeti. Osnovan od strane WWF 2007. godine, „Sat za planetu Zemlju“ je od tada prerastao u svetski pokret, jačajući svest o hitnoj potrebi za delovanjem u vezi sa klimatskim promenama i inspirišući kolektivne napore za zaštitu životne sredine. Održavajući se svake godine poslednje subote marta, „Sat za planetu Zemlju“ prevazilazi geografske granice i kulturne razlike, ujedinjujući milione ljudi iz različitih sredina u zajedničkom trenutku razmišljanja i akcije.

Gašenjem svetla na 60 minuta, učesnici pokazuju svoju podršku održivom razvoju i posvećenost smanjenju potrošnje energije, smanjenju emisije ugljenika i očuvanju prirodnih resursa.

Republika Srbija se u ovu akciju uključila 2009. godine. Važno je istaći da se broj gradova i opština koje učestvuju povećava iz godine u godinu, tako je prošle godine bilo više od 70 učesnika koji su isključili javnu rasvetu ili rasvetu znamenitosti kulture i istorije.

Bojana Bogojevic – Women In Sustainability

„Sat za planetu Zemlju“ služi kao dirljiv podsetnik na hitnost rešavanja klimatskih promena i njihovih dalekosežnih posledica na planetu i njene stanovnike.

Kako efekti globalnog zagrevanja postaju sve očigledniji, od ekstremnih vremenskih prilika do porasta nivoa mora i gubitka biodiverziteta, potreba za usaglašenim delovanjem u borbi protiv klimatskih promena nikada nije bila veća. „Sat za planetu Zemlju“ pruža mogućnost pojedincima, organizacijama i vladama da ponovo potvrde svoju posvećenost pravipnom upravljanju životnom sredinom, dok inspirišu druge da prihvate održive prakse u svom svakodnevnom životu. Pored svog simboličkog značaja, „Sat za planetu Zemlju“ je katalizovao opipljive promene tako što je pokrenuo razgovore i pokrenuo inicijative koje predvodi zajednica. Od lokalnih događaja koji promovišu obnovljivu energiju do edukativnih radionica i aktivnosti sadnje drveća, „Sat za planetu Zemlju“ osnažuje pojedince da svojom aktivnošću naprave razliku i utiču na pozitivne promene usmerene ka očuvanju životne sredine u okviru svojih sfera uticaja. Štaviše, „Sat za planetu Zemlju“ pojačava ulogu kompanija i donosioca odluka u unapređenju održivosti. Kompanije su iskoristile „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da pokažu svoju posvećenost društvenoj odgovornosti preduzeća, implementirajući energetski efikasne mere i podržavajući ekološke prakse. Slično tome, lideri vlada su iskoristili „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da istaknu i potvrde svoju posvećenost klimatskim akcijama, otkrivajući politike i investicije koje imaju za cilj smanjenje karbonskog otiska i promovisanje čistih tehnologija. Dok se svet nastavlja da bori sa dalekosežnim implikacijama klimatskih promena, „Sat za planetu Zemlju“ predstavlja svetionik nade, podstičući osećaj globalne solidarnosti i osnažujući pojedince da budu deo rešenja. Udruživanjem snaga u trenucima kolektivne akcije, ljudi širom sveta, ma gde de nalazili mogu doprineti održivijoj budućnosti za generacije koje dolaze.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/ : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena https://najboljamamanasvetu.com/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/65fee5c519612d69d7343d9d : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute  ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.

Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast  globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.

Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do  porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju  kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja  hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje  jer mogu uticati  na promene  koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.

Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je  toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.

Sve napred navedeno predstavlja  samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.

Zarazne bolesti

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.

+ Širenje staništa komaraca

  + Povećan rizik od prenošenja malarije

  + Veća incidencija denga groznice

Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom

Povišene  globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi  populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.

+ Toplotni talasi i njihova frekvencija

  + Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti

  + Veća incidenca toplotnog udara

Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti

Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost  zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).

  + Zagađenje vazduha i njegovi izvori

  + Povećani nivoi zagađivača

  + Pogoršanje respiratornih bolesti

Mentalno zdravlje i klimatske promene

Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost  doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.

+ Psihološki problemi i klimatske promene

  + Anksioznost i depresija

  + Posttraumatski stresni poremećaj

Osetljiva populacija

Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene  imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja

Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.

   + Strategije prilagođavanja:

  + Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike

  + Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite

  + Strategije ublažavanja:

  + Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije

  + Promovisanje održivog transporta

Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.

Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.

Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.

https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

ISTORIJAT :

Svetski dan zaštite životne sredine je koncipiran davnog, sada već u proslom veku juna 1972.godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju, koja je održana u Stokholmu, gde su prisutni delgati diskutovali o ekološkim pitanjima i izazovima za svet.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 5. jun za Svetski dan zaštite životne sredine kako bi označila početak podizanja globalne ekološke svesti i akcije.

Od 5.juna 1972.godine se Svetski dan zaštite životne sredine obeležava svake godine, sa različitom temom.

Ovaj prvi Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je 1973. godine pod temom „Samo jedna zemlja“.

VAŽNOST :

Svetski dana zaštite životne sredine porastao je na značaju koji ima širom sveta.

Ova globalna važnost se ogleda u tome da je postao značajna platforma za vlade, organizacije i pojedince da pokažu inicijative i projekte koji su posvećeni radu na promociji održive prakse i koji se bave ekološkim izazovima.

Važno je istaći da Svetski dan životne sredine služi kao podsetnik da svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine.

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Svake godine,domaćin Svetskog dana životne sredine je u drugoj zemlji, a zemlja domaćin preuzima vodeću ulogu u organizovanju događaja, aktivnosti i kampanja usmerenih ka podizanje svesti o pitanjima životne sredine i podstiče na delovanje.

Zemlja domaćin takođe bira određenu temu na koju će se fokusirati tokom cele godine.

Ovogodišnji Svetski dan životne sredine 2023. će se fokusirati na borbu protiv zagađenja plastikom i biće usredsređen na rešenja za zagađenje plastikom.

Godine 2023. obeležava se 50. godišnjica Svetskog dana zaštite životne sredine, a ove godine domaćin je Obala Slonovače, u partnerstvu sa Holandijom.

KAKO OBELEŽITI I PROSLAVITI SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Kako je navedeno napred u tekstu svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine, te shodno tome navodim neke od mogućih načina da obeležite ovaj veliki dan:

• Prisustvujte lokalnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Prirustvujte virtuelnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Uključite se u čišćenje – tema Svetskog dana zaštite životne sredine 2023. je borba protiv zagađenja plastikom;
• Vodite konstruktive razgovore protiv zagađenja plastikom.

Pridružite se proslavi Svetskog dana zaštite životne sredine – #WorldEnvironmentDay jer možemo pobediti zagađenje od plastike #BeatPlasticPollution!

Na kraju bih podvukla da je od izuzetne važnosti i da je neophodno da svi radimo kao jedan da bismo prekinuli našu zavisnost od plastike i izgradili zaista stvarnu cirkularnu ekonomiju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od:

https://www.mojpedijatar.co.rs/svetski-dan-zastite-zivotne-srednine-2023/: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023 https://najboljamamanasvetu.com/svetski-dan-zastite-zivotne-sredine-2023/647e3122d4de34048decb6e0: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

Davnog decembra 2000. godine, Generalna skupština UN usvojila je 22. maj kao dan Medjunarodnog biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje teksta Konvencije 22. maja 1992.

Datum je izabran za proslavu usvajanja prvobitnog teksta Konvencije o biološkoj raznolikosti. Konvencija ima učesnike iz skoro svih zemalja. Ujedinjene nacije (UN) su 29. decembra 1993. proglasile da je Konvencija „zvanično stupila na snagu“. Danas je poznata kao Konvencija o biološkoj raznolikosti (CBD).

CBD je međunarodni ugovor za očuvanje biodiverziteta, održivo korišćenje komponenti biodiverziteta i pravednu podelu koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa.

Mnoga područja planete se sada čuvaju kao deo zaštićenih područja od važnosti biodiverziteta.

Konvencija nastavlja da se bavi pretnjama po biodiverzitet tako što proizvodi naučne izveštaje i razvija alate koji pomažu u naporima za očuvanje.

Šta je biodiverzitet?

Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:

-gena, genetički diverzitet;

-vrsta, diverzitet vrsta (specijski diverzitet)

i

-ekosistema, ekosistemski diverzitet.

Potrebno je istaći da je biodiverzitet od ključnog značaja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj čovečanstva!

Biodiverzitet se narušava svakodnevno: – promenom načina iskorišćavanja zemljišta i mora;

– od strane invazivnih vrsta;

– klimatskim promenama;

– zagađenjem i

– prekomernim korišćenjem resursa.

Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.

Ove godine se ovaj dan obeležava 22.05.2023 sa naglaskom da iako istog datuma svake godine ima drugu temu kojom se bavi.

Tema ovogodišnjeg Medjunarodnog dana biodiverziteta je „Od sporazuma do akcije: Povratak biodiverziteta“.

Iako svaki Dan biodiverziteta nosi poseban značaj, ovogodišnja globalna proslava donosi sa sobom obnovljen osećaj nade usvajanjem Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal na COP 15.

Godine 2022. ,usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal koji navodi četiri dugoročna cilja za 2050. i 23 hitna cilja koja treba postići do 2030. Ovaj okvir postavlja ambiciozan plan za implementaciju široko zasnovanih akcija kako bi se došlo do transformacije u našim društvima. ’ odnos sa biodiverzitetom do 2030. i obezbediti da se do 2050. ispuni zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom.

Poražavajući podatak je da prošle decenije izgubljeno 14% koralnih grebena. A još alarmantnije je da se milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem.

Prema biološkoj raznovrsnosti Republika Srbija predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.

Važno je naglasiti da je čovečanstvu ostalo izuzetno malo vremena da sačuvamo raznolikost vrsta našeg sveta koje ga naseljavaju.

Neophodna je radikalna, sinhronizovana i globalna promena u našem odnosu prema prirodi i drugim živim bićima – da bismo izgradili istinski bolji zajednički svet za sve.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

https://najboljamamanasvetu.com/medjunarodni-dan-biodiverziteta/646c74f8d4de34048decb6c0: MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

MEĐUNARODNI DAN NULTOG OTPADA – ZERO WASTE DAY

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 14. decembra 2022. godine zvanično priznala značaj inicijative nultog otpada i proglasila 30. mart Međunarodnim danom nultog otpada.

Ovaj datum će se obeležavati svake godine počev od 2023. godine.

Međunarodni dan nultog otpada je od izuzetne važnosti jer mu je cilj da promoviše održive modele potrošnje i proizvodnje i podigne svest o tome kako inicijative za nulti otpad doprinose unapređenju Agende za održivi razvoj 2030.

Poražavajući su podaci da čovečanstvo na godišnjem nivou generiše oko 2,24 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada , od čega se samo 55 odsto upravlja u kontrolisanim objektima.

Zastrašujući su proračuni da bi ova količina do 2050.godine mogla porasti na 3,88 milijardi tona godišnje.

Svake godine se baca oko 931 milion tona hrane, a očekuje se da će do  2040. godine 37 miliona tona plastičnog otpada godišnje ući u okean .

Važno je istaći da sektor otpada u izuzetnoj meri  doprinosi emisiji gasova staklene bašte u urbanim sredinama i gubitku biodiverziteta.

Principi upravljanja otpadom

Savremeno upravljanje otpadom čini sve što može da obezbedi efikasno korišćenje vrednih sirovina i energije. Manje otpada je dobro za životnu sredinu, štiti ljude i štedi resurse.

Prevencija ne podrazumeva samo mere preduzete da bi se smanjila količina nastalog otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog veka proizvoda, već i mere preduzete za smanjenje štetnih uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi i izbegavanje štetnih proizvoda:

1.Izbegavanje otpada,

2.ponovna upotreba,

3.reciklaža,

4.iskorišćenje

5.odlaganje otpada–

 upravljanje otpadom funkcioniše po ovim principima.

Izvor . European Commission

Otpad mozemo podeliti :

• Prema toksičnosti,

• Prema mestu nastanka,

• Prema sastavu.

Prema toksičnosti, otpad se deli na :

• Opasan otpad

• Neopasan otpad

• Inertan otpad.

Prema mestu nastanka, otpad se deli na :

• Komunalni otpad

• Kućni otpad

• Komercijalni otpad

• Biorazgradivi otpad

• Ambalažni otpad

• Medicinski otpad

• Industrijski otpad

• Građevinski otpad

• Poljoprivredni otpad.

Prema  Zakonu o upravljanju otpadom  Republike Srbije otpad može biti:

1.komunalni otpad (kućni otpad);

2.komercijalni otpad;

3.industrijski otpad.

Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada.

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

Na samom kraju je neophodno istaći da je sprečavanje otpada najpoželjna opcija, a slanje otpada na deponiju bi trebalo da bude poslednje rešenje.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute Honorary Executive Director for SDG Education

Tekst objavljen i od strane:

• https://najboljamamanasvetu.com/prvi-medjunarodni-dan-nultog-otpada-zero-waste-day/64256230d4de34048decb655

• https://www.mojpedijatar.co.rs/medunarodni-dan-nultog-otpada-zero-waste-day/
• https://niskiportal.rs/vest/MEDJUNARODNI-DAN-NULTOG-OTPADA–