Važno je odmah naglasiti da ovaj tekst nije sponzorisala nijedna kozmetička ni farmaceutska kompanija, kao nijedan od pružalaca zdravstvenih usluga.
Svake godine, 7 aprila – na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ovogodišnja globalna kampanja, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju I informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada I životne sredine i slobodi od diskriminacije.
Izvor: WHO – World Health Organization
Upravo zbog važnosti datuma kao i u skladu sa temom odlučila sam da se posvetim temi koja je važna za sve nas i postaje sve važnija .
Svedoci smo da sada, slobodno se može reći dugi niz godina dominiraju u medijima naslovi o hitnom rešavanju globalnog pitanja koje se odnosi na oblast klimatskih promena. Široki spektar efekata klimatskih promena uključuju između ostalih i štetu našoj koži i pored generalne štete po naše zdravlje I osim štete na životnu sredinu. Ovaj tekst ispituje brojne načine na koje klimatske promene utiču na zdravlje kože i korake koje možemo sami preduzeti kako bi se zaštitili. Bitno je podsetiti i istaći da koža prekriva površinu celog tela I ujedno je najveći ljudski organ.Površina kože odraslog čoveka iznosi oko 2 m2, a debljina joj je od 1,5 do 3 mm. U koži se nalaze i centri za osećaj dodira, bola, toplote i hladnoće.Pre svega, ključno je naglasiti da možete bolje zaštititi zdravlje svoje kože od efekata klimatskih promena usvajanjem samozaštitnih radnji u svoju svakodnevnu rutinu. Podsetite se da su zaštita životne sredine i vaša koža međusobno zavisni i da svako od nas preduzimanjem adekvatnih radnji i akcija može bar malo pomoći u stvaranju sveta koji je jači i zdraviji.
Koji faktori i na koji način utiču na zdravlje kože
Ekstremni vremenski uslovi
Toplotni talasi, uragani i suše postali su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove ekstremne vremenske prilike mogu direktno uticati na našu kožu. Produženo izlaganje ekstremnim temperaturama može dovesti do dehidracije, što može učiniti kožu perutavom, suvom i iritabilnom. Štaviše, teško vreme može pogoršati kožne bolesti poput psorijaze i ekcema.
Zagađenje vazduha
Zdravlje kože može biti oštećeno kao rezultat povećanja zagađenja vazduha uzrokovanog klimatskim promenama. Materije poput , sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugi zagađivači mogu prodreti u kožu i dovesti do upalnih procesa i preranogranog starenja. Akne, rozacea, pa čak i rak kože su povezani sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduhu.
UV zračenje
Globalne temperature su porasle kao rezultat klimatskih promena, što je ubrzalo stanjivanje ozonskog omotača. Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika koji filtrira štetne ultraljubičaste sunčeve zrake . Kao rezultat stanjivanja ozonskog omotača, dolazi do povećanja količine UV zračenja od sunca. Jedan od glavnih uzroka oštećenja kože, uključujući opekotine od sunca, starenje kože i rak kože, je UV zračenje. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, oblačenje zaštitne odeće i pronalaženje senke tokom najtoplijih delova dana su osnovni načini da zaštitimo našu kožu od UV zraka, dok bih naručito naglasila da je korišćenje krema sa zaštitnim faktorom postalo obavezno tokom cele godine gde naravno varira jačina zaštitnog faktora. Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom deluje kao zaštitna barijera protiv sunčeve svetlosti. Bitno je da zapamtite da je i sunčeva svetlost reflektujuća. U letnjim mesecima sunčeva svetlost se odbija od vode i peska. Zimi se odbija od snega. Ako provodite vreme u planinama, na plaži ili uživate u zimskim sportovima, postoji povećan rizik od oštećenja od sunca, čak i kada je napolju oblačno.
Varijacije u alergenima i vlažnosti
Klimatske promene utiču na nivo vlažnosti, a to može uticati na učestalost i intenzitet kožnih alergija. Povećani rast buđi može biti rezultat višeg nivoa vlažnosti, što može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije. Štaviše, neke alergije, poput polena, mogu postati jače u toplijim klimama.
Stres i mentalno zdravlje
Široke psihološke posledice klimatskih promena uključuju povišen nivo stresa i anksioznosti. Produženi stres se može manifestovati kao osip i drugi problemi sa kožom. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju i korišćenje strategija za smanjenje stresa kao što su vežbanje, meditacija i traženje pomoći od prijatelja, porodice ili stručnjaka su od ključne važnosti.
Zaštita zdravlja kože od klimatskih promena
Iako smo do sada uvideli da su klimatske promene ozbiljan rizik po zdravlje kože, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da smanjimo njihove efekte i zaštitimo se:
1.Uspostaviti rutinu nege kože
Koristiti proizvode prilagođene našem jedinstvenom tipu kože i zahtevima za čišćenje, vlaženje i zaštitu kože na redovnoj osnovi.
2.Zaštita od sunca
Kada ste napolju, potražite hlad, nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje trideset.
3.Budite u toku sa stanjem vazduha
Tako što ćete proveriti lokalne indekse kvaliteta vazduha i u skladu sa tim izmeniti svoje planove na otvorenom. Smanjite količinu vremena koje provodite napolju i koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru kada je nivo zagađenja visok.
4.Ostanite hidrirani i imajte uravnoteženu ishranu
Da biste unapredili zdravlje kože i opšte blagostanje, pijte puno vode i imajte ishranu punu vitamina, antioksidanata i vitalnih masnih kiselina.
5.Stavite kape, šešire i zaštitnu odeću:nošenje zaštitne odeće, kao što su košulje sa dugim rukavima i pantalone, može smanjiti kontakt kože sa opasnim hemikalijama u vazduhu, zagađivačima i prašinom, osim što sprečava izlaganje UV zračenju.
6.Pregledajte proizvode koje koristite za negu kože
Određeni proizvodi za negu kože, kao što su losioni, adstringenti i hidratanti, sadrže sastojke koji mogu pogoršati postojeće probleme sa kožom. Shodno tome, da biste smanjili negativne efekte, potrebno je da pažljivo odaberete proizvode za negu kože.
7.Često posećujte dermatologa
Čak i u odsustvu klimatskih promena, rutinske posete dermatologu mogu vam pomoći da izbegnete buduće probleme tako što ćete biti obavešteni o svim promenama na vašoj koži i omogućiti vam da preduzmete preventivne mere kao i da na vreme u slučaju potrebe počnete valjanu terapiju.
Na kraju je važno istaći da je zdravlje naše kože samo jedan od mnogih delova našeg života na koje utiče složena oblast klimatskih promena. Možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena na našu kožu tako što ćemo ozbiljno shvatiti vezu između klimatskih promena i zdravlja kože i preduzeti preporučene mere.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
Expert za EU
Climate Change Teacher
Climate Reality Leader
UNITAR Virtual Ambassador
Honorary Ambassador of Peace – INSPAD
Honorary Executive Director for SDG Education- UNAccc Institute
Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans
Pravo i korporativno upravljanje 