UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute  ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.

Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast  globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.

Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do  porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju  kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja  hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje  jer mogu uticati  na promene  koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.

Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je  toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.

Sve napred navedeno predstavlja  samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.

Zarazne bolesti

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.

+ Širenje staništa komaraca

  + Povećan rizik od prenošenja malarije

  + Veća incidencija denga groznice

Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom

Povišene  globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi  populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.

+ Toplotni talasi i njihova frekvencija

  + Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti

  + Veća incidenca toplotnog udara

Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti

Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost  zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).

  + Zagađenje vazduha i njegovi izvori

  + Povećani nivoi zagađivača

  + Pogoršanje respiratornih bolesti

Mentalno zdravlje i klimatske promene

Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost  doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.

+ Psihološki problemi i klimatske promene

  + Anksioznost i depresija

  + Posttraumatski stresni poremećaj

Osetljiva populacija

Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene  imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja

Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.

   + Strategije prilagođavanja:

  + Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike

  + Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite

  + Strategije ublažavanja:

  + Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije

  + Promovisanje održivog transporta

Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.

Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.

Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.

https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

KREATIVNOŠĆU PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Klimatske promene su postale deo naše sadašnjice. Vidimo ih, osetimo, čujemo….

Nekada manje, nekada više, ali neminovno su tu sa nama, prate nas kao senka i kada senke nema.

Više ne možemo da dopustimo da očekujemo da će ovaj gorući problem rešiti neko za nas, već je potrebno da svako da svoj doprinos.

Malog doprinosa nema, ma koliko se akt koji preduzmete vama činio mali, priroda za svaki kaže jedno hvala.

Približilo nam se vreme praznika.

Pozivi na darivanje su toliko glasni da i oni sa najjačim karakterom imaju problema da se istom ne odazovu. Priznajem poklone spremam i ja, ali moji su „ climate friendly“ u najvećoj meri.

Kao što znamo krivac za klimatske promene smo mi, ljudi zbog prevelikog korišćenja fosilnih goriva usled čega se otpušta prevelika količina gasova sa efektom staklene bašte koji dalje ostaju zarobljeni u našoj atmosferi, podižu globalnu temperaturu , a o razornim posledicama globalnog otpoljenja smo bar načuli, a i nije tema današnjeg teksta.
Kada razmišljate o ublažavanju klimatskih promena i smanjenju karbonskog otiska, većina nas zna da treba manje da vozimo i ugasimo svetla u prostorijama u kojima ne boravimo; ali da li ste upoznati sa time da organski i neorganski otpad koji proizvodimo veoma doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte?

Danas pričamo kako svojom kreativnošću možemo pomoći planeti, spasiti šumu, okean, životinjski i biljni svet i čovečanstvo, a ipak darivati poklone za predstojeće praznike .

Neki od predloga :

1. Iskustva – poklonite nekome uspomene, darujte neko novo iskustvo, oslušnite šta je osoba želela da poseti ;
2. Napravite sami poklon  –  svi imamo stvari koje možemo da prenamenimo, da sačinimo od stare metalne kutije uz pomoć par detalja  i kamenčića divnu kutiju za nakit;
3. Sami napravite dekorativno pakovanje – toliko potrošenih postaljina završi kao otpad , hajde da u njih pakujemo poklone ;
4. Ispecite prijateljima omiljene kolače ili jelo ;
5. Napravite novogodišnje čestitke i dekorišite ih sa proizvodima za šminkanje koje verujem svi imamo;
6. Pažljivo otvarajte poklone koje dobijete kako bi ukrasni papir, kutije i kese mogli ponovo da upotrebite;
7. Izbegavajte plastiku što više možete;
8. Neka  vam kupovina novoga bude poslednji izbor jer tako pomažemo našoj planeti.

Nadam se da će vam saveti koristiti. Da će probuditi ono uspavano dete u vama i duh praznika i da ćemo svojom kreativnošću uticati na svoju decu, porodicu, kolege i usvojiti neke nove dobre navike u borbi protiv razornih posledica klimatskih promena. 

Molim vas upamtite da treba da smanjimo stvaranje otpada na najveću moguću meru, jer način života bez otpada ne samo da čuva materijal na našim deponijama, već i smanjuje vaš ugljenični otisak.

Kada se organski otpad razlaže, oslobađaju se  se ugljen-dioksid i  metan.  Proizvodnja i spaljivanje neorganskog otpada u svojoj proizvodnji koristi prirodne resurse kao što su voda, gorivo, metal, drvo, što rezultira emisijom gasova staklene bašte, posebno ugljen-dioksida i drugih zagađivača.

Plastični otpad proizvodi emisije gasova staklene bašte tokom svake faze svog životnog ciklusa. Vađenje i transport plastike zavisi od nafte, gasa i uglja. Proizvodnja i odlaganje plastike takođe oslobađa tone emisija ugljenika.

Upravljanje otpadom (transport, spaljivanje, itd.) je veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte.

Na samom kraju je važno da vas suočim sa podacima da  svet generiše 2,01 milijardu tona komunalnog čvrstog otpada godišnje. Širom sveta, otpad koji se stvara po osobi dnevno u proseku iznosi 0,74 kilograma.

Sretni vam climate friendly   novogodišnji  i božićni praznici.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Tekst objavljen i od strane:

https://niskiportal.rs/vest/KREATIVNOSCU-PROTIV-KLIMATSKIH-PROMENA

VAŽNOST EDUKACIJE IZ OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA

U sadašnjem vremenu kada svedičimo globalnoj promeni klime koja sigurno dovodi do kataklizmičkih slika požara u Sibiru i  topljenja leda, ne mogu, a da ne budem ponosna da sam celokupan naš region pozicionirala na globalnu mapu UN Accredited Climate Change Teachers.

Važnost razumevanja oblasti klimatskih promena i kontinuirano obrazovanje i edukacije iz iste je neophodna jer naš alarm za promene koji će nas voditi u bolje sutra po pitanju klime i stanja okoline odavno već zvoni na maksimumu, a osigurači lagano i sigurno iskaču jedan po jedan.
Upravo zbog kompleksnosti same teme važno je istaći da klimatske promene imaju uticaj na sve segmente života kako pojedinca tako i celokupnog društva.

Najznačajnije su : topljenje leda, uticaj na ekonomske tokove i krize, promene u klimi, uticaj na zdravlje, pojačan uticaj na zemlje u razvoju, negativan uticaj na biljni i životinjski svet, ozbiljan efekat na gradove i društvo.
Da, kao što sam i rekla oblast  je velika, važna, a još nisam ni pomenula pravnu regulativu, odnosno pravni režim klimatskih promena ili vezu sa rodnom ravnopravnošću.
Delovanje u cilju sprečavanja daljih klimatskih promena je mnogo više od broja trinaest. Jer trinaest je broj pod kojim se nalazi Act Climate cilj održivog razvoja.

Edukacija iz oblasti klimatskih promena je bojište za naš jedini pravi dom, a to je planeta Zemlja.   Edukacija mora biti sveobuhvatna, aktivno sprovođena na svim nivoima.

U Engleskoj se u Septembru 2019. nastava iz klimatskih promena uvodi u škole u Emiratima takođe.  Moje kolege ( svi mi koji smo akreditovani) su najvažnija karika u borbi protiv klimatskih promena, jer znanje je najznačajnije oružje koje možemo upotrebiti. Jedino edukacija od adekvatnih lica i sa globalnim programima nam može dati nadu da ćemo pobedi u sadašnjosti, a obezbediti budućnost u kojoj ćemo se baviti preventivom.
Jer klimatske promene kao što sam istakla spadaju među jasno definisane ciljeve održivog razvoja. Cilj od koga ne smemo da odstupimo u koliko ne želimo da svedičimo sutrašnjici koja će da sliči nekom Holivudskom spektaklu.

Verujte mi situacija je daleko od još jedne marketinške kampanje da bi se pažnja javnosti skrenula sa nekih bitnijih stvari.  Stanje je više nego zabrinjavajuće, izuzetno ozbiljno, a za sagledavanje potrebno je otvoriti oči i pogledati izvan svog dvorišta,  jer ukoliko ne budemo delovali na vreme tuđa nevolja će vrlo brzo postati i naša.

Kao neko ko je Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i poslediplomskim studijama iz oblasti Korporativnog upravljanja verovala  sam da ću moći svo svoje znanje, iskustvo i ekspertizu sa regularnih i dodatnih renomiranih edukativnih ustanova  da iskoristim za boljitak svoje zemlje i celokupnog regiona. Da ja sam jedinstvena i na teritoriji Zapadnog Balkana.

Verujem da ću oblast klimatskih promena i nužnost edukacije iz iste promovisati u regionu jer to je dužnost koju osećam prema društvu u kome živim, a i koja je svrha znanja ukoliko se isto ne prenosi na druge.

Čemu poenta biti lider iz jedne oblasti ako ne inspirišem druge svojim znanjem i edukacijom koju ću pružiti?
Do tada, molim vas jeste da pojedinačni akti nisu dovoljni, ali ako svako od nas za početak odluči da bude Milunka Savić, svojim potezima ćemo inspirisati druge da nas slede i da deluju.
Dok se ne desi da prepoznamo važnost i nophodnost edukacije iz oblasti klimatskih promena postoji par stvari koje svako od nas može preduzeti :

1) smanjite trajanje tusiranja;

2) nosite cegere u kupovinu;

3) koristite flaše koje se mogu više puta upotrebljavati;

4) gasite svetlo kada vam nije potrebno;

5) manje vozite;

6) kupujete lokalno voće i povrće;

7) ne koristite energiju uzalud;

8) kupujete Second Hand odeću;

9) recilkirajte

10) jedite manje govedine ….
Ovo su samo neke od aktivnosti koje možemo preduzeti u svakodnevnom životu, jer tema ovog teksta je više informativnog karaktera.

Moja je dužnost da vam skrenem pažnju na ugroženost prirode i da vas podsetim na našu neraskidivu vezu i zavisnost od iste, jer jedino tada ćemo biti u stanju da shvatimo pravu i istinsku cenu klimatskih promena.

Pitanje koje se postavlja je da li smo spremni da se adekvatno izborimo sa promenama i da preživimo ovaj do sada najveći izazov koji se globalno nalazi pred društvom kao celinom ?

Nadam se da sam vas zainteresovala, da ćete prepoznati značaj teme i da ćete uvideti da je neophodnost edukacije iz oblasti klimatskih promena korak u sigurnu budućnost, a neophodna akcija u sadašnjosti.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje UN Accredited Climate Change Teacher

Na Engleskom jeziku u Australiji:

eYs Magazine – Australia

Tekst objavljen i od strane :

ORIGINAL MAGAZIN

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

NIŠKI PORTAL

SVE U SVEMU

REPUBLIKA – portal Srpskog telegrafa

025.RS

VLASENICA 24 INFO – BiH

MOJ PEDIJATAR

 

Intervju dat za :

BTW MAGAZINE – Hrvatska 

LEPA REČ