Založno pravo jeste stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari pre ostalih poverilaca, pod uslovom da dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti.
Založno pravo je zavisno od potraživanja koje obezbeđuje. Zbog ove svoje osobine ono ne može biti glavno, već samo sporedno. Založnom pravu prethodi potraživanje poverioca prema dužniku, a ono obezbeđuje založnom poveriocu namirenje iz založene stvari, čak i onda kada se obični (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti delimično ili u potpunosti.
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga.
Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja.
Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja.
Poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom.
Ako je zalogodavac založio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.
Upis založnog prava u Registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.
Ako upis traži poverilac potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge
Predmet založnog prava može biti :
- individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati;
- pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste;
- zbir pokretnih stvari, kao što je roba u određenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i drugo, u skladu sa ugovorom o zalozi;
- pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku i u slučaju da je založni poverilac dužnik zalogodavca, osim potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom i onih koja su vezana za ličnost ili se ne mogu prenositi na drugog;
- imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati;
- Suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari;
- stvari ili prava koje će zalogodavac pribaviti u budućnosti.
Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da će mu pružiti obezbeđenje za njegovo potražvanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava.
Ugovor o zalozi se zaključuje u pisanoj formi.
Obaveze zalogodavca
Zalogodavac je dužan da, po zaključenju ugovora o zalozi, čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika i da održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu.
Prava zalogodavca
Zalogodavac i posle upisa založnog prava u Registar zaloge ima pravo da drži predmet založnog prava.
Ako o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu.
Zalogodavac je ovlašćen da upotrebljava predmet založnog prava prema njegovoj uobičajenoj nameni.
Ako predmet založnog prava daje plodove, zalogodavac je ovlašćen da ih pribira.
Zalogodavac ima pravo da predmet založnog prava izda u zakup i da zaključuje druge ugovore kojima se predmet založnog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova trećim licima, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.
Zalogodavac može otuđiti predmet založnog prava i preneti pravo svojine na treće lice.
Zalogodavac može ponovo založiti predmet založnog prava, ako ugovorom nije drukčije predviđeno
Ugovorom o zalozi može se ograničiti upotreba predmeta založnog prava i odrediti način na koji zalogodavac može ubuduće da ga upotrebljava, kao što se istim ugovorom mogu isključiti određeni načini upotrebe predmeta založnog prava.
Ukoliko je zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta (lice koje se profesionalno bavi privrednom delatnošću) ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.
Ukoliko predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe, a ukoliko nema tržišne i berzanske cene založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice.
Ako je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, ugovorom o zalozi ne može se predvideti da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti ali se ugovorom o zalozi može se predvideti da će predmet založnog prava preći u državinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.
Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca.
Ako je jedan predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge.
Red prvenstva između založnog prava upisanog u Registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.
Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo.
Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa.
Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu.
Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice ili treće lice ako se kod njega se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.
Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge.
Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja. Posle toga zalogodavac je dužan da poveriocu omogući da se namiri iz založnog prava.
Način namirenja:
- sudska prodaja predmeta založnog prava;
- vansudska prodaja;
- javna prodaja putem nadmetanja;
- prodaja po tržišnoj ili berzanskoj vrednosti.
Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu održavanja prodaje.
Ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima.
Prestanak založnog prava :
Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika odnosno zalogodavca.
Kada dužnik odnosno zalogodavac, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese Registru zaloge pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo.
Za kraj je bitno navesti da registar zaloge vodi Agencija za privredne registre. Da bi se upisalo založno pravo potrebno je podneti pisani zahtev. Podaci iz Registra zaloge su javni.
Svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u Registar zaloge.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja
Pravo i korporativno upravljanje 