SVETSKI DAN ZDRAVLJA-EFEKTI KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE KOŽE

Važno je odmah naglasiti da ovaj tekst nije sponzorisala nijedna kozmetička ni farmaceutska kompanija, kao nijedan od pružalaca zdravstvenih usluga.

Svake godine, 7 aprila – na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ovogodišnja globalna kampanja, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju I informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada I životne sredine i slobodi od diskriminacije.

Izvor: WHO – World Health Organization

Upravo zbog važnosti datuma kao i u skladu sa temom odlučila sam da se posvetim temi koja je važna za sve nas i postaje sve važnija .

Svedoci smo da sada, slobodno se može reći dugi niz godina dominiraju u medijima naslovi o hitnom rešavanju globalnog pitanja koje se odnosi na oblast klimatskih promena. Široki spektar efekata klimatskih promena uključuju između ostalih i štetu našoj koži i pored generalne štete po naše zdravlje I osim štete na životnu sredinu. Ovaj tekst ispituje brojne načine na koje klimatske promene utiču na zdravlje kože i korake koje možemo sami preduzeti kako bi se zaštitili. Bitno je podsetiti i istaći da koža prekriva površinu celog tela I ujedno je najveći ljudski organ.Površina kože odraslog čoveka iznosi oko 2 m2, a debljina joj je od 1,5 do 3 mm. U koži se nalaze i centri za osećaj dodira, bola, toplote i hladnoće.Pre svega, ključno je naglasiti da možete bolje zaštititi zdravlje svoje kože od efekata klimatskih promena usvajanjem samozaštitnih radnji u svoju svakodnevnu rutinu. Podsetite se da su zaštita životne sredine i vaša koža međusobno zavisni i da svako od nas preduzimanjem adekvatnih radnji i akcija može bar malo pomoći u stvaranju sveta koji je jači i zdraviji.

Koji faktori i na koji način utiču na zdravlje kože

Ekstremni vremenski uslovi

Toplotni talasi, uragani i suše postali su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove ekstremne vremenske prilike mogu direktno uticati na našu kožu. Produženo izlaganje ekstremnim temperaturama može dovesti do dehidracije, što može učiniti kožu perutavom, suvom i iritabilnom. Štaviše, teško vreme može pogoršati kožne bolesti poput psorijaze i ekcema.

Zagađenje vazduha

Zdravlje kože može biti oštećeno kao rezultat povećanja zagađenja vazduha uzrokovanog klimatskim promenama. Materije poput , sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugi zagađivači mogu prodreti u kožu i dovesti do upalnih procesa i preranogranog starenja. Akne, rozacea, pa čak i rak kože su povezani sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduhu.

UV zračenje

Globalne temperature su porasle kao rezultat klimatskih promena, što je ubrzalo stanjivanje ozonskog omotača. Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika koji filtrira štetne ultraljubičaste sunčeve zrake . Kao rezultat stanjivanja ozonskog omotača, dolazi do povećanja količine UV zračenja od sunca. Jedan od glavnih uzroka oštećenja kože, uključujući opekotine od sunca, starenje kože i rak kože, je UV zračenje. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, oblačenje zaštitne odeće i pronalaženje senke tokom najtoplijih delova dana su osnovni načini da zaštitimo našu kožu od UV zraka, dok bih naručito naglasila da je korišćenje krema sa zaštitnim faktorom postalo obavezno tokom cele godine gde naravno varira jačina zaštitnog faktora. Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom deluje kao zaštitna barijera protiv sunčeve svetlosti. Bitno je da zapamtite da je i sunčeva svetlost reflektujuća. U letnjim mesecima sunčeva svetlost se odbija od vode i peska. Zimi se odbija od snega. Ako provodite vreme u planinama, na plaži ili uživate u zimskim sportovima, postoji povećan rizik od oštećenja od sunca, čak i kada je napolju oblačno.

Varijacije u alergenima i vlažnosti

Klimatske promene utiču na nivo vlažnosti, a to može uticati na učestalost i intenzitet kožnih alergija. Povećani rast buđi može biti rezultat višeg nivoa vlažnosti, što može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije. Štaviše, neke alergije, poput polena, mogu postati jače u toplijim klimama.

Stres i mentalno zdravlje

Široke psihološke posledice klimatskih promena uključuju povišen nivo stresa i anksioznosti. Produženi stres se može manifestovati kao osip i drugi problemi sa kožom. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju i korišćenje strategija za smanjenje stresa kao što su vežbanje, meditacija i traženje pomoći od prijatelja, porodice ili stručnjaka su od ključne važnosti.

Zaštita zdravlja kože od klimatskih promena

Iako smo do sada uvideli da su klimatske promene ozbiljan rizik po zdravlje kože, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da smanjimo njihove efekte i zaštitimo se:

1.Uspostaviti rutinu nege kože
Koristiti proizvode prilagođene našem jedinstvenom tipu kože i zahtevima za čišćenje, vlaženje i zaštitu kože na redovnoj osnovi.

2.Zaštita od sunca
Kada ste napolju, potražite hlad, nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje trideset.

3.Budite u toku sa stanjem vazduha
Tako što ćete proveriti lokalne indekse kvaliteta vazduha i u skladu sa tim izmeniti svoje planove na otvorenom. Smanjite količinu vremena koje provodite napolju i koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru kada je nivo zagađenja visok.

4.Ostanite hidrirani i imajte uravnoteženu ishranu
Da biste unapredili zdravlje kože i opšte blagostanje, pijte puno vode i imajte ishranu punu vitamina, antioksidanata i vitalnih masnih kiselina.

5.Stavite kape, šešire i zaštitnu odeću:nošenje zaštitne odeće, kao što su košulje sa dugim rukavima i pantalone, može smanjiti kontakt kože sa opasnim hemikalijama u vazduhu, zagađivačima i prašinom, osim što sprečava izlaganje UV zračenju.

6.Pregledajte proizvode koje koristite za negu kože
Određeni proizvodi za negu kože, kao što su losioni, adstringenti i hidratanti, sadrže sastojke koji mogu pogoršati postojeće probleme sa kožom. Shodno tome, da biste smanjili negativne efekte, potrebno je da pažljivo odaberete proizvode za negu kože.

7.Često posećujte dermatologa
Čak i u odsustvu klimatskih promena, rutinske posete dermatologu mogu vam pomoći da izbegnete buduće probleme tako što ćete biti obavešteni o svim promenama na vašoj koži i omogućiti vam da preduzmete preventivne mere kao i da na vreme u slučaju potrebe počnete valjanu terapiju.

Na kraju je važno istaći da je zdravlje naše kože samo jedan od mnogih delova našeg života na koje utiče složena oblast klimatskih promena. Možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena na našu kožu tako što ćemo ozbiljno shvatiti vezu između klimatskih promena i zdravlja kože i preduzeti preporučene mere.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education- UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

OPREZ MINE! Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju

U svetu se danas, 4. aprila, u skladu sa odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju.

Ovaj datum prvi put je obeležen 2006. godine, kao podsetnik globalnoj zajednici da mine, municija i neeksplodirana ubojna sredstva i dalje povređuju i ubijaju hiljade ljudi širom sveta uključujući i decu.

Tema ovogodišnjeg  Međunarodnog  dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je „Zaštita života. Izgradnja mira“.

Prema UN-u protivminsko delovanje je naziv koji se koristi kao zajednički pristup koordinaciji i rešavanju problema mina što podrazumijeva pet aktivnosti važnih za sigurnost života ljudi:

1.razminiranje (uključujući izviđanje, redukciju i označivanje minski sumnjivih prostora),

2.edukaciju stanovništva zbog opasnosti od mina,

3. zbrinjavanje i pomoć žrtvama mina i njihovu reintegraciju u društvo,

4. zagovaranje protiv mina i

5. uništavanje uskladištenih zaliha mina.

Svake godine, 4. aprila, širom sveta se obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju kako bi se rasvetlile opasnosti koje predstavljaju nagazne mine i eksplozivni ostaci nakon  rata. Ovaj dan služi kao podsetnik na razarajući uticaj ovih skrivenih opasnosti na pojedince, zajednice i zemlje dugo nakon što su sukobi okončani.

Primarni cilj Međunarodnog dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju je podizanje svesti o stalnoj opasnosti od mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava, koji nastavljaju da oduzimaju živote i sakate pojedince, posebno u regionima pogođenim sukobima.

Ovo neselektivno oružje ne samo da uzrokuje  zičku štetu već i ometa društveni i ekonomski razvoj ograničavajući pristup zemljištu za poljoprivredu, infrastrukturu i osnovne usluge. Kroz različite obrazovne inicijative Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  ima za cilj da edukuje zajednice o rizicima povezanim sa nagaznim minama i promoviše bezbedno ponašanje kako bi se sprečile nesreće. Programi obuke uče pojedince kako da identifikuju, prijave i izbegnu opasnosti od eksploziva, čime se na kraju smanjuje broj žrtava i povreda izazvanih ovim smrtonosnim uređajima.Štaviše, Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  služi kao platforma za zagovaranje napora u uklanjanju mina, programa pomoći žrtvama i međunarodne saradnje u rešavanju globalne krize koja se odnosi na  mine.

Podržavajući inicijative protivminskog delovanja, vlade, organizacije i pojedinci mogu doprineti da pogođena područja postanu sigurnija i pogodnija za održivi razvoj.

Foto: Bojana Bogojevic – Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Kao izbeglica,osoba koja je preživela građanski rat i počasni ambasador mira , mogu da kažem koliko su mine razorne. Važno je podići svest o njihovoj razornosti i nikada ne prestati pričati jer su mine još opasnije nakon rata pošto minska polja često nisu postavljena prema vojnim  udžbenicima, a zbog erozije zemljišta, dislociranja minskih polja usled zemljotresa, zbog vremenskih nepogoda, a i vremenske distance veoma je  otežano  lociranje minskih polja, mina  i čišćenje zemljišta.

Dok obeležavamo Međunarodni dana podizanja svesti o opasnostima od mina i pomoći u protivminskom delovanju  , hajde da ponovo potvrdimo našu posvećenost stvaranju sveta bez opasnosti od mina i eksplozivnih ostataka rata. Radeći zajedno na podizanju svesti, podršci preživelima i čišćenju kontaminiranih područja, možemo izgraditi bezbedniju i sigurniju budućnost za sve.

Budimo solidarni i udružimo se kako bismo osigurali da niko ne postane žrtva skrivenih opasnosti koje vrebaju ispod površine. Isključivo zajednički možemo  utrti put ka svetu bez mina i svetu u kome se svi sa podjednakom šansom krećemo ka bezbednijoj budućnosti i održivom razvoju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Ambassador of Peace – INSPAD

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

„Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

Hajde da se odazovemo pozivu Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i da se večeras 23.03.2024.godine u 20.30 časova, pridružimo globalnoj akciji „Sat za planetu Zemlju“ i na taj način doniramo jedan sat našeg vremena prirodi.

Svake godine ljudi širom sveta okupljaju se kako bi učestvovali u „Satu za planetu Zemlju“, simboličnom događaju koji podstiče pojedince, zajednice i kompanije da na jedan sat isključe nebitna svetla kao snažan simbol njihove posvećenosti planeti. Osnovan od strane WWF 2007. godine, „Sat za planetu Zemlju“ je od tada prerastao u svetski pokret, jačajući svest o hitnoj potrebi za delovanjem u vezi sa klimatskim promenama i inspirišući kolektivne napore za zaštitu životne sredine. Održavajući se svake godine poslednje subote marta, „Sat za planetu Zemlju“ prevazilazi geografske granice i kulturne razlike, ujedinjujući milione ljudi iz različitih sredina u zajedničkom trenutku razmišljanja i akcije.

Gašenjem svetla na 60 minuta, učesnici pokazuju svoju podršku održivom razvoju i posvećenost smanjenju potrošnje energije, smanjenju emisije ugljenika i očuvanju prirodnih resursa.

Republika Srbija se u ovu akciju uključila 2009. godine. Važno je istaći da se broj gradova i opština koje učestvuju povećava iz godine u godinu, tako je prošle godine bilo više od 70 učesnika koji su isključili javnu rasvetu ili rasvetu znamenitosti kulture i istorije.

Bojana Bogojevic – Women In Sustainability

„Sat za planetu Zemlju“ služi kao dirljiv podsetnik na hitnost rešavanja klimatskih promena i njihovih dalekosežnih posledica na planetu i njene stanovnike.

Kako efekti globalnog zagrevanja postaju sve očigledniji, od ekstremnih vremenskih prilika do porasta nivoa mora i gubitka biodiverziteta, potreba za usaglašenim delovanjem u borbi protiv klimatskih promena nikada nije bila veća. „Sat za planetu Zemlju“ pruža mogućnost pojedincima, organizacijama i vladama da ponovo potvrde svoju posvećenost pravipnom upravljanju životnom sredinom, dok inspirišu druge da prihvate održive prakse u svom svakodnevnom životu. Pored svog simboličkog značaja, „Sat za planetu Zemlju“ je katalizovao opipljive promene tako što je pokrenuo razgovore i pokrenuo inicijative koje predvodi zajednica. Od lokalnih događaja koji promovišu obnovljivu energiju do edukativnih radionica i aktivnosti sadnje drveća, „Sat za planetu Zemlju“ osnažuje pojedince da svojom aktivnošću naprave razliku i utiču na pozitivne promene usmerene ka očuvanju životne sredine u okviru svojih sfera uticaja. Štaviše, „Sat za planetu Zemlju“ pojačava ulogu kompanija i donosioca odluka u unapređenju održivosti. Kompanije su iskoristile „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da pokažu svoju posvećenost društvenoj odgovornosti preduzeća, implementirajući energetski efikasne mere i podržavajući ekološke prakse. Slično tome, lideri vlada su iskoristili „Sat za planetu Zemlju“ kao priliku da istaknu i potvrde svoju posvećenost klimatskim akcijama, otkrivajući politike i investicije koje imaju za cilj smanjenje karbonskog otiska i promovisanje čistih tehnologija. Dok se svet nastavlja da bori sa dalekosežnim implikacijama klimatskih promena, „Sat za planetu Zemlju“ predstavlja svetionik nade, podstičući osećaj globalne solidarnosti i osnažujući pojedince da budu deo rešenja. Udruživanjem snaga u trenucima kolektivne akcije, ljudi širom sveta, ma gde de nalazili mogu doprineti održivijoj budućnosti za generacije koje dolaze.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/ : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena https://najboljamamanasvetu.com/sat-za-planetu-zemlju-ujedinjenje-sveta-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/65fee5c519612d69d7343d9d : „Sat za planetu Zemlju“: ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute  ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.

Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast  globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.

Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do  porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju  kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja  hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje  jer mogu uticati  na promene  koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.

Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je  toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.

Sve napred navedeno predstavlja  samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.

Zarazne bolesti

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.

+ Širenje staništa komaraca

  + Povećan rizik od prenošenja malarije

  + Veća incidencija denga groznice

Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom

Povišene  globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi  populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.

+ Toplotni talasi i njihova frekvencija

  + Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti

  + Veća incidenca toplotnog udara

Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti

Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost  zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).

  + Zagađenje vazduha i njegovi izvori

  + Povećani nivoi zagađivača

  + Pogoršanje respiratornih bolesti

Mentalno zdravlje i klimatske promene

Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost  doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.

+ Psihološki problemi i klimatske promene

  + Anksioznost i depresija

  + Posttraumatski stresni poremećaj

Osetljiva populacija

Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene  imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.

Strategije prilagođavanja i ublažavanja

Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.

   + Strategije prilagođavanja:

  + Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike

  + Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite

  + Strategije ublažavanja:

  + Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije

  + Promovisanje održivog transporta

Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.

Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.

Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.

https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

UNITAR Virtual Ambassador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI

MINIMALNA ZARADA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2024. GODINU

Na osnovu člana 112.  Zakona o radu,  Republike Srbije ( Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) Vlada Republike Srbije  usvojila je  Odluku o iznosu minimalne cene rada koja se odnosi na period januar – decembar 2024.godine. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 79 od 15.9.2023. godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za narednu godinu iznosiće 271 dinar (neto) po radnom času i primenjivaće se od 01.01.2024.godine.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Bitno je razjasniti j da je odredbama Zakona o radu regulisano da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Nakon što istekne rok od šest meseci od donošenja odluke kojom se  uvodi minimalna  zarada poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Imajući u vidu najnovije povećanje minimalne zarade  neto minimalna zarada za isplate u toku 2024. godine će iznositi:

• za mesec sa 160 radnih sati:43.360,00 dinara.
• za mesec sa 168 radnih sati: 45.528,00 dinara.
• za mesec sa 176 radnih sati: 47.696,00 dinara.
• za mesec sa 184 radna sata: 49.864,00 dinara.

Iznosi bruto minimalne zarade za isplate od 1. januara 2024. godine će iznositi (u skladu sa predloženim novim poreskim oslobođenjem od 25.000 dinara):

• za mesec sa 160 radnih sati: 58.288,16 dinara.
• za mesec sa 168 radnih sati: 61.380,89 dinara.
• za mesec sa 176 radnih sati: 64.473,61 dinar.
• za mesec sa 184 radna sata: 67.566,34 dinara.

Minimalna cena rada za 2024. godinu uvećana je za 17, 83% u odnosu na minimalnu cenu rada iz 2023. godine.

Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2023. godine vrše se po 201,22 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2023. godine se vrše po 230,00 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Na samom kraju važno je  podsetiti da se sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2023. godine vrše po 230 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2024. godine se vrše po 271 dinar po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za EU

UN Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od :

https://najboljamamanasvetu.com/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2024-godinu/6516b0c0c1e4db047ebe2fa1: MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2024. GODINU https://www.mojpedijatar.co.rs/minimalna-zarada-u-republici-srbiji-za-2024-godinu/: MINIMALNA ZARADA  U REPUBLICI SRBIJI ZA 2024. GODINU

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

ISTORIJAT :

Svetski dan zaštite životne sredine je koncipiran davnog, sada već u proslom veku juna 1972.godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju, koja je održana u Stokholmu, gde su prisutni delgati diskutovali o ekološkim pitanjima i izazovima za svet.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 5. jun za Svetski dan zaštite životne sredine kako bi označila početak podizanja globalne ekološke svesti i akcije.

Od 5.juna 1972.godine se Svetski dan zaštite životne sredine obeležava svake godine, sa različitom temom.

Ovaj prvi Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je 1973. godine pod temom „Samo jedna zemlja“.

VAŽNOST :

Svetski dana zaštite životne sredine porastao je na značaju koji ima širom sveta.

Ova globalna važnost se ogleda u tome da je postao značajna platforma za vlade, organizacije i pojedince da pokažu inicijative i projekte koji su posvećeni radu na promociji održive prakse i koji se bave ekološkim izazovima.

Važno je istaći da Svetski dan životne sredine služi kao podsetnik da svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine.

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Svake godine,domaćin Svetskog dana životne sredine je u drugoj zemlji, a zemlja domaćin preuzima vodeću ulogu u organizovanju događaja, aktivnosti i kampanja usmerenih ka podizanje svesti o pitanjima životne sredine i podstiče na delovanje.

Zemlja domaćin takođe bira određenu temu na koju će se fokusirati tokom cele godine.

Ovogodišnji Svetski dan životne sredine 2023. će se fokusirati na borbu protiv zagađenja plastikom i biće usredsređen na rešenja za zagađenje plastikom.

Godine 2023. obeležava se 50. godišnjica Svetskog dana zaštite životne sredine, a ove godine domaćin je Obala Slonovače, u partnerstvu sa Holandijom.

KAKO OBELEŽITI I PROSLAVITI SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023

Kako je navedeno napred u tekstu svaki pojedinac ima izuzetno važnu ulogu u zaštiti i očuvanju životne sredine, te shodno tome navodim neke od mogućih načina da obeležite ovaj veliki dan:

• Prisustvujte lokalnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Prirustvujte virtuelnom događaju koji je usmeren ka podizanju svesti o važnosti životne sredine;
• Uključite se u čišćenje – tema Svetskog dana zaštite životne sredine 2023. je borba protiv zagađenja plastikom;
• Vodite konstruktive razgovore protiv zagađenja plastikom.

Pridružite se proslavi Svetskog dana zaštite životne sredine – #WorldEnvironmentDay jer možemo pobediti zagađenje od plastike #BeatPlasticPollution!

Na kraju bih podvukla da je od izuzetne važnosti i da je neophodno da svi radimo kao jedan da bismo prekinuli našu zavisnost od plastike i izgradili zaista stvarnu cirkularnu ekonomiju.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za korporativno upravljanje

Expert za SDG

Accredited Climate Change Teacher

Climate Reality Leader

Zasadi drvo Ambasador

UNAccc Institute – Honorary Executive Director for SDG Education

Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans

Tekst objavljen i od:

https://www.mojpedijatar.co.rs/svetski-dan-zastite-zivotne-srednine-2023/: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023 https://najboljamamanasvetu.com/svetski-dan-zastite-zivotne-sredine-2023/647e3122d4de34048decb6e0: SVETSKI DAN  ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 2023