Termin „klimatske promene“ odnosi se na trajne promene temperature, padavina i drugih atmosferskih okolnosti na Zemlji. Klimatske promene su uglavnom podstaknute ljudskim aktivnostima, posebno emisijom gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Napred bavedeni gasovi g zarobljavaju toplotu, što dovodi do fenomena zagrevanja koji je prepoznat kao efekat staklene bašte.
Klimatske promene imaju dalekosežne posledice, uključujući porast globalnih temperatura, otapanje ledenih kapa i glečera, periodične i intenzivnije vremenske pojave i transformacije u ekosistemima i fauni. Posledice klimatskih promena utiču na različite aspekte ljudskog postojanja, uključujući poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju.
Uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje je značajan i višestruk. Klimatske promene dovode do porasta oboljenja povezanih sa toplotom, pogoršavaju kvalitet vazduha i podstiču porast broja bolesti. Štaviše, mogu dopvesti do nestabilnosti snabdevanja hranom i vodom, utičući na ishranu i izazivajući bolesti koje se prenose vodom. Klimatske promene takodje utiču na mentalno blagostanje jer mogu uticati na promene koje proističu iz ekstremnih vremenskih pojava. Ove zdravstvene posledice zahtevaju sveobuhvatne pristupe za ublažavanje i prilagođavanje posledica klimatskih promena, sa ciljem očuvanja dobrobiti ljudi. Raseljavanje uzrokovano ekstremnim vremenskim pojavama i naporom suočavanja sa klimatskim katastrofama može doprineti problemima mentalnog zdravlja.
Povišene temperature mogu dovesti do porasta bolesti povezanih sa toplotom, kao što je toplotni udar . Pogoršanje kvaliteta vazduha zbog povećanog zagađenja može pogoršati respiratorna stanja poput astme i dovesti do više respiratornih infekcija. Klimatske promene imaju potencijal da prošire geografski obim bolesti kao što su malarija i denga groznica, pošto toplije temperature olakšavaju proliferaciju vektora koji prenose bolesti u novim regionima. Promene u klimi mogu uticati na proizvodnju hrane i dostupnost vode, što kulminira neuhranjenošću i bolestima koje se prenose vodom.
Sve napred navedeno predstavlja samo nekoliko primera koji ilustruju bezbroj načina na koje klimatske promene mogu uticati na zdravlje ljudi.
Zarazne bolesti
Klimatske promene imaju dubok uticaj na prenošenje zaraznih bolesti. Kako temperature rastu, prenosioci bolesti kao što su komarci i krpelji proširuju svoja staništa, što dovodi do povećanja vektorskih bolesti poput malarije, denga groznice i lajmske bolesti. Pored toga, promena obrazaca padavina može stvoriti plodno tlo za ove vektore, dodatno pogoršavajući širenje bolesti.
+ Širenje staništa komaraca
+ Povećan rizik od prenošenja malarije
+ Veća incidencija denga groznice
Povišene temperature i bolesti povezane sa toplotom
Povišene globalne temperature takođe predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju u vidu bolesti povezanih sa toplotom. Toplotni talasi, koji su sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, pa čak i smrti. Posebno su ugrožene osetljivi delovi populacije kao što su starije osobe, deca i oni sa već postojećim zdravstvenim stanjima.
+ Toplotni talasi i njihova frekvencija
+ Povećani slučajevi toplotne iscrpljenosti
+ Veća incidenca toplotnog udara
Zagađenje vazduha i respiratorne bolesti
Klimatske promene doprinose sve lošijem kvalitetu vazduha, što štetno utiče na zdravlje respiratornih organa. Sagorevanje fosilnih goriva i ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu ne samo da doprinose klimatskim promenama već i dovode do stvaranja štetnih zagađivača .Produžena izloženost zagađivačima može izazvati ili pogoršati respiratorna stanja kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP).
+ Zagađenje vazduha i njegovi izvori
+ Povećani nivoi zagađivača
+ Pogoršanje respiratornih bolesti
Mentalno zdravlje i klimatske promene
Uticaji klimatskih promena se protežu izvan fizičkog zdravlja, utičući i na mentalno blagostanje. Promene životne sredine i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama mogu dovesti do povećanog psihičkog stresa, anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Raseljavanje usled prirodnih katastrofa, gubitak sredstava za život i neizvesna budućnost doprinose slabljenju mentalnog zdravlja.
+ Psihološki problemi i klimatske promene
+ Anksioznost i depresija
+ Posttraumatski stresni poremećaj
Osetljiva populacija
Određene populacije su ranjivije na zdravstvene uticaje klimatskih promena. To uključuje zajednice sa niskim prihodima, autohtono stanovništvo, decu, starije osobe i pojedince sa već postojećim zdravstvenim stanjima. Populacije stanovništva koje su navedene imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, suočavaju se sa socioekonomskim izazovima i mogu biti više izloženi rizicima po životnu sredinu. Rešavanje ovih dispariteta je ključno za ublažavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena.
Strategije prilagođavanja i ublažavanja
Da bi se minimizirali zdravstveni rizici povezani sa klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se implementiraju i strategije prilagođavanja i ublažavanja. Adaptacija uključuje izgradnju otpornosti i spremnosti unutar zajednica da se nose sa promenljivom klimom, dok se ublažavanje fokusira na smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se sprečile dalje klimatske promene.
+ Strategije prilagođavanja:
+ Sistemi ranog upozorenja za ekstremne vremenske prilike
+ Poboljšana infrastruktura zdravstvene zaštite
+ Strategije ublažavanja:
+ Prelazak na čiste i obnovljive izvore energije
+ Promovisanje održivog transporta
Na samom kraju ovog verujem nadasve zanimljivog i edukativnog teksta možemo zaključiti da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju, utičući na različite aspekte blagostanja. Od širenja zaraznih bolesti do bolesti povezanih sa toplotom, respiratornih problema i opterećenja mentalnog zdravlja, posledice su široke. Od ključnog je značaja da odmah preduzmemo mere da bismo ublažili klimatske promene i primenili strategije prilagođavanja kako bismo zaštitili zdravlje pojedinaca i zajednica širom sveta.
Aktivno se baveći rešavanjem pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje , možemo stvoriti zdraviju i održiviju budućnost za generacije koje dolaze.
Napomena: Tekst je u januarskom broju lista The Ambassador 2024 objavljen u USA pod nazivom The Ramificatiion of Climate Change on Human Health.
https://theambassador.globalgoodwillambassadors.org/theambassadorjanuary2024issue421#page=85: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDIBojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
Expert za EU
UN Accredited Climate Change Teacher
Climate Reality Leader
UNITAR Virtual Ambassador
Honorary Executive Director for SDG Education UNAccc Institute
Global Council for The Promotion of International Trade – Director General for Western Balkans
Tekst objavljen i od :
https://borba-online.rs/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://www.mojpedijatar.co.rs/uticaj-klimatski-promena-na-zdravlje-ljudi/: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI https://najboljamamanasvetu.com/uticaj-klimatskih-promena-na-zdravlje-ljudi/65e37746cab66369cd014a3e : UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI
Pravo i korporativno upravljanje 