Suvlasništvo ili susvojina ( Lat. Condominium ) predstavlja pravo svojine više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari, čiji su delovi alikvotno ( idealno ) određeni. Delovi suvlasnika se određuju razlomkom, a mogu biti određeni i procentima ili decimalama ( npr. dva lica vlasnici su sa po ½ stambenog objekta u ul.Kneza Miloša br.93 ). Ukoliko suvlasnički delovi nisu određeni u tom slučaju se predpostavlja da su jednaki. Karakteristično je to da je kod susvojine podeljeno pravo između više lica ( suvlasnika ), a da svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog ( isključivog ) vlasnika. Kod susvojine pravo je podeljeno samo po obimu.
Susvlasništvo može nastati : ugovorom o poklonu, ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o razmeni, ugovorom o deobi zajedničke imeovine, testamentom i sudskom odlukom.
Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. On može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika, te on svoj alikvotni deo može prodati, opteretiti hipotekom, pokloniti, razmeniti bez odobrenja ostalih suvlasnika. Jedino u slučaju da namerava da proda svoj suvlasnički deo ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine. Suvlasnik koji namerava da proda svoj suvlasnički deo, dužan je da isti prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima, ukoliko oni odbiju kupovinu, suvlasnik ne može svoj deo prodati trećem licu pod povoljnijim uslovima nego što je ponudio ostalim suvlasicima. Ukoliko nastupi smrtni slučaj suvlasnika njegov alikvotni deo se prenosi na njegove naslednike.
Suvlasnici imaju pravo da zejednički upravljaju stvarju, a upravljanje mogu poveriti jednom, nekolicini njih ili trećem licu.
Kod redovnog upravljanja stvarju ( npr. manje popravke, naplata zakupnine…) potrebna je saglasnost suvlasnika čiji delovi zajedno čine više od jedne polovine vrednosti stvari.
Kod vanrednog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost svih suvlasnika.
Troškove koji nastaju korišćenjem, upravljanjem i održavanjem stvari koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici, ali srazmerno veličini svojih delova.
Suvlasništvo traje u zavisnosti od volje suvlasnika.
Svaki suvlasnik ima pravo da u svakom trenutku zahteva deobu stvari, osim u vreme u kojem bi deoba bila na štetu drugih suvlasnika.
Nakon izvršene deobe stvari suvlasništvo prestaje i na realno izdvojenim delovima svaki suvlasnik postaje isključivi vlasnik stvari.
Ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu stvari je ništav. Suvlasnik se jedino može obavezati da određeno vreme neće zahtevati deobu stvari.
Kako će se izvršti deoba stvari odlučuju jednoglasno suvlasnici. Stvar se može podeliti fizički, u tom slučaju svaki od suvlasnika dobija deo stvari ili civilno kada se stvar prodaje, a iznos cene se deli srazmerno suvlasničkim udelima.
U slučaju da suvlasnici ne mogu postići sporazum o načinu deobe odlučuje sud. Ukoliko je to moguće sud će odrediti fizičku deobu, a ako je ona nemoguća ili je moguća ali uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud će deobu izvršiti sudskom javnom prodajom.
Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jamče za pravne i fizičke nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasničkih delova. Ovo pravo suvlanika gasi se protekom tri godine od deobe stvari.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja
Tekst objavljen i od strane:
Pravo i korporativno upravljanje 
Suvlasnistvo u mom slucaju je nastalo na novi nacin – greskom katastra kod prelaska na katastar nepokretnosi – tri katastarske parcele razlicith vlsnika objedinjene su u jednu, bez obzira sto je jedna parcela bila ulica,vlsnistvo opstine!!
Sviđa mi seSviđa mi se