Na porodiljsko odsustvo, osim majki mogu da odu i očevi. Zakonodavac je odredio da i tate svoja mesta u korporativnim hodnicima, gradilištima ili proizvodnim halama mogu menjati za mesto uz krevetac, sto za prepovijanje i uz kadicu za kupanje.
U članu 94. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 , 54/2009 , 32/2013 i75/2014 , 13/17-US, 113/17 dalje: Zakon), propisano je da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (dalje: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
U stavu 4. navedenog zakona propisano je da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, a u stavu 6. navedenog člana propisano je da otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta.Bottom of Form
Polazeći od toga da su pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prava iz radnog odnosa, da je u konkretnom slučaju majka deteta zasnovala radni odnos posle rođenja deteta, a pre isteka vremena za koje se zaposlenim majkama priznaje pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i da je Zakonom data mogućnost da otac deteta koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, nema smetnji da, po zasnivanju radnog odnosa majke deteta, zaposleni otac deteta, u dogovoru sa majkom, ostvari pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za preostali period do isteka 365 dana od dana rođenja deteta, saglasno članu 94. stav 6. Zakona.
Otac deteta shodno članu 94. stav 5. Zakona može da koristi porodiljsko odsustvo do navršena tri meseca od dana porođaja u slučaju da majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest …). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Zakonodavac je naglasio da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
S obzirom na gore navedena zakonska rešenja, možemo zaključiti da pravo na porodiljsko odsustvo otac deteta može da koristi u izuzetnim slučajevima, dok odsustvo sa rada radi nege deteta može da koristi ako to pravo ne ostvaruje zaposlena žena – majka deteta.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja
Tekst objavljane i od strane :
Pravo i korporativno upravljanje 
Treba da vadim dečiji pame intresuje dali imam pravo pošto suprug ima 66,500primanja na 3dece hvala na odgovoru unapred hvala
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana Slobodanka,
pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi cenzus. Cenzus je propisani iznos proseka primanja po članu porodice. Svakog 5-og u mesecu objavljuje se novi cenzus za buduće potencijalne korisnike dečjeg dodatka.
Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak uzimaju se prihodi svih članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev i upoređuju se sa važećim cenzusima na dan podnošenja zahteva.
Ukupan mesečni prihod po članu porodice utvrđuje se tako što se ukupan prihod porodice podeli na tri meseca i broj članova zajedničkog domaćinstva, na dan podnošenja zahteva.
Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.
Ako podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice poseduju novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva, podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom zaradom u Republici bez poreza i doprinosa.
Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice.
Uz zahtev za priznavanje prava na dečiji dodatak podnosilac zahteva prilaže sledeće:
1. Izvod iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici;
2. Uverenje da je državljanin republike Srbije;
3. Fotokopiju ličnih karata odraslih članova zajedničkod domaćinstva, a za decu prijavu prebivališta;
4. Fotokopiju overene zdravstvene knjižice;
5. Potvrdu o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za svakog člana zajednikog domaćinstva koji ostvaruje prihode;
6. Potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za svakog člana zajedničkod domaćinstva iz mesta rođenja i stanovanja;
7. Poresko uverenje za svakog člana zajedničkod domaćinstva iz mesta rođenja i stanovanja;
8. Potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta ( osnovna i srednja škola);
9. Dokaze o činjenicama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora, kao što su (izvod iz zemljišnih knjiga-vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje Republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana);
10. Potvrdu nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;
11. Akt o razvrstavanju za dtet ometeno u razvoju;
12. Akt o produženju roditeljskog prava;
13. Dokaze na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditelja (izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja, dokaz o poveravanju deteta nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, odluka suda o vršenju roditeljskog prava ili izvod iz matične knjige rođenih za decu neutvrđenog očinstva, potvrda vojnog organa, potvrda kazneno-popravne ustanove);
14. Dokazi o nezaposlenosti (uverenje i radna knjižica);
15. Dokazi o starateljstvu ili hraniteljstvu(akt nadležnog organa starateljstva);
16. Fotokopiju kartice tekućeg računa (obe strane).
Napomena: prilozi pod rednim brojem 10,11,12,13,14,15,i 16 dostavljaju se samo u slučaju dokazivanja navedenih statusa.
Činjenicu da podnosilac zahteva i članovi njegovog domaćinstva poseduju odnosno ne poseduju nepokretnost podnosilac zahteva dokazuje jednim od sledećih dokaza:
1) izvodom iz zemljišnih knjiga – vlasnički list;
2) ugovorom o kupovini nepokretnosti;
3) rešenjem Republičke uprave javnih prihoda;
4) uverenjem Republičkog geodetskog zavoda;
5) ugovorom o korišćenju stana.
Prema Rešenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 12.1.2015. godine CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2015. godine :
19. cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom – redovan iznos : 8.043,30, uvećan iznos : 9.651,60 ;
20. cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
– član 19. stav 1. tačka 1. Zakona – redovan iznos 2,83 , uvećan 3,40;
– član 19. stav 1. tačka 2. Zakona – redovan iznos 6,62 uvećan 7,94
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak – usklađuje se mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.
Pravo na dečji dodatak priznaje se u trajanju od jedne godine od dana podnetog zahteva. Zahtev za obnavljanje prava podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja. Uz popunjen obrazac zahteva potrebno je priložiti dokaze o prihodima domaćinstva isplaćenim u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava.
Obzirom da ste Vi iz Lazarevca porebno je da se javite u Gradski centar za socijalni rad Lazarevac, 11550 Lazarevac ul.Janka Stajčića br.21 telefon.011 8123 298
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana Bojana,
Da li majka mora da bude zaposlena ukoliko otac koristi odsustvo radi nege deteta?
Ako da, šta se dešava ako majka dobije otkaz u toku trajanja muževog odsustva? Da li se prekida odsustvo muža i ponovo prebacuje na majku? Pa kad nadje novi posao opet na muža?
Unapred hvala,
Justin
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovani ,
odsustvo sa rada radi nege deteta otac može da koristi ako to pravo ne ostvaruje zaposlena žena – majka deteta.
Sviđa mi seSviđa mi se
Poslodavac u resenju za koristenje odsustva radi nege deteta dao negativan odgovor,da sam nezamenljiv na radnom mestu vzaca a supruga je vec pocela da radi gde je i radila pre porodjaja. Sta ciniti dalje. POZDRAV.
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovani Neno,
Zakonom o radu je regulisano pravo oca na korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta kao i dužinu istog – do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Pošto je Vaš poslodavac odbio da Vam da rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta ( pod pretpostavkom da ste podneli potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje istog ) mišljenje je da je potrebno da se javite nadležnoj ispekciji rada u mestu Vašeg prebivališta.
Što se tiče Vaše supruge neophodno je da znate da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad
Sviđa mi seSviđa mi se