KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST – Corporate Social Responsibility

Pojam KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST ( Corporate Social Resposibility- CSR) u Srbiji je postao veoma polularan sa dolaskom inostranih kompanija i već nebrojeno puta izrabljivan od strane raznih znanjem nepotkovanih novinara,voditelja , menadžera i samoprkolamovanih korporativnih stručnjaka. Gledajući i slušajući te samozvane stručnjake za pomenutu oblast reših da se bar malo pozabavim njome i na kratko upalim svetlo i ljudima pojasnim šta se u stvari krije iza tog ekspolatisanog naziva.  

Šta je u stvari CSR?

CSR je  bitan faktor za politiku konkurentnosti jedne kompanije na tržištu, jer konkurencija zavisi od tehnologije, ugleda i poverenja koje kompanija ima na tržištu. Za svaku vrstu proizvoda formira se nova tj.drugačija ciljna grupa, odnosno formira se drugačija strategija. Tako se vrši diferencijacija proizvoda na skupine. Što se tiče kompanija i konkurentnosti one moraju da stvaraju privid da ne žele da uguše konkurenciju , jer društvo takvo ponašanje ne voli.

Izveštaji o CSR-u u većini slučajeva su samo dobro osmišljeni marketinški potezi. Jer CSR se odnosi na sve delove jednog društva – radimo za dobrobit zajednice. CSR je doprinela uvođenju nove poslovne etike po kojoj se kompanija stara da ima uvažavanje od sredine u kojoj posluje. Na osnovu toga dolazimo da kao osnovni cilj u izveštajima o CSR većina kompanija navodi : da teže uključivanju na tržište rada što više stanovnika , da će se boriti za podizanje opšteg nivoa zdravlja promenom tehnologije koju kompanija koristi ,da će poštovati ljudska prava, da će se zalagati za poštovanje politike rodne ravnopravnosti u svim delovima kompanije sa posebnim osvrtom na upravljačke pozcije, te da će unaprediti standarde poslovanja u zemlji u kojoj radi.

Imajući u vidu da  jednu kompaniju čine ljudi koji su u njoj zaposleni, da oni sa njihovim znanjem, umećem, voljom, snagom i karakterom oblikuju imidž jedne kompanije mogu slobodno reći da se CSR  počinje razvijati kod kuće te da morate prvo biti odgovorni kako biste postali deo društveno odgovorne kompanije, jer kompanija vas odgovornosti ne može naučiti, ona vas može samo prisiliti na takvo ponašanje.

CSR strategija bazira se na menadžerskoj odgovornosti akcionarima, ne za dividende , nego za ukupno uvećanje kapitala kompanije  jer je cena akcija u neposrednoj vezi sa poverenjem koje korisnici  imaju u kompaniju , poverenje kolearira sa cenom akcija.  Jedno istraživanje sprovedeno u Evropi pokazalo je da 70 %  kupaca radije koristi proizvode kompanije koja je društveno odgovorna .

CSR je način na koji kompanija povećava svoj ugled , a takođe i jedan od načina putem koga se ugled i najbrže gubi . CSR se manifestuje  u lepo uređenom prostoru koji predstavlja imidž kompanije, lepo uređenoj okolini fabrike ili kompanije i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju dobrobiti i napretka cele zajednice, što nesumnjivo vodi kao održivom razvoju kome svi treba da težimo.  

CSR - Bojana

Na tržištu kapitala CSR se manifestuje pomoću stabilnosti cena akcija i u njihovom blagom rastu .  Nije cilj da akcije naglo poskupljaju jer to će privući isključivo špekulativni kapital , zbog toga što menadžer neće moći da održi stabilnu cenu akcija na tržištu.

CSR ima takođe i uticaj na javni poredak jer kompanija ne sme da stvori privid da ne poštuje pravni poredak, iako svi znamo da u većini slučajeva kompanije friziraju finansijske izveštaje i da su to obično kompanije koje su bile najglasnije u isticanju njihove borbe i zalaganja za ljudska prava u svojim CSR izveštajima.

Značajno je to da je politika CSR koja podrazumeva aktivnost na lokalnom nivou , namenjena  prevashodno velikim kompanijama koje uobičajeno svoje prioritete ističu na globalnom nivou. Kada je reč o uticaju na mikro celinu  mnogo su pažljivije male kompanije . One se staraju da određeni prioriteti dođu do izražaja odnosno kod njih je izraženo da se drže dobrih poslovnih običaja.

Male kompanije insistiraju na svojoj tzv. sudbinskoj vezanosti za lokalnu sredinu, dok se velike kompanije u većini slučajeva sele tamo gde su im bolji uslovi za njihovu proizvodnju.

Bitna stvar u politici CSR je to da multinacionalne kompanije koje posluju u različitim tj.demokratski i nedemokratski uređenim društvima  kroz  politiku CSR treba načelno da ponude više društvu koje je nedemokratski uređeno. Menadžeri kompanije moraju da ubede manjinske i većinske akcionare da je novac koji bi otišao na isplatu dividendi bolje utrošiti za korist cele zajednice. Na taj način CSR  tj. što ste vi više društveno odgovorni , vaša kompanija postaje pojam odnosno postaje brend. Prestiž iz jedne sfere se prenosi u drugu sferu.

Politika CSR je realnost , kompanija zaista mora da vodi računa o svom imidžu  i mora da se vodi po principu dobrovoljnosti  . Nadam se da će ovaj tekst o CSR uticati na kompanije u Srbiji da i u budućnosti vrše pozitivan uticaj na društvo u celini , jer je za samu kompaniji od velikog značaja da se pokaže kao ” patriotska kompanija “.

Volela bih da vodeći menadžeri prepoznaju CSR kao jednu od bitnih razlika među konkurencijom  jer u moru istih  proizvoda i usluga kupca i budućeg ulagača nešto mora da privuče baš vama.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

Advertisements

POMOĆ I NEGA DRUGOG LICA

Pomoć i nega drugog lica (  poznatije kao dodatak za tuđu negu ) je pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakonom je određeno da  za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica –korisnik ima  pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica  koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu.

Ova isplata nije uslovljena visinom drugih primanja.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

pomoć i nega

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe,a za koje je na osnovu porpisa utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i napred navedeno lice  koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

 

Jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Da biste ostvarili pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica potrebno je da podnesete zahtev, mada se postupak može pokrenuti i po službenoj dužnosti.

 

Uz zahtev za priznavanje ovog prava se prilaže:

  • Zahtev;
  • Original medicinske dokumentacije od lekara specijaliste o postojanju potrebe za pomoći i negom drugog lica;
  • Fotokopija lične karte i lična karta na uvid;
  • Naziv i adresa ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih lica, ako je podnosilac zahteva smešten u takvu ustanovu;

Ako je podnosilac zahteva osiguranik, pored navedene, treba priložiti i sledeću dokumentaciju:

  • Overenu fotokopiju radne knjižice;
  • Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ;
  • Fotokopiju lične karte i lična karta na uvid;
  • Prijavu o povredi na radu, ukoliko je potreba za pomoći i negom drugog lica nastala kao posledica povrede na radu;
  • Dokaz o već ostvarenom pravu kod drugog organa.

 

    Neophodna dokumentacija, kada ovo pravo ostvarujete za dete:

  •   zahtev;
  • izvod iz matične knjige rođenih deteta;
  •  mišljenje specijaliste;
  •  predlog pedijatra za veštačenje;
  •  fotokopije nalaza lekara specijalista i otpusnih lista;
  •  fotokopije lične karte oba roditelja,
  •  fotokopija zdravstvene knjižice detet;,
  •  fotokopija prijave prebivališta deteta;
  •  ukoliko je dete rođeno van teritorije Republike Srbije – uverenje o državljanstvu.

 

Pravo na novčani dodatak za pomoć i negu drugogo lica kao i pravo na uvećani dodatak priznaje se od dana kada ste podneli zahtev ukoliko  su u momentu podnošenja zahteva bili ispunjeni usovi Vam se to pravo i prizna.

Korisnik ovog prava kao i prava na uvećani dodatak, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.

O pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak, odlučuje Centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Ukoliko se u toku postupka izmene okolnosti na osnovu kojih je bila određena mesna nadležnost Centra za socijalni rad, postupak nastavlja onaj Centar koji je nadležan s obzirom na izmenjene okolnosti.

 

Važno je istaći da samu ocenu nesposobnosti za rad, potrebe za pomoći i negom drugog lica i postojanje i stepen telesnog oštećenja utvrđuju organi veštačenja .

U onim slučajevima gde invalidska komisija proceni da se zdravstveno stanje lica može poboljšati zakazuje se kontrolni pregled.

 

Na samom kraju važno je sumirati  da  prema važećim zakonskim odredbama ovo pravo mogu da ostvare, praktično, samo nepokretni, slepi, dementni i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, lica na dijalizi i lica koja bez tuđe pomoći ne mogu da se kreću po kući.

Ukoliko niste zadovoljni odlukom po Vašem zahtevu, možete podneti žalbu.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria media Group – YUMAMA

SMEDIA

 

SOLIDARNI POREZ – POVRAĆAJ SREDSTAVA

Vlada Republike Srbije je 16.12.2015.godine donela Zaključak na osnovu koga se ispravlja nepravda koja je učinjena licima primenom odredaba Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

Navedena nepravda je nastala zbog toga što navedeni Zakon koristi izraz “ mesečni neto prihod” odnosno prihod koji se odnosi na jedan obračunski period  i predviđa kao predmet umanjenja mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara  pri čemu se u Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i u Pravilniku o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru nigde  ne pravi razlika između ostvarenih primanja za tačno određeni kalendarski mesec ( primanja u jednom obračunskom periodu )  i ukupnog prihoda koji je jednom  licu  isplaćen u jednom mesecu, a koji se odnosi na primanja za više obračunskih perioda. Na ovaj način došlo je do situacije na koju smo u ranijem tekstu ukazivali, a koja se odnosi upravo na to da su ovom  poreskom obavezom bila obuhvaćena lica koja kumulativno prime u jednom mesecu zaostale zarade ili naknade zarada i na taj način ostvare mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.

Lica kojima je na gore naveden način vršeno umanjenje neto prihoda treba da podnesu zahtev za povraćaj sredstava odnosno za obustavu postupka utvrđivanja tzv. solidarnog poreza nadležnoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta oporezovanog fizičkog lica, odnosno poreskom organu koji je doneo rešenje.

SOLIDARNI P.

Uz zahtev koji se podnosi Poreskoj upravi neophodno je dostaviti sledeću dokumentaciju :

  • obračun primanja za svaki obračunski period;
  • isplatni list ili odgovarajući ugovor za obračun primanja koji se odnose na više obračunskih perioda;
  • drugi akt isplatioca prihoda kojim se dokazuje isplata prihoda obračunatih za veći broj meseci, a koji su iplaćeni u jednom mesecu.

Na osnovu podnetog zahteva sa priloženom dokumentacijom, Poreska uprava će sprovesti postupak, a po okončanju istog doneće rešenje o povraćaju plaćene razlike za uplatu neto prihoda na tekući račun podnosioca, odnosno obustaviće postupak za utvrđivanje  tzv. solidarnog poreza.

Na kraju da rezimiramo, ovaj Zahtev mogu podneti lica kojima je vršeno umanjenje neto prihoda prema odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, a po osnovu  primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračuskih perioda.

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasilje u porodici predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu.

U Repulici Srbiji nasilje u porodici je regulisano Porodičnim zakonom i odredbama Krivičnog zakonika koji nasilje u porodici određuje kao krivično delo.

Nasilje u porodici je zabranjeno.

U skladu sa zakonom  svako, bez obzira na rod ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Porodično nasilje može se definisati kao zloupotreba moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje osoba starije životne dobi.

Nasilje u porodici se, takođe, može odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebnom sile, zastrašivanjem i manipulisanjem.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon naročito predviđa sledeće radnje:

  • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
  • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
  • prisiljavanje na seksualni odnos;
  • navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
  • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
  • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

nasilje u porodici

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

  • FIZIČKO
  • SEKSUALNO
  • PSIHIČKO
  • EKONOMSKO

 

  • Fizičko nasilje : Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u  kuću ili izbacivanje iz nje…
  • Seksualno nasilje : Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje  na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe…
  • Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja: odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.
  • Ekonomsko nasilje: podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu člaanu porodice da se zaposle i na taj način ostari sopstvene prihode ..

 

Do sada je uočeno da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu  neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na ostale članove njegove porodice.

Članovi porodice koji mogu da zatraže zaštitu od nasilja uporodici su : supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji,krvni srodnici,  lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Ovom merom  licu koje vrši nasilje se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

  • izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
  • zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
  • zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Lice koje smatra da trpi nasilje u porodici isto može prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad u mestu svog prebivališta i policiji.  Krivična prijava protiv lica koje  koje vrši nasilje u porodici može se podneti i nadležnom javnom tužilaštvu.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom .

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

stop nasilju

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je odredilo posebnu telefonsku liniju   0800-100-600 u okviru svog posebnog Operativnog centra za žrtve porodičnog nasilja.  Poziv na navedeni broj je besplatan, a prema saopštenju MUP-a  policija reaguje odmah po pozivu u saradnji sa lokalnom samoupravom i savetovalištima za borbu protiv nasilja u porodici. Operativni centar radi 24 sata, a namenjen je svim građanima bez obzira  u kojem delu Srbije imaju prebivalište.

Na kraju , važno je istaći da nasilje u porodici predstavlja pre svega kršenje ljudskih prava. Ono svoje duboke korene ima u nejednakoj raspodeli moći. Organi vlasti su dužni da spreče nasilje u porodici, da pruže zaštitu žrtvama i da krivično gone počinioce.

 

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Tekst objavljen i od strane :

Adria Media Group – YUMAMA

SMEDIA

CENTAR ZA MAME

 

ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA

Založno pravo jeste stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari pre ostalih poverilaca, pod uslovom da  dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti.

Založno pravo je zavisno od potraživanja koje obezbeđuje. Zbog ove svoje osobine ono ne može biti glavno, već samo sporedno. Založnom pravu prethodi potraživanje poverioca prema dužniku, a ono obezbeđuje založnom poveriocu namirenje iz založene stvari, čak i onda kada se obični (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti delimično ili u potpunosti.

 Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga.

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja.

Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja.

Poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom.

Ako je zalogodavac založio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.

Upis založnog prava u Registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.

Ako upis traži poverilac potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge

Predmet založnog prava može biti :

  • individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati;
  • pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste;
  • zbir pokretnih stvari, kao što je roba u određenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i drugo, u skladu sa ugovorom o zalozi;
  • pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku i u slučaju da je založni poverilac dužnik zalogodavca, osim potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom i onih koja su vezana za ličnost ili se ne mogu prenositi na drugog;
  • imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati;
  • Suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari;
  • stvari ili prava koje će zalogodavac pribaviti u budućnosti.

 

images

Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu  da će mu pružiti obezbeđenje za njegovo potražvanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava.

 Ugovor o zalozi se zaključuje  u pisanoj formi.

 Obaveze zalogodavca

Zalogodavac je dužan da, po zaključenju ugovora o zalozi, čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika i da održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu.

Prava zalogodavca

Zalogodavac i posle upisa založnog prava u Registar zaloge ima pravo da drži predmet založnog prava.

Ako o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu.

Zalogodavac je ovlašćen da upotrebljava predmet založnog prava prema njegovoj uobičajenoj nameni.

Ako predmet založnog prava daje plodove, zalogodavac je ovlašćen da ih pribira.

Zalogodavac ima pravo da predmet založnog prava izda u zakup i da zaključuje druge ugovore kojima se predmet založnog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova trećim licima, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.

Zalogodavac može otuđiti predmet založnog prava i preneti pravo svojine na treće lice.

Zalogodavac može ponovo založiti predmet založnog prava, ako ugovorom nije drukčije predviđeno

Ugovorom o zalozi može se ograničiti upotreba predmeta založnog prava i odrediti način na koji zalogodavac može ubuduće da ga upotrebljava, kao što se istim ugovorom mogu isključiti određeni načini upotrebe predmeta založnog prava.

 Ukoliko je zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta (lice koje se profesionalno bavi privrednom delatnošću) ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

Ukoliko predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe, a ukoliko nema tržišne i berzanske cene založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ako je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, ugovorom o zalozi ne može se predvideti da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti ali se  ugovorom o zalozi može se predvideti da će predmet založnog prava preći u državinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

 Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca.

Ako je jedan predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge.

Red prvenstva između založnog prava upisanog u Registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.

Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo.

Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa.

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu.

 Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice ili  treće lice ako se kod njega se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge.

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja. Posle toga zalogodavac je dužan da poveriocu omogući da se namiri iz založnog prava.

Način namirenja:

  • sudska prodaja predmeta založnog prava;
  • vansudska prodaja;
  • javna prodaja putem nadmetanja;
  • prodaja po tržišnoj ili berzanskoj vrednosti.

 Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu održavanja prodaje.

Ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima.

 Prestanak založnog prava :

 Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika odnosno zalogodavca.

Kada dužnik odnosno zalogodavac, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese Registru zaloge pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo.

Za kraj je bitno navesti da registar zaloge vodi Agencija za privredne registre. Da bi se upisalo založno pravo potrebno je podneti pisani zahtev. Podaci iz Registra zaloge su javni.

Svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u Registar zaloge.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

PROKURA

Prokura predstavlja poslovno punomoćje čija su sadržina i obim ovlašćenja određeni Zakonom ( Zakonom o privrednim društvima ) . U pitanju je najšire punomoćje sa posebnim ograničenjima.

Prokurom privredno drušvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u  ime i za račun društva ( davaoca prokure ) zaključuju pravne poslove i preduzimaju pravne radnje.

Naš Zakon o privrednim društvima  određuje  da  se izuzetno prokura može izdati  i samo za ogranak društva.

Zakon izričito određuje da se prokura daje u pisanom obliku

Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno.

Prokuru daje direktor  privrednog druŠtva uz saglasnost organa upravljanja (što je uslov za registraciju).

Kada je u pitanju prokura koju daje preduzetnik on prokuru izdaje lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice.

Nakon imenovanja prokuriste neophodno je da isti bude registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji  i da prilikom potpisivanja dokumenata u ime društva uz svoje ime navede i svoju funkciju.

Što se tiče prenosivosti prokure, važno je istaći da je ona neprenosiva i prokurista ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.

Prokura

Sobzirom na broj prokurista  postoje dve vrste prokure :

  • Pojedinačna;
  • Zajednička ( skupna ) .

Pojedninačna prokura moze da se da  jednom ili većem broju lica. Kada  je data većem broju lica, svaki od prokurista nastupa samostalno   ukoliko u porkuri nije naznačeno da se radi o zajedničkoj prokuri

Zajednička prokura daje se većem broju lica koji se moraju saglasiti da bi njihove radnje bile punovažne, osim ukoliko je u samoj prokuri navedeno da je za punovažnost  dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista. Ova saglasnost se može dati kao prethodna ili naknadna.

Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.

Ograničenja prokure su imperativnog karaktera i prokurista bez posebnog ovlašćenja ne može da :

1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;

2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;

3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Postoji  mogućnost da se prokuristi ograniče ovlašćenja supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste u kom slučaju se radi o zajedničkoj prokuri.

Prokurista odgovara za štetu koju nanese društvu prekoračenjem granica svog ovlašćenja.

Izuzetno neće odgovarati  za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva, odnosno ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

Prokura prestaje opozivom ili otkazom .

Društvo davalac prokure može istu opozvati u svako doba i tog  prava se ne može odreći, niti se to pravo može ograničiti ili usloviti.

Prokurista može dati otkaz prokure u svako doba.

Ukoliko usled otkaza prokure postoji mogućnost nastanka štete za društvo, prokurista je u obavezi da u roku od 30 dana od dana dostavljanja otkaza prokure društvu nastavi da zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

SUVLASNIŠTVO – SUSVOJINA

Suvlasništvo ili susvojina ( Lat. Condominium )  predstavlja pravo svojine više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari, čiji su delovi alikvotno ( idealno ) određeni. Delovi suvlasnika se određuju razlomkom, a mogu biti određeni i procentima ili decimalama ( npr. dva lica vlasnici su sa po  ½ stambenog objekta u ul.Kneza Miloša br.93 ). Ukoliko suvlasnički delovi nisu određeni u tom slučaju se predpostavlja da su jednaki.  Karakteristično je to da je kod susvojine podeljeno pravo između više lica ( suvlasnika ), a da svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog ( isključivog ) vlasnika. Kod susvojine pravo je podeljeno samo po obimu.

Susvlasništvo može nastati : ugovorom o poklonu, ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o razmeni, ugovorom o deobi zajedničke imeovine, testamentom i sudskom odlukom.

Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. On može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika, te on svoj alikvotni deo može prodati, opteretiti hipotekom, pokloniti, razmeniti bez odobrenja ostalih suvlasnika. Jedino u slučaju da namerava da proda svoj suvlasnički deo ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine. Suvlasnik koji namerava da proda svoj suvlasnički deo, dužan je da isti prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima, ukoliko oni odbiju kupovinu, suvlasnik ne može svoj deo prodati trećem licu pod povoljnijim uslovima nego što je ponudio ostalim suvlasicima.  Ukoliko nastupi smrtni slučaj suvlasnika njegov alikvotni deo se prenosi na njegove naslednike.

suvlasništvo

Suvlasnici imaju pravo da zejednički upravljaju stvarju, a  upravljanje  mogu poveriti jednom, nekolicini  njih ili trećem licu.

Kod redovnog upravljanja stvarju  ( npr. manje popravke, naplata zakupnine…) potrebna je saglasnost suvlasnika čiji delovi zajedno čine više od jedne polovine vrednosti stvari.

Kod vanrednog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Troškove koji nastaju korišćenjem, upravljanjem i održavanjem stvari koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici, ali srazmerno veličini svojih delova.

Suvlasništvo traje u zavisnosti od volje suvlasnika.

Svaki suvlasnik ima pravo da u svakom trenutku zahteva deobu stvari, osim u vreme u kojem bi deoba bila na štetu drugih suvlasnika.

Nakon izvršene deobe stvari suvlasništvo prestaje i na realno izdvojenim delovima svaki suvlasnik postaje  isključivi vlasnik stvari.

Ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu stvari je ništav. Suvlasnik se jedino može obavezati da određeno vreme neće zahtevati deobu stvari.

Kako će se izvršti deoba stvari odlučuju jednoglasno suvlasnici. Stvar se može podeliti fizički, u tom slučaju svaki od suvlasnika dobija deo stvari ili civilno kada se stvar prodaje, a iznos cene se deli srazmerno suvlasničkim udelima.

U slučaju da suvlasnici ne mogu postići sporazum o načinu deobe odlučuje sud. Ukoliko je to moguće sud će odrediti fizičku deobu, a ako je ona nemoguća  ili je moguća ali uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud će deobu izvršiti sudskom javnom prodajom.

Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jamče za pravne i fizičke nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasničkih delova. Ovo pravo suvlanika gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja