Sasvim je jasno da je jedan od glavnih, ako ne i glavni zadatak svake Vlade koja se nalazi u periodu prelaska sa planske privrede na poptunu tržišnu eknomiju održivi razvoj. Taj održivi razvoj, a i razvoj same društvene zajednice u celini, zavisi od aktivnosti koje su usmerene ka proaktivnom pristupu ka otvaranju novih radnih mesta u državi i stvaranju takve poslovne sredine koja će biti izuzetno povoljna, a samim tim i privlačna stranim i domaćim investitorima jer nova radna mesta su uslovljena novim investicijama.
Na osnovu člana 7.Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014.godinu i člana 42.stav 1. Zakona o Vladi, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o načinu privlačenja direktinih investicija.
Vrlo je bitno da Republika Srbija Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija ostvari prevagu u regionu odnosno, da u celokupnom investicionom ambijentu to bude odlučujući faktor kojim će se rukovoditi investitori prilikom odluke za investiranje u Srbiju, a ne u neku drugu zemlju. Doprinos ovome daje i to što je beta rizik koji je vrlo bitan za invesitore znatno smanjen za razliku od prethodnih godina, dok je na menadžmentu da utiče na kretanje alfa rizika.
Uredbom se nastavlja subvencionisanje novih radnih mesta, ali se u članu 4. Uredbe nigde ne navodi koliki je iznos subvencija po jednom radnom mestu, te bi taj deo mogao biti određeniji, a samim tim i transparentniji .
Naročito treba istaći član 9. stav 6.u kome se određuje da korisnici sredstava finansijske pomoći države moraju da garantuju da će novozaposlenima isplaćivati zaradu veću za 20 procenata u odnosu na minimalnu zaradu u Republici Srbiji. Rešenje u navedenom članu je važno zbog toga što rešava jedan od dosada uočenih vodećih problema, a to je da su investitori nakon dobijanja potrebnih finansija zaposlene držali na minimlanom iznosu zarada.
Rešenje člana 7. o izuzimanju prava na dodelu sredstava je zadovoljavajuće jer investiranje valja usmeriti u one delove privrede koji pokazuju stalnu težnju ka održivom razvoju i maksimizaciji profita, što se ne može reći za one kojima je u prethodnih 12 meseci iznos upisanog kapitala smanjen za više od 50% tog kapitala, ali ne ispod zakonom propisanog minimuma ili protiv kojih je pokrenut stečajni postupak.
Rešenje člana 20. stav 2. kojim je utvrđena mogućnost ministarstva da raskine ugovor u svakoj fazi izvršenja ako utvrdi da korisnik ne ispunjava uslove utvrđene ugovorom u vezi sa dinamikom realizacije investicije, zajedno sa rešenjima određenim u članu 22. koji se tiču kontrole nad realizacijom investicionog projekta ukazuje da će ceo tok postupka privlačenja investicija biti odgovorniji, te da će to neminovno voditi ka konkurentnijem položaju Srbije u odnosu na ostale zemlje u regionu.
Na kraju, nepophodno je istaći da je važno podsticati investiranje u one delatnosti koje vode ka boljem konkurentskom položaju privrede na svetskom tržištu. Potrebno je da korisnici finansiranja države budu oni investitori koji imaju nameru da modernizuju privredu i privredni ambijent Republike Srbije i podstaknu zdravu konkurenciju između domaćih privrednih društava jer sve to kumulativno vodi ka porastu globlalne konkurentnosti privrede.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja
Pravo i korporativno upravljanje 
Da li znate za promene Zakona o porezu na dobit pravnih lica tj. o delu koji se odnosi na ulaganja?
Konkretnu o brisanju delova koji se odnose na olaksice prilikom ulaganja koje su iznosile 40%.
O kakvom ambijentu pricamo kada je ulaganje u osnovna sredstva bezmalo duplo skuplje nego pre godinu i dva dana?
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovani Nikola,
bitno je navesti da izmene i dopune Zakona utiču na obveznike poreza na dobit pravnih lica koji su otpočeli investiranje u osnovna sredstva u 2014. godini i godinama nakon toga, jer usled navedenih izmena neće imati pravo na umanjenje poreske obaveze po tom osnovu.
Bitno je ukazati na to da navedene izmene neće uticati na korišćenje poreskog kredita na koji su poreski obveznici ranijih godina stekli pravo u skladu sa odredbama Zakona koje su važile u momentu sticanja tog prava, a čiji se neiskorišćeni deo može koristiti i u budućem periodu, ali najduže u narednih 10 godina , što praktično znači da poreski kredit koji je ostao neiskorišćen , a na koji je ostvareno pravo u 2013 godini može da se iskoristi najkasnije u 2023. godini.
Da li će i u kolikoj meri ova Zakonska rešenja uticati na konkurentnost privrede Republike Srbije kao i na povećanje broja radnih mesta i kvalitete proizvodnje videćemo u narednom periodu, jer ovakve mere ipak pokazuju rezultate na dugi rok.
Sviđa mi seSviđa mi se